Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ено, па их гледајте! Остраг до „келнераја“ седе два кочијаша и један шлајфер (оштрач); њих двојица подбочили се на коштуњаве руке, па чисто неким парламентарним
Сремац, Стеван - ПРОЗА
мислио је и резоновао је честити газда Радисав — тај је може чути само уз гусле које су му висиле у кафани на зиду иза келнераја. Њих би давао добром певачу, и овај би тада загудио и запевао, а гости су слушали.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Намало му је иза келнераја, онако приде, једнога Марка Бочариса у природној величини са ужасно великим брковима, какве смртан човек није ни видео
— Ту су слику сељаци гледали доста радознало, али ипак без сачуствовања, доста равнодушно. А тамо опет иза келнераја, око огњишта за кафу, поизлепљивано мноштво шарених корица од свакојаког цигар-папира, да је једна лепота и милина
Иза келнераја стоји обично келнерче или »ћелер«, како се оно само назива. Он је земљак, из истог је вилајета из кога и ћир-Ђорђе, и
Почеше већ и подуже паузе. Зац је задремао иза келнераја. Гизела на миг ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше
Они се још једнако тамо препиру. Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Седи да пијемо за наше измирење! А ви, луди, пијте колико хоћете и шта хоћете. Ико, на мој рачун!“ У Тишини, иза келнераја, џезва је пала на шафољ за прање чаша, а кафански прозори уздрхтали су од вике.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али ову последњу реч прекиде један тресак. Оздо, иза келнераја, једна плетена столица прва тресну међу нас. Онда једна флаша, па друга, па мочуга, па читав пљусак свих могућих
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Чује се лупа на кафанском улазу. Из своје собе иза келнераја истрчи кафеџија бунован, чеше се, зева, протежући се. КАФЕЏИЈА (обучен упола грчки упола цинцарски, у антерију,
САРОШ (мрачно): Дај два момка. КАФЕЏИЈА (виче): Костаћи, Ристаћи! КОСТА и РИСТА (споља, иза келнераја): А? КАФЕЏИЈА (полети к њима): Какво »а«? Аксилос! Немат »а«, него брго овам. Да не поручате ћутеци.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Баш добро, помислих. Обазрео сам се да видим има ли још која слободна. Баш се тада појави иза провизорнога келнераја једна плавуша. По моме укусу. Насмејах се на њу, и креснух јој оком.
Французи завикаше: „Браво, Сербо, браво!“ — и тапшу рукама. Она два апаша изгубише се иза келнераја... — И ништа? — пита Лука. — Изишао сам чист као „Генофефа“... Ни куснуо, ни лизнуо...