Upotreba reci kokoš u srpskom jeziku

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Рис и лисица 136 109 Храст и трске 138 110 Путници и топола 139 111 Човек убог и жена 141 112 Жена и кокош 143 113 Корњача и орао 145 114 Дете и срећа 147 115 Петао и гпаги камен 149 116 Старац и злато 150 117 Папагал и

А познато је да и од њих истих који поштено мисле и отечество љубе то једва чекају и томе се радују. 112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје.

112 Жена и кокош Жена имађаше кокош која јој ношаше сваки дан по једно јаје. Она с тим незадовољна, лакомећи се на више, почне преизобилно кокош с јечмом

Она с тим незадовољна, лакомећи се на више, почне преизобилно кокош с јечмом хранити, желећи да јој по два јајета на да|н снесе. На ови начин одебља кокош, и престане сасвим носити.

На ови начин одебља кокош, и престане сасвим носити. Наравоученије Тело наше дужни смо хранити на такови умерени начин да је здраво и крепко.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Жене у пећ трпају цепанице, греју воду за купање, черупају кокош, кувају му чајеве, привијају ракијаве и зејтињаве облоге, износе погачу, крушке из водњике, лубеницу из сандука

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ала је то големо, болан!... Ја сам гледао, што се тиче, па много мане колико кокош, није веће, па перје му није овако као у овога, на прилику. — То, попо, нису букавци, него совице; оне су мање.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Из ара допире топот од коња, пред качаром се испрежу волови, с којима се овај час вратио Ненад из вароши. Понека се кокош отисне с дуда, и лепршајући се поново се гнезди међу своје друге. По која реч јасно зазвони кроз вечерњу тишину.

Африка

Дочекује нас у свечаноме дворишту и одмах нам дарује тањир белих јаја и белу кокош. Не зна француски; на моје питање које је расе, одговара уображено Н–у: „Јуначке и ратничке“, и да су од те расе

од једног сантима (сто двадесет кориа за један франак; плата једнога „носача“ на дан је двеста четрдесет кориа; једна кокош сто педесет; једна жена млада и лепа око четири хиљаде кориа што није ни 350 франака).

Шеф донесе са собом две велике постеље од трске, кокош, два канариса запапренога пива и масу љубазних питања за здравље наше деце, паса, говеда итд.

Ево мдаложење, доноси ми белу кокош, и таст, једно кокошије јаје. Трећих пет франака, које они неће да приме. И веселе се наставља истом захукталошћу,

док младићи осете да су мужеви, да је фетиш овладао њима, њиховим девојкама и њиховим женама; а тада ће брзо жртвовати кокош, погасити и последње светиљке и измешати се по земљи овог кратког дворишта, између житница, колиба и зидова.

Радостан сам што газим по мочвару; налазим да су сви људи браћа и изјављујем мојим пратиоцима да кокош и јаје које носе остављам њима. Слушам како је све даље иза мене потмули удар там–тама и ларма. Н. већ спава.

Као човек који то ради цео дан, равнодушан и предусретљив, изјављује да хоће. Шаљемо да нам се купи бела кокош. Говоримо о Вуијеу; Њамкоро, чувши да се спомиње ово име (не зна ни речи француски), почиње нешто да говори са свога

За то време говори пословно, гласно као наши свештеници. Одсеца главу и точи крв на камен. Безглава кокош одлета онда далеко између нас, трза се, баца по земљи. Њамкоро се смеје и нешто нам довикује; остали црнци дискутују.

Њамкоро се смеје и нешто нам довикује; остали црнци дискутују. Жув опет објашњава: Њамкоро је питао кокош: „Ево дођоше бели са дугачкога путовања, питају како ће стићи тамо куда су пошли, хоће ли срећа бити са њима?

“ Кокош је одлетевши пала на леђа и једнако се на леђима копрцала. Њамкоро тврди да је то знак да је уз нас велика срећа.

Покретни столови, покривени коцкастим застирачима, суљавају се по поду, а оки који поручују кокош чују њену дреку док је кувар коље над прозором. Затим се на платформи види куваров деран сав у облаку од перја.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Павле је паметнији, али не би требало да казује све, о тој својој Росији. Требало би да научи да ћути. Ова кокош се ракољила, док је снела јаја, али сад ћути. Ракољи се само својим пилићима, које храни.

Чуди му се, каже, што јој, и он, официр, господин, рођак Зековича, наређује да се просто отресе Трифуна, као кокош, што тресе крилима, кад изиђе, испод петла, са ђубрењака. Зар у њега нема сестра?

