Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Анта Богићевић не може од јада да описује Лазаревић Луки муке лозничке посаде, већ најпре заплаче. Иван Кнежевић, кнез Иво од Семберије, доносећи откуп за заробљене жене и децу, кад је угледао српско робље, „трипут пада па он
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Запјева сужањ кад на слободу изађе. (Кнежевић, М. В., АНУ, с. 250) ОДОЈЧЕ — Иште кмека два кундека, иште кунде манде. (Новаковић, С., СНЗ, с.
70) — Мајка ти још једну сестру родила! (Мартиновић, Н., 1969, с. 73) — Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! (Кнежевић, М. В., 1937, с. 39) — Дјецу повијала, а змије развијала! (Мартиновић, Н., 1969, с. 73) — Чума ти децу позобала!
, 1988, с. 69) — Печено дијете појео ако јесам! (Драгичевић, Т., 1908, с. 496) — Тако ми се племе не затрло! (Кнежевић, М. В., 1957, с. 37) — Тако ми се крсна свијећа не угасила! (Вук, бр. 5325) — Тако ми се кућа не ископала! (Вук, бр.
, 1883) — У дому ти се рађала мушка дјечица, у брду ти расла винова лозица, а у пољу класала шеница бјелица! (Кнежевић, В. М., 1957, с.
(Врчевић, В., 1883) — Како сад у свадба и весеље, тако догодине у крштење и у стрижбу! (Кнежевић, В. М., 1957, с. 241) — Бог ти дао мјесто порода девет синова и десету кћерицу за милост!
, 1957, с. 241) — Бог ти дао мјесто порода девет синова и десету кћерицу за милост! (из паштровићке „добре молитве“) (Кнежевић, В. М., с. 241) — Домаћине, донеси нам вина, домаћица да ти роди сина. (Видановић, Божица, с.
М., исто, с. 103. ⁶¹ Грбић, С. М., исто, с. 103; Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 123; Дебељковић, Д., исто, с. 174; Кнежевић, М., Преља на месецу, Народна књига, Београд 1981, с. 80. ⁶² Кордунаш, М., „Народно васпитање“, Нови васпитач, св.
⁷⁰ Врчевић, В., „Разна чваровања оли ти сутке“, Вукова грађа, с. 29; уп. такође Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192. ⁷¹ Кнежевић, М., исто, с. 80. ⁷² Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192. ⁷³ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 178. ⁷⁴ Тановић, С., исто, с.
6, Београд 1899, с. 503. ⁷⁶ Тановић, С., исто, с. 104. ⁷⁷ Грбић, М., исто, с. 103. ⁷⁸ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, књ. ЛXXИИИ, Београд 1958, с. 87. ⁷⁹ Тановић, С., исто, с. 103.
3. ⁸¹ Милосављевић, М. С., исто, с. 88; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 192; Мијатовић, М. С., исто, с. 501. ⁸² Кнежевић, М., исто, с. 81; Миодраговић, Ј., исто, с. 53. ⁸³ Грбић, С. М., исто, с. 103; Миодраговић, Ј., исто, с.
147. ⁸⁵ Ловретић, Ј., „Оток“, ЗНЖОЈС, св. 2, ЈАЗУ, Загреб 1897, с. 414. ⁸⁶ Кнежевић, М., исто, с. 81. ⁸⁷ Николић-Стојанчевић, Видосава, исто, с. 413; Мићовић, Љ., исто, с. 171; Тановић, С., исто, с.
47. ⁹³ Мијатовић, М. С., исто, с. 45. ⁹⁴ Петровић, П. Ж., исто, с. 323. ⁹⁵ Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, исто, с. 87. ⁹⁶ Миодраговић, Ј., исто, с. 47. ¹ Врчевић, В.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
НУШИЋ 321 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 323 СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 335 ДОЛАЗАК МЛАДИХ НА МЕСТО СТАРИХ 336 ИНДИВИДУАЛИСТИЧКИ
око коласте аздије у народној песми, Костић је узео сукоб између осећања љубави и побратимства, и Максим Црнојевић, кнежевић зетски, испао је као нека врста Хамлета, кнежевића данског.
БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ Рођен је на Убу, у ваљевском округу, 7. марта 1862. Свршио је гимназију и историјско-филолошки одсек Велике школе у
у Шапцу. 1902. премештен је у Београд. Умро је 18. фебруара 1905. у Београду. Божидар Кнежевић живео је и радио у изузетно неповољним приликама.
XИX века, без духовне средине, без библиотека, без икаквих духовних подстрека, потпуно остављен самом себи, то је Кнежевић дао у својим историјско-филозофским списима.
