Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Нарочито оно што се десило од оног кобног акта на фронту, у оном склонитом месту поред великог дрвета, мучило гаје те најцрње ноћи y његовом животу, гризло га,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁹ Дете се, због истог, по њега кобног исхода, не сме ударати ни лопаром, мотовилом и вратилом. У Црној Гори је табуисано и ударање детета по табанима, чак
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У тој промени не би било ничега кобног да наш нови број није годинама пре тога припадао директору чувене фирме „АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛ“.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И нашто овако живети?... Зар је ово живот!... Она би, без сумње, још онога кобног вечера, вођена својом плаховитом нарављу, учинила какво зло или себи или другоме. Али она се још надала...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Изданци слаби овог века гњилог, Ми ћемо бити творци кобног врења, Савести грижа једног доба билог. И не створимо л’ ништа сами собом, Завршићемо бар јад ових дана: Бићемо,
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
ће дани доћи и узети Сваки по свој део од срца што бунца, Што жели, што моли; а ти ћеш се пети, Пети непрекидно до кобног врхунца, Голом стопом, бледа, смрзла дете, Пружајући руке и вапијућ': Сунца!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Фата, Аганова мајка; то јест: има ли ту, у томе зулуму, и уистини, и у чему, и у којој мери, и колико, и зашто има, кобног учешћа Икетиног, и је ли могло да не дође, и како је могло да не дође, до немиле смрти Фате, Аганове мајке?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
” 17. СЕПТЕМБАР 1912. ГОДИНЕ Освојиле небо планине облака, Хладан ветар дува и сунце је зашло. Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
трупа до трупа, идеш готово несвесно, и свуд застајеш, и све загледаш, док напослетку не видиш да си изашао из овога кобног непоколаног гробља. Погледаш, а руке ти крваве од додиривања трупова.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и једног кобног дана — добро се он сјећа — ненадно се дигоше врући планински вјетрови, погнаше и завитлаше млаку прашину у ковитлац,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прошла читава година од оног кобног вечера, а ствар још једнако стоји да не може бити горе. Мање се, истина, говори, али кад се већ говори о том, само се