Употреба речи кикоћу у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Њему се обраћа после насамо, и разговара с њим, а домаћи чешљају перје, кикоћу и певају. — Нисам ти дош’о баш через јела и пића, газда-Петре, а за које ти опет фала — вели му Нића; — него сам ти

А девојке завукле главу под топлу перјану дуњу, па тихо кикоћу, али им домаћин не чује кикота, па се и он ућути. Само се још чује тиха и монотона киша, она мокра јесења киша, коју

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И сви се кикоћу и церекају, а неко се загрцнуо те му кроз нос цури црна кафа па још већи урнебес. — Је ли, а пише ли ти мала Жана из

Црњански, Милош - Сеобе 2

Три сестре су, у својој одаји, наставиле да се разговарају и кикоћу, и да гачу као гуске, али су се и оне смириле, пред зору. Чуо се само лавеж паса. Ноћ је прошла без икаквих догађаја.

Све су то – помисли Павле, замишљен – неки Исаковичи, и они. Па се крећу, иду, пролазе, кикоћу се, плачу, а не би знао рећи, ни ко их тера, ни шта траже, ни како налазе свој пут, тако мирни, а већи него људи,

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

И то Профит јаким гласом изрекао, како би тамо у соби фрајле чуле. Фрајле чују то па се кикоћу. „Не зна играти!” Треба фрајла Ленка таквог ђувегију!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Извија се ч’а Масе. — Кад нам неје век у целивању. — О, о, што си па за целивање, — одговарају му и кикоћу се. — Море, пуштајте их! Ко ће с њима да изађе на крај! — повичу остали. Отварају им врата, оне се нећкају.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Зацело! — Па јес’, он је учио тамо у Београду науке, па га мора знати. Е сад нека их, нек се кикоћу колико хоће, још мало па ће се оне сматрати срећним, ако их Јула удостоји и погледа свог.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Запљускава, шуми, пенуши се вода; Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни. Петоро седимо: једна седа дама, Са слеђеним болом, к'о древна Медуза, И једна девојка, с

Али пљуска дале, пенуши се вода, Кикоћу облаци, пролетњи, прозрачни, А ми остадосмо на крову од брода, И опет згурени, зловољни, и мрачни. В.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Све три дворске даме, које су пажљиво слушале овај разговор, почеше да се кикоћу. „Нисам нимало нестрпељив!“, довикну црнојка Архимеду. „Нисам нимало љубопитљив!“, додаде риђокоса.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

прљаве кесе и крпетине док он лиже прсте да лакше подели карте, тискају се погурено испод шатора и око добоша, па се кикоћу, цере, дувају у смрзнуте песнице и сецују, а крупан снег пада те цврче пахуљице по ватрама, алачу оџе са џамија, док у

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Свежем коња за плот, скинем бисаге и кубурлуке, па се пришуљам пенџеру: Џибукарда с Ђурђијом! Кикоћу, говоре и уговарају како ће ме и кад ће ме са свијета смакнути. О, небо вас убило!

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

* Уцвала је лоза, миришу девојке, Црвене се тела, блеште мушка бедра, Кикоћу се, слушај, лузима лепојке. Салома, Салома, бруји песма ведра И сланом се пустом крици здравља оре, Сунце пржи

Вековима тако кикоћу се они, Сплет њихов невидљив васељеном иде И, тек кад у нама звук срца зазвони, Њихове се чете оживљене виде.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Он беше сметен, дрвењак прави, Спотицô би се, и где се јави Све цуре кикоћу с бока. Код куће често, у соби тамној, Седео је м чекô, Пружао руке у чежњи пламној, А речи не би рекô, Али у

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности