Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овај ивандански обичај као обред прелаза од девојчице до „девојке за удају“ анализирао је Иван Ковачевић.²³ Овде је, међутим, реч очигледно о једном сегменту обреда прелаза ка удатој жени, односно о сепарацији, издвајању из
М. Коларца, Београд 1914, с. XXВИИИ. ⁶ Ковачевић, И., „Етнолошка проучавања психичких појава“, Етнолошке свеске, 2—3, Београд 1980, с. 26. ⁷ Ђорђевић, Т. Р.
(учесници: Жарко Требјешанин, Деана Тракас, Љубинко Раденковић, Иван Ивић, Мирјана Дупан, Ружица Росандић и Иван Ковачевић), Расковник, 53—54, 1988, с. 73—119. ¹ Брајовић, М., „Празноверице у Јеленку“, ГЕМ, књ. 4, Београд 1929, с. 115.
236; Петровић, П. Ж., исто, с. 267. ²² Петровић, П. Ж., исто, с. 37. ²³ Ковачевић, И., Семиологија ритуала, Просвета, Београд 1985, с. 125—133. ²⁴ Кулишић, Ш., П. Ж., Петровић, Н.
139. ⁹ Мићовић, Љ., исто, с. 235. ¹⁰ Чајкановић, В., „Слава“, у: О крсном имену (зборник), (ур.) Иван Ковачевић, Просвета, Београд 1985, с. 13—14. ¹¹ Чајкановић, В.
Кнежевић, Сребрица, Милка Јовановић, Јарменовци, СЕЗ, 73, Београд 1958. Ковачевић, И., „Етнолошко проучавање психичких појава“, ЕС, 2—3, Београд 1980. Ковачевић, И.
Ковачевић, И., „Етнолошко проучавање психичких појава“, ЕС, 2—3, Београд 1980. Ковачевић, И., Семиологија ритуала, Просвета, Београд 1985. Ковачевић, И. (ур.
Ковачевић, И., Семиологија ритуала, Просвета, Београд 1985. Ковачевић, И. (ур.), О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Ковачевић, И.
Ковачевић, И. (ур.), О крсном имену (Зборник), Просвета, Београд 1985. Ковачевић, И., „Етнолошка грађа о ’традиционалној култури’ и психолошка истраживања социјализације — поглед етнолога“,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Неки од њих били су издавачи, као Јосиф Миловук у Пешти, Дамјан Каулици у Новом Саду, Гаврило Ковачевић у Земуну, Глигорије Возаровић у Београду.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
год. Божидар Ковачевић унео ју је у своју антологију Парнас. Зборник лирике српске и хрватске, Нови Сад 1955. ПРИЧА (стр. 201).
према мерилима којих сам се ја држао, у Антологију требало или могле да уђу; такви су песници Вићентије Ракић, Гаврило Ковачевић, Јован Хаџић-Милош Светић, Ђорђе Малетић, Ђорђе Рајковић, Василије Суботић, Данило Стајић и други.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најзад, Душан Ковачевић (1948) наставља традицију Нушићеве, београдске комедиографије: Маратонци трче почасни круг (1973), Балкански шпијун
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па четврту књигу накитио, те је шаље ка пећини Ст’јени — на кољено Ковачевић-Раму и до њега од Ст’јене диздару: „Ето књига, двије аге драге! да сте брже мени на Удбину у суботу која прва дође!
Првом су се чашом обредили, ал’ ето ти од пећине Ст’јене, ал’ ето ти Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара, сваки води по тридест Турака; на селам их Осман дочекао, и они су коње
Мало Тодор кроз отоку иде, нађе Тодор на друму широку, нађе Тодор Ковачевић-Рама, с њим поредо од Ст’јене диздара: држе дуге преко крила диљке, држе добре коње за дизгене, код свакога по тридест
ето ти Петра Мркоњића а са своја до четири брата, до четири брата Мркоњића, и с њима су сва три Кулишића; они воде Ковачевић-Рама свезанијех руку наопако, дадоше га Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.
с кметовима управљао сеоским пословима) књига без јазије — чиста хартија књигоноша — писмоноша коб, кобак — сусрет Ковачевић (Ковачина) Рамо — турски јунак за кога не зна историја, можда: Ибрахим-ага Ковачевић, познат као ускочки непријатељ у
— писмоноша коб, кобак — сусрет Ковачевић (Ковачина) Рамо — турски јунак за кога не зна историја, можда: Ибрахим-ага Ковачевић, познат као ускочки непријатељ у другој половини XВИИ века Ковачи (равни) — место за које се у песмама везује