Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сироте принцезе! Поданици су их у потаји звали Кнедлице, царицу Кнедла, а цара Њушкало! Али то до царских ушију није допирало.
— Шта сада? — загрцну се цар Пелетин. — Заиста, шта? — уздахну Пелетинка. Кнедлице су жвакале, али паде одлука да цар Пелетин мора имати огртач раскошнији од Ферфелиновог, а принцезе папучице везене не
— подскочи од среће цар Пелетин. — Баш мудро! — узвикну Пелетинка — Више него мудро! — узвикнуле би и Кнедлице да им слаткиши нису били у устима. Је ли чудо што са свих страна почеше да пристижу поданици вешти у махању лепезама?
Исцрпљен је био Пелетин, преморена Пелетинка, а о принцезама да се и не прича! Лежале су смотане баш као кнедлице. Сироте, мале принцезе! Такмичење је заиста било узбудљиво, а такмичари храбри. Требало је то пљескањем прославити.
Можда би и без златне птице могли да нађу три дебељушкасте принцезе и буду срећни? На сироте Кнедлице нису смели ни да помисле. Ко би се женио кћерима непријатеља?
Како га је следила Пелетинка губећи папучице! Како упадале у снег до појаса јадне Кнедлице, молећи птицу да им слети на длан!