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Ако се на то први јави ороз (пијетао), онда ће се удати за момка, — ако ли се јави прво кокош, удаће се за удовца.“¹⁴ 2.

³¹ Дарови који се носе породиљи на бабине обично су: погача, пита, уштипци, печена кокош (од јела) и вино, ракија (од пића). Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица.

На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде румено и здраво) и

Матавуљ, Симо - УСКОК

— рече Маркиша. — Ја не! — рече Крцун. — Ја сам увијек на опрезу! — Ко је крив што си лакосан као кокош, управ као зец!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ђуру не налазе у подруму. Откључала га жандармеријска куварица да јој закоље кокош. Ево га најзад у сјеницу с крвавим сикирчетом у рукама. — Које добро, господине водниче?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Па кад све то почне да се тиска, гура, претиче једно друго, онда ни кокош не би могла да прође с једне на другу страну, а камоли човек.

После? — Мирно је, тихо. Чује се како мачка преде и кокош у кујни кљуном бије по тепсији и саханима тражећи мрве. Све куће миришу на масно и силно.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

ПОСТАЛА КОРЊАЧА Србљи приповиједају да је човјек (прије него је корњача на свијету била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош па погачу па поклопи чанком, и

била) умијесио погачу и испекао кокош, па сјео да једе, а у тај час рупи кум његов на врата, а он онда брже боље метне кокош па погачу па поклопи чанком, и тако сакрије од кума.

Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све: кокош, погача и чанак, претворило у корњачу, што је сакрио од свога кума.

Кад кум отиде, а он устане опет да дохвати кокош и погачу и чанак да једе, али се оно све: кокош, погача и чанак, претворило у корњачу, што је сакрио од свога кума. — И тако постане корњача.

— Богме, ефенди-Вујо, свака сад о свом послу ради да по једну кокош уфати и да теби на пешкеш донесе, да нам не би по чему од глада скуисао, пошто си се одрекао да нећеш више клати овце;

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Суморна журба - селидбен немир. Згубљено блекне овца Мраморка. Униру сјетно души у свевир: мачак Гаврило, кокош Грахорка; брашнени титрај из воденице; вечерње пламно - одејаније; просутак јечма, пламак сјенице; појање - прело

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Нек перје петла краси твој дом, кокош нек седи у лонцу твом! Гускино крило лепеза твоја, а јастук меки паткица која.

Корњачи никад не стани на пут, јер оклоп носи, а нема капут. Квочка је страшна ноћу и дању, то ти је кокош у бесном стању. Прасету сваком склони се с пута, његова мама врло је љута.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Причају тако да је један старац путовао петнаест дана, носећи живу кокош. Хранио је уз пут, чувао као највеће благо, да би припремио гозбу сину.

Задрхтала му доња усна, а из очију му потекле само две капи. За клао је кокош, разделио за покој душе своме сину, и, тужан и сломљен, вратио се... Ко зна да ли је стигао своме дому.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Видите ли овде у Котору баш овога Совру провидура и осталу господу млетачку? Воли су ти кокош али јаје него овна али груду сира. Које чудо могу на годину кокошаках они позобати!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Ћути као риба. Ћути у добру као буба на дудову листу. Умиљава се кô мачка. Ушкиљио очима као лисица на кокош. Хукће као јејина. Цепти као риба на просуљи. Цичи као змија у процепу. Црн као гавран. Шарен као детлић.

Воле се кô пси и просјаци. Готов као бос у трње. Гладак као ’растова кора. Гладан је кô млинарева кокош. Гледају се као козји рози. Добар као лети крупа. Добро ми је као змији на леду. Добро му је као овци међу вуцима.

Царује као гуја на леду. В) ПРЕНЕСЕНОГ ЗНАЧЕЊА 1) ОЗБИЉНИ А) ЧОВЕК (ЊЕГОВЕ ОСОБИНЕ И СВОЈСТВА) Ако му кокош по два јаја не носи, он је не храни. Би се на сребрној пари обрнуо. Бржи је од срне, хитрији од куне.

— Жив-жив! — Жив-жив! — Жив-жив! — џивџуће врабац са крова. — Ја носим, други купи: упропастих се! — какоће кокош кад снесе јаје, а петао кокодаком јој на то одговара: Ко покупи, закон му?! — Ја овај-ти онај! — Ја овај-ти онај!

Ја скраја! Ја с краја! — Ја се мучим и носим, а деца крааду, крааду! — какоће матора кокош кад снесе јаје, а на то петао кукуриче: То није лепо! — Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков!

— Како реку! — кукуриче петао. — Куку, куку, кô аков! Куку, куку, кô аков! — какоће кокош кад снесе прво јаје, чудећи се колико је велико. Куку, Лазар — бритвом заклан! — кука кукавица.

