Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
све стојећи. Рече како ће очувати шеницу с те њиве — само за благе дане. Месиће од ње чесницу, колач за крсно име. Најлепше је брашно од старога жита. — Само ако добро роди — рече Огњан.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
А она не зна шта да ради. Препуно јој срце, па не може нигдје да се скраси! Сједне на креветац, држи колач у руци и гига ногама. Онда скочи, трчи у кухину и тјера Иконију да јој прича којешта.
срмом (део старе градске ношње) лимунација (илуминација) — ватромет, раскошно светло, светлосни ефекти локумић — колач умешен од брашна, масти (уља) и шећера (меда) луфт — фаздух Луѕцініа пхіломела — славуј (латински назив) манов —
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
„ Тим млеком закувају колач и нађу маче које није прогледало па његовом шапом замесе, и тај се колач да момку да поједе.
„ Тим млеком закувају колач и нађу маче које није прогледало па његовом шапом замесе, и тај се колач да момку да поједе.“¹⁹ Некада ове љубавне чини личе на праве вешто постављене замке у које момак, и не слутећи, упада.
³⁹ У Левчу и Темнићу кажу „ваља се“ да свадбени колач умеси трудна жена, да би младенци имали порода.⁴⁰ Неке нероткиње у околини Шапца оду на гроб труднице и тамо гризући
’“²⁴ Одбијање детета од сисе, у Гружи, врши се на следећи начин: „Мајка умести бушан колач или погачу, па провуче дојку кроз колач и последњи пут подоји дете, пошто му да дренов прутић да држи у руци.
детета од сисе, у Гружи, врши се на следећи начин: „Мајка умести бушан колач или погачу, па провуче дојку кроз колач и последњи пут подоји дете, пошто му да дренов прутић да држи у руци. Дете се најрадије одбија у петак.
¹ У нашем народу детету које на време није проговорило, најчешће замесе колач чекеталом и дају му да га поједе. Вук у Српском рјечнику (1852) пише: „Кад дијете не може одмах (на вријеме) да
77) — Нека ти је жива женица и дечица, синови, ћере! (Ђорђевић, Д. М., 1958, с. 528) — На чукун унуци да оставиш! (колач) (Ђорђевић, Д. М., 1958, с.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Изнемоглим дрхтавим рукама ломили су славски колач. — Платити, молим! — рекох, и једини бармен на свету кога сам познавао још од детињства сабра мој рачун, казавши оним
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А софра застрта чаршафом, у челу велики колач, на њему три као на крст воштане свеће, чаша вина, а ниже њега по софри, на ниже, поређани цели хлебови, око њих чанци
Све је то било своје, блиско, рођено... Један другога пецка, нуде се дуваном. Разговарају се, чекају попа да пресече колач. Дође и поп. Сви стоје гологлави, он чита, кади, они метанишу, крсте се. Пресече се колач и онда настаје слава.
Дође и поп. Сви стоје гологлави, он чита, кади, они метанишу, крсте се. Пресече се колач и онда настаје слава. Почну здравице. Чорба се по трипут поједе.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: — Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна! Дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) - У прозорском стаклу се огледају брегови: вјетар духне - такну се процвјеталим трешњама. - Мати колач износи, босиоком начичкан. Око стола аура, тишинини незуји. (Свети Марко, хитро си жито с браде просуо!
Врте руке четворе, уз трзаје Христове, врте колач - скрше га. - Хљебна душа зиба се врх трпезе препуне, а класом се свинула над чинију с ракијом.
рубац епилепсије, што гони тесто преко тепсије, од којег цвиле лонци, ормари, и дивљи гости ломе трезније Колач сумрака, док им ногари стола храстова гризу табане. Свирају с прага дуси вратари: чивилук урла, дере мараме.
Лаза Костић: Стварање света ПОНЕДЕЉАК І Гомила мрак се, расте колач тмине. О стакло срца груни, Света харфо, уз блесак Духа, с воде и висине, у облик склопи бèзобличја царство!
По хаос-пољу квасац гони тесто, што букће, кипи, кула урнебесно. Гомила мрак се, расте колач тмине. (А светлост где је? Пупи ли јој лоза?) Док Вазу ваја творбена нервоза, Светворац пламти - Кyћо од ведрине!
и Купу бруси, где ће да заблиста, кад метеж клоне, бели лабуд смисла. Гомила мрак се, расте колач тмине. ИИ Тумара тмушом нагон бòготворни, кроз пустош листа тамине шумарке. Тренуци то су несловни и словни.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Највише је било ако сам покоји батак или покоји колач у џеп спустио. АЛЕКСА: Па и то је добро. МИТА: Добро као наопако, кад морам другда по три дана да гладујем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Е јест, мислио је даље, али се и мени спрема такав колач! И ко зна како ће ми бити? Никад је нисам ни чуо ни видео и одједанпут, због њене спољашњости, решавам се лако да јој
али тек ја посејах ову пшеницу, и ако ме божји угодници подрже, рад сам да је у свој амбар саспем и да свецу од ње колач умесим. Чича Пера је сад нарочито говорио красноречиво, да се покаже пред војником како је и он »књижеван« човек.
— Знам то, — поче Спасоје, — али нећеш ваљад’ месити свецу колач од туђе пшенице, са туђе њиве... — Па теби Милан није казао да сам ја ову њиву узео под кирију и платио му погодбу
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и три пасторка, па умијесивши три колача, дала свакоме пасторку по један, говорећи: „Ево вама свакоме по један колач, а ви моме Милутину подајте само по полутину“. Мини га сабља, мини га пушка!
