Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сви троје пређоше реку, дохватише се густе кленовичке шуме, која се пружила до близу Качера и пожурише да се што пре дохвате рудничких огранака, који су у другом округу,
Ако он мисли да не треба то да чиним, нека пошље одмах за мном. Стићи ћеш ме до кленовичке реке; ја ћу полако путом. — Добро — одговори онај из помрчине и нестаде га.
Ту у једној дољи, поред пута који води у Кленовик, окупио се велики број сељана, читав сабор... Највише их је из кленовичке општине. Саставиле се повеће групе на неколико места, па воде жив разговор.