Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
износио кишу а уносио ветар на пустом пољу, и лицитарско срце госн Фране Лотке Калинског, а онај коментатор кења ли, кења. Почетком децембра, поче да уноси јелке у студио.
износио кишу а уносио ветар на пустом пољу, и лицитарско срце госн Фране Лотке Калинског, а онај коментатор кења ли, кења. Почетком децембра, поче да уноси јелке у студио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! Послије једног часа доведе кнез Кења. Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи. — Ваљен Исус — назва Кењо.
— Дај, дите! — викну опет кнез. — Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат. Шта да губу штедимо... Дај, Барице, коноп. — О Исусе слатки!
— Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом. Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак.
— Шта? Да вратим?... Кнез га шчепа и нареди Барици да извади талијере. Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше удари га ногом гдје беше најмекши, тако да Кењо прескочи преко прага.
Али кад бјеше насамо са Наћваром, исприча му потанко сву истину, само прећута да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу.
Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше. У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена. Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар