Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Подуже је трајало, док су до првог села дошли. Кад у прво село стигну, сеоски керови лају и путнике пробуде. — Чамчо, какво је ово село?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
када ти за аљину од звезда Приповеда, и од тичи гњезда; И о оној љутој гвоздензуби, И јунаку штоно је погуби; О керови и красни коњици, И лаганој по води лађици; О гујама под каменом љутим, О смоквама, и наранџам' жутим; И спомено
“ „Та шта ти је? Прођ' се тога! Та и ти ћеш туна бити, Играћеш се, веселити. Ти керови и те мачке, И те тамо суве тачке, И ти пањи, те свет цели, Мора с' данас да весели! Ох уби ме, уби, уби!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пази ђавољег ђака! Где ли су керови наши, па да ми пољем нагаре сликарско глупо магаре!“ Тако, мажући слике, грдне сам беде допао, тако код вола,
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Тола Дачић лаже по селу да ножем кољем псе Катићима и да их бацам у Мораву, јер њима стално нестају пси, па и керови које Ђорђе из прека доводи.
Ћорђе Катић... Сељаци му љубе колена, на дукатима спава, дна вранца му вуку фијакер, слуге као керови обигравају око њега.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
На бледу мајку упре зеницу: „Ил’ подај ћерку паши честитом, Ил’ гледај тело своје утробе Како га гладни вуку керови!...“ О, ту је мален израз „несрећа!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одлутала и моја керуша, и нема је да се врати. — Твоја керуша, буди без бриге, тамо је иза порте где су и керови, и доћи ће кад огладни. — Одмарај се, Нано, нећу више ништа да ти говорим. — А шта је са Србом? Како ме баш то питаш?
Али то је баш час кад никаква снага не треба. Око два по поноћи све заспи, и керови и петлови, друмови су празни, звезда више нема, болесници или су умрли, или и они спавају сан окрепљења.