Црњански, Милош - Сеобе 2
му остану, у потиљак, било је гренадира у плавој униформи, пешадијских официра у зеленој, са црвеним реверима, и белим кокардама. Костјурин је био у некој црној униформи, тесној, као францески фракови.
Кавалкада коњаника, малопре, у плавим и црним хусарским курткама, са белим, росијским кокардама, била је марцијална. Чинило се да пехота неће моћи да издржи прилаз, те коњице, која је јахала право на њу, неодољива.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
МИЛЧИКА: Ако заповедате, господо, могу сваког служити. (Отвори кутију с кокардама.) ШЕРБУЛИЋ: Иљен! (СВИ узимају кокарде и себи придевају, осим Гавриловића.) МИЛЧИКА (Гавриловићу): Зар ви нећете?
НАНЧИКА: Ако ће на кокардама бити архангел Михаил, то ја не умем начинити. ШЕРБУЛИЋ: То није нужно; само српске боје, па мир.
Србин има доста цвећа у својему врту, зашто да од други украсе тражи? Али, наравно, господа с маџарским кокардама... ЛЕПРШИЋ: Ми смо већ закључили начинити српске кокарде, само док се известимо која је српска боја.
ШЕРБУЛИЋ: Плава, црвена и бела. Живила родољубица српска! СВИ: Живила! ЗЕЛЕНИЋКА: И сви мађарони с маџарским кокардама! ШЕРБУЛИЋ: Проклет Србин који се њима жели дичити! (Скида своју кокарду и баци је на земљу.
то је жалосно! Ал кад он мисли да је добро, морам да ћутим. 2. ШЕРБУЛИЋ И СМРДИЋ (ступе са српским кокардама), МИЛЧИКА ШЕРБУЛИЋ: Је л код куће господин Жутилов? МИЛЧИКА: Није. Зашто тако хитно? ШЕРБУЛИЋ: Имамо важна посла.
ГАВРИЛОВИЋ: Може бити. Ја држим срећу народну у језику и закону, у величини и напретку, а не у кокардама и бојама. Ове, како су најпре изабрали, тако се могу сутра променити, па нико неће осетити никакву штету.