Употреба речи ковчали у књижевним делима


Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

иђаше патка поткована, А бијела гуска оседлана, Још на вуку капа од самура, На међеду зелена долама, На пијевцу ковчали чакшире, На лисици лијепа ђердана, А на зецу свилене димије.

гуски оседланој, Нит’ вуковој капи од самура, Ни међеду зеленој долами, Ни лисици ни њену ђердану, Ни пијевцу ковчали чакширам’; Но се чудим зецу димијама: Куд се вере, како не издере! 251.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

клечана (кецеља) — од ткива, у које су утиснуте разне шаре клијенит — сакат, да се не може маћи; укочен, узет ковчали — украшено ковчама (копчама) махом сребрним или златним колибан — сиромашак, који има само колибу комостре — вериге

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Она млада у дворе се врати, на се баца одијело дивно: обукла је ковчали-чакшире, па обуче памукли-кошуљу, а по њојзи од злата кошуљу, да од пота не штети кошуљу; па обуче црвену доламу, на

и рушена за време Турака) коврдин — некакав мач (постоји мишљење да је ова реч направљена према речи џевердан) ковчали (чакшире) — с копчама ковче — копче ковче и чакшире — доколенице са сребрним или златним копчама когоди — когод

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности