Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ено га! — шану Радош дружини. Сви се притајише, рекао би и не дишу, и сташе се шапатом договарати како ће тој зверци кидисати. — Да га ухватимо! Живо да ухватимо! — шануше слошки. — Бог и душа, чудна зверка!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Мене не може нико натерати! — рече она и севну оком. — Ако сам тешка роду, онда... — Онда? — Онда ћу кидисати сама себи!... И што ће ми живот!... Око јој се запалило пламеном. — Хвала ти, Јелице!...
Презре народ „лоповску кућу”. Он је на њу само бацио проклетство... А живети се мора!... Грехота је кидисати своме животу; то бог никад не опрашта. И они су живели... Како?... Срце им зна, душа им зна!...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
све једно, идем онамо, па ако ми реуши да је за косе ухватим, добро сам; ако ли не, свакојако сам наумио животу своме кидисати.“ Те он онамо на оно друго брдо.