Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Коста се насмеја. — Шта велиш?... Не дам ја ове моје прангије за све твоје брдске топове. Ћиу-зврц, ћиу-зврц!... Кингири мингири. А ово, бато, кад ролне, осећаш као да те диже у небеса. — Ха! — вели поносно Коста.
Команданти ме не обилазе... Јер знаш... овде је вуна, вуна. На седамдесет метара су Бугари, па нека изволе. Кингири мингири!... Деде служи се — он накрете чашу са коњаком. — „Јамајка“ рум... Свиђа ти се?
Мој ти се „Гроф“ поклони пред Енглескињом, скиде шлем, пољуби је у руку и поче: кви, гуа, кве, о јес... кингири мингири. Сунце му његово, нисам знао да говори енглески. Видим ја да он њој показује земуницу.