У Мислима Божидар Кнежевић често даје згодно формулисане закључке својих историјско-филозофских размишљања; у њима има трагова филозофског
Јован Илић, 1902. Љубомир Недић, 1904. Змај Јован Јовановић, 1905. Божидар Кнежевић и Јанко Веселиновић, 1906. Стеван Сремац, 1907. Павле Марковић Адамов и Милорад Митровић, 1908. Милован Ђ.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миливоје В. Кнежевић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Миливоје В. Кнежевић АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА Садржај О НАРОДНИМ ГОВОРНИМ ТВОРЕВИНАМА 2 И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ 3 ИИ ПОСЛОВИЦЕ 9 ИИИ
Отуда између народних говорних и књижевних творевина и толике међусобне везе и толике заједничке црте. Мил. В. Кнежевић И ГОВОРНИ ИЗРАЗИ А) ДОСЛОВНОГ ЗНАЧЕЊА 1) БЛАГОСЛОВИ А) ОЗБИЉНИ Благо мајци која те родила!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ове чете били су четири млада и одлична официра, потпоручници и то: Иванко Обрадовић, Владимир Јоксимовић, Драгутин Кнежевић — сада професор негде у јужној Србији и Радомир Милаћ — сада београдски адвокат; од којих су прва двојица покојни.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ту се још доста да опозвати, повратити, поправити. Додуше, и на пробама кнежевић прободен мачем пада мртав, а Она остаје неутјешна. Али ту Прободени опет устаје, Неутјешна се опет смијеши.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Не опомињем се сад свију који су били за, сећам се само да је ту био Вујо Бацић, Урош Кнежевић и још њих неколико. После је кнез ставио питање: ко је зато, да се озбиљно спремамо за рат, кад се око наших граница
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
се зна о светом Сави почива на Доментијановом извештају: посветивши се од ране младости духовном позиву, млади српски кнежевић Растко - монах Сава прошао је све лествице моралног уздизања и црквене каријере и постао значајна личност православног
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
– Могао бих ја што рећи, ако би било кога да чује – огласи се Божа Кнежевић, који је све до сада упорно ћутао. – Чујмо! – прихватише са свих страна.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПЕРОВИЋ БАТРИЋ 808 82 ТРИ СУЖЊА 814 83 ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА 820 84 БОЈ НА ЧОКЕШИНИ 847 85 КНЕЗ ИВАН КНЕЖЕВИЋ 861 БЕЛЕШКЕ 877 О ЗНАЧАЈУ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ 878 О ИЗУЧАВАЊУ НАРОДНЕ КЊИЖЕВНОСТИ 880 О ПЕВАЧИМА 885 О ЗАПИСИВАЊУ И
од најдаровитијих народних песника, потиче читав низ песама: Почетак буне против дахија, Бој на Чокешини, Кнез Иван Кнежевић, Бој на Салашу, Бој на Мишару, Милош Стојићевић и Мехо Оругџић, Хвала Чупићева, Бој на Лозници, Луко Лазаревић и
И што рече Јаков, не порече. 85 КНЕЗ ИВАН КНЕЖЕВИЋ Војску купи Кулин капетане, крајишнике Турке невјернике, који драгог бога не познају, не имају ни вјере ни
Кад то чуо Кнежевић Иване, пред Кулином у земљу пољуби: „Вала тебе, Кулин-капетане, а на робљу и на дару твоме!“ Кад виђеше робиње
Ал’ бесједи Кнежевић Иване: „А мој побро, Кулин-капетане, ишти благо све жежено злато, ишти блага колико ти драго, ти не жали ни мене ни
Узе Кулин бесједит Ивану: „Хоћеш, побро, сад водити робље? Кад ћеш мене донијети благо?“ Вели њему Кнежевић Иване: „Хоћу, побро, сад водити робље, благо ћу ти донијет послије“.
Бесједи му Кулин капетане: „Имаш, побро, тврде јамце за се?“ Ал’ бесједи Кнежевић Иване: „Ја увијек по три јамца држим: једног јамца — бога великога, другог јамца — моју тврду вјеру, трећег јамца —
су следеће: Смрт Марка Краљевића, Бајо Пивљанин и Бег Љубовић, Почетак буне против дахија, Бој на Чокешини, Кнез Иван Кнежевић, Бој на Мишару.
85 Иван Кнежевић, кнез од Семберије, рођен је у селу Дворовима (у срезу бијељинском). Године 1806. откупио је од босанских Турака