— Боље је своје и мало тециво, но големо туђе дариво. — Боље је своје јаје него туђа кокош. — Боље је и мало с благословом, нег’ли и доста с проклетством. — Пусто масло и пси лочу.

— Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати. — Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош. — Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло. — Пса већма кос’ веже нег’ли га верига стеже.

— Казала Сарајевка кад је муж, дошавши из чаршије, нашао у постељи болесну па је запитао што јој је. Пошто, Влаше, кокош? — Некаква се потурчила у суботу па то казала у неђељу своме оцу кад га је виђела ђе коси кокош да прода.

Пошто, Влаше, кокош? — Некаква се потурчила у суботу па то казала у неђељу своме оцу кад га је виђела ђе коси кокош да прода.

— Некаква се потурчила у суботу па то казала у неђељу своме оцу кад га је виђела ђе коси кокош да прода. Кокош лије ћела казати, јер би то било по српски а она је ћела да говори као Туркиња; а тако му је и Влаше рекла као да га

се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у лептира, у кокош или у ћурку, па лети по кућама и једе људе, а особито малу дјецу.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Како ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаа: држи море коња, па вичи Влаињу, нека мијеси погачу и кува цицвару и пече кокош; па онда отидем у кућу. У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаа ни Влаиње; нит се шта пече ни вари.

29. Гусле. 30. Сврака. 31. Ватра. 32. Кандило. 33. Овце и јагањци. 34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37. Лубеница. 38. Саонице. 39. Узда. 40. Перо. 41.

105. Мравињак. 106. Сисе у краве. 107. Лула. 108. Мјесец. 109. Овца у тору, и курјак и пас. 110. Лађа. 111. Кокош на гнијезду. 112. Репа. 113. Ватра и дим. 114. Зуби и језик. 115. Варница. 116. Млада под вијенцима. 117.

ја сјашем с коња, а ја повичем на Влаха: држи море коња, па вичи Влахињу, нека мијеси погачу, и кува цицвару и пече кокош; па онда отидем у кућу. У кући сједи, сједи; чекај, нема ништа! ни Влаха ни Влахиње; нит' се шта пече ни вари.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош итд., па онда би се опет вратио ка стрицу.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Биће теби уживања ако те о првој паради припетљам за ногу као какву кокош, па да ми кљуцаш у месту као што и приличи доброј и уредној домаћици, а ја кад се вратим, да ручак буде готов на

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Понегдје бих остао дан-два да одморим изубијане ноге. Под оскудном одрином кокош је опрезно обилазила око мене извраћајући главу и проницљиво пиљила у мене округлим оком.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Он им каже шта је учинио и онда се разиђу сваки на своју страну. ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му

ПИЈЕВАЦ НА ДИВАНУ Био дјед и баба, па баба имала кокош, а дјед пијевца; па кокош баби снијела неколико јаја, а дјед видио у бабе јаја, па заиска у бабе два-три јаја да му даде.

А дјед јој рече: — Не дам, бога ми, ниједнога; нијеси ни ти мени дала јаја. Већ лијепо оћерај и ти своју кокош у свијет као што сам и ја свога пјева. А баба одмах призајми кокош око куће, а кокош се негдје сакрије.

Већ лијепо оћерај и ти своју кокош у свијет као што сам и ја свога пјева. А баба одмах призајми кокош око куће, а кокош се негдје сакрије.

Већ лијепо оћерај и ти своју кокош у свијет као што сам и ја свога пјева. А баба одмах призајми кокош око куће, а кокош се негдје сакрије.

А баба одмах призајми кокош око куће, а кокош се негдје сакрије. Баба оде у кућу, а кокош нађе кустуру гвоздену, па излети на панте, па стаде кокотати: — Стери, баба, кабаницу, да ти проспем дукате.

А баба чу, па излеће, а немаде кад изнијети кабанице, већ погледа горе, а кокош пусти кустуру, па баби избије једно око, и тако баба оста ћорава до вијека свога.

— Милија прва. — Е добро, у сребру ти се оковала, а кажи ми: али ти је милија она кокош те не носи јаја али она те носи? — Милија потоња.

ДОБРА ХВАЛА Хвалило се Циганче матери: — Да знаш, мајко, како је лијепа печена кокош са погачом! — А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Без кокошке нема јаја. Није л’ тако? — Јест, тако је! Ако желиш кокош пећи, Онда не смеш јаја јести; Јер без јаја никад нећеш Кокошака произвести.

Петровић, Растко - АФРИКА