Јакшић, Ђура - ПРОЗА
бога слободе... И мој отац, драги пријатељу, беше у то кобно доба осуђен — на смрт. Али ту пресуду не могоше душмани народа нашега извршити.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А из бледог неба у тој немој тмини, Често кô да тихо црни снег поврви. Какво кобно вече! У болној тишини Чини ми се чујем хуку своје крви. Чујем у дну душе глас некакав сетно, Кô глас у дубини ноћи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
А то, наравно, може бити кобно... Стављање свог живота на коцку, односно спремност и на фаталан исход љубавног чинодејствованија, сведочи о великој
Свако кршење табуа је опасно, па чак и кобно за појединца, као и за заједницу којој он припада. Табу се може одредити као негативни вид магијско-религијске праксе.
, јер ће јој и дете бити такво када га роди.⁵⁶ За трудницу може бити кобно чак и ако само гледа слику каквог необичног бића или наказе.
⁷ Ако се обред крштења не изведе тачно по свим прописима, ако, рецимо, кум нешто погрешно учини, то онда може бити кобно за дете.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ово је ливинг-рум! Хтедох да га упитам за ливинг-шпајз, али се угризох за језик те тако прескочих то кобно питање. — Кампари? — Хвала најлепша.
У реду, можда знају стране језике и те фазоне, али управо то може и да буде кобно! Његов шеф говори непрестано „Yоу аре“ и „И ам“, и ни речи више ни речи мање! Не брбља човек без потребе.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Час неосетно, тихо струји Ко један трепет тужних жица, Час страховито кобно хуји Ко јато црних злослутница. Ко тужи тако? Живи људи? Ил̓ моја љубав, јади стари? Ил̓ туђе наде, туђе жуди?
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Хладно, сипи... Блато. Влага. Баре... Видиш како баште кобно жуте. Наше наде неповратно старе; Наша срца могу још да ћуте.
Само, црним друштвом, као танак влâт На ветру, задрхти слутња што се крије, Монотоно, кобно, к’о домаћи сат У зиду, док једна опомена бије. Слућеног гласника савести још нема.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста да ће чути то кобно питање. Али Срдарина сједе да срче кафу не осврћући се ни на кога.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Леже испод мрачне сене Мртви, а још нерођене Слути ваздух који крај нас засветлуца. Ми се кобно лелујамо И слушамо ветар само И нит по нит како пуца...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У страшној кући, неумољивом и језивом претњом милело је вребане као потајно, лукаво и кобно примицање смрти. А кад је опет нешто свануло у свести његовој, ћелија није била сасвим мрачна и свитање јутра гонило
И Свилар осети: како с њом заједно потону доле негде у мрачни бездан, унеповрат, све оно што се онако муњевито и кобно сломило у њему, сав онај порушени храм прошлости коју је обожавао и сва трудна жетва његовог крвавог живота.
Све је замрло, све. Само пас нашег суседа, везан у дворишту до нас, кобно и промукло урла, те се његови дивљи И злослути тонови топе у самим мојим грудима, и пуним рана и пијаним од неизрециве
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
СЛУТЊА Небо мутно, издубљено, кобно; Дан убијен притиснуо боје, Светлост, око; и мртвило гробно, Мир и страва око мене стоје.
Сад залази мој живот и видик обмана, А истина мирно, кобно, као звона јек, Оглашава хук пада радости и рана. Саранио сам љубав и поноса век.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У народу кобно дезоријентисаном на врхунцу свога историјског замаха, пред самим остварењем вековног ослободилачког подухвата, у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1887. КАМАТНИК (Уз слику) Саплетена мрежа тако вешто, кобно; У среди жмирка једно лице злобно, Са којег су спале човечанске црте, Јер хладне гује по њима се врте; Кô гладну
Краков, Станислав - КРИЛА
Нешто је зашуштало брзо и кобно. Стресла се земља. Огроман стуб земље и дима избио је увис. Грозно су запевала парчад.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Намах ти ово кобно ишчекивање постане тако досадно, да чисто потрчиш напред, само да што пре плане тај проклети непријатељски плотун, да
! Чудан разговор пред ступање у борбу, уз кобно гуђење граната над нашом главом и звиждање куршума око наших ушију! Сравњивао сам, ово садашње безбрижно ћеретање са
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Све ближе деру — Само витешки! Као што витезима српског имена У ово кобно доба приличи — Гађај, Вуче! Милоје! Раденко! Катуновићу! С Катуњанима сложно ударај; Знај да слободу своју бранимо!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Црне вране и гаврани у дугим, широким јатима кобно су и злобно грактали поврх мâла и имаћа његова, падајући на товне мрлине са немилим крештањем, а он је болан, преболан