(Узимајући хлеб — колач): Помоз’, боже, две поле, четири четврти, осам комада, триста и осам добрих часа! Којих часа?
(Сече колач) Што у десној руци, то браћи повуци; што у лијевој руци, мају туци! 3 Помози, Боже! Сунце на исток а господин Бог на
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе | своје, онда ћосо рече: „Ајде, синко! да умијесимо колач од твога брашна.“ Дијете једнако држи у памети, што му је отац казао, да не меље у воденици, ђе нађе ћосу; али сад већ
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: „Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна!” дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воде- | ници ђе нађе ћоса, али сад
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Та-ако, магаре од магарета! Почеја си се већ господити, а!? Да те ја будим, је ли?... Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „Благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
(Глупо се понашам. Сасвим глупо. И збуњено.) ... Нико не устаје. Са свеће, пободене у преломљен колач, капље восак. Слушају како капље и као да због тога ћуте. Сви се питају: зашто се ћути?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„У ово тесто“, рече она својој ћерки, „ставићу још два јајета да вам колач боље прија“. Ћерка се насмеши. „Али драга мајчице, то није потребно; он ће нам, веруј ми, и овако добро пријати“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад се ћосино изамеље, и дијете заспе своје, онда ћосо рече: — Хајде, синко, да умијесимо колач од твога брашна. Дијете једанко држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ВАСА: Па то: роткве њему стругане. ЖИВКА: Мисли он да му ја не умем и ту доскочити. Умесила сам ја њему колач, само чекам да Анка наложи пећ па да му испече колач. Окренуће Дара од њега главу и никад га више неће погледати.
Умесила сам ја њему колач, само чекам да Анка наложи пећ па да му испече колач. Окренуће Дара од њега главу и никад га више неће погледати. Видећеш већ и чућеш, ако бог да, још данас.
ЧЕДА: Па њеног мужа, тај нам много смета. РИСТА: Како, зар вам није казала госпа Живка? Па њему је већ умешен колач, чека се само да се испече. ЧЕДА: Е?
ВАСА: Не меша се, него написао и тражи сатисфакцију. ЧЕДА: Па нека му да Анка сатисфакцију. ВАСА: Е, тај си му колач лепо испекô, то ти се мора признати. Али овај други колач, што си га испекао Живки преко новина, то ти не ваља.
ЧЕДА: Па нека му да Анка сатисфакцију. ВАСА: Е, тај си му колач лепо испекô, то ти се мора признати. Али овај други колач, што си га испекао Живки преко новина, то ти не ваља. ЧЕДА: Прегорео је мало. ВАСА: Прегорео је много, а не мало!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXИВ Божић, Божић, мио данак, Ко га не би милим звао, Ко ли не би весô био, Ко се не би радовао! „Ево колач,“ старешина рече, „Колач треба сећи, ко ће с ким да сече?
„Ево колач,“ старешина рече, „Колач треба сећи, ко ће с ким да сече?“ А весело друштво не мисли се дуго: „Нек њих двоје секу, нико неће друго!
“ А весело друштво не мисли се дуго: „Нек њих двоје секу, нико неће друго!“ Кад полише колач вином, Па сркнуше, кâ шта треба, Застадоше, збунише се, Душа им се усколеба.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
поједине породице у Срба славе као свога заштитника“ кршњак ― „онај који слави крсно име, свечар; крсно име; крсни колач“ ктитор ― оснивач неке задужбине; добротвор манастирски, црквени кувет ― снага, јачина куљав ― трбушаст кумало ―
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 81). О Бадњем вечеру једе се б. л. заједно с медом (Беговић, 86, и иначе свуда!), и меће на колач (ібідем). Б. л. сади се чим се чује да голуб дупљаш виче: »клилук« (СЕЗ, 32, 10).
за десно уво, а мушки за капу с десне стране (СЕЗ, 19, 20); исто тако б. за уво меће жена која меси колач на Велику суботу (іб., 44). Б. се кити домаћин кад уђе у кућу и честита Божић (іб.
нарочито М. Мурко, Даѕ Граб алѕ Тіѕцх ‹Wöртер унд Сацхен, ИИ› Хеіделберг, 1910, 86 ид); ђурђевски колач меси се ћутећи; за остале колаче ствар је јасна с обзиром на дан о коме се приносе.
300), или коју (са новцима забоденим у њу) оставља полаженик на бадњак (ГЗМ, б, 1894, 381), или која се меће у славски колач (Беговић, 43; БВ, 6, 1891, 75), а свакако и она ј.
једу млада и младожења и бацају се на кров зграде у којој спавају младићи ‹= младенци› (СЕЗ, 19, 180); на пријатељски колач (СЕЗ, 16, 203). Ј.
дне ноћу виле откину врх јасенку; зато алосану чељад носе те оставе ону ноћ под јасенком, метнувши код болесника колач хлеба и једну чашу воде а другу вина (као вечеру вили), па сутра ујутру копају под јасенком и шта нађу (нпр.
К. колач (од кога се једна половина закопа у њиву приликом орања) утук је против града: њиме се махне три пута према градобитном
Свети Андрија је »к. празник« (БВ, 10, 1895, 281). Приликом првог орања, у ниву се, као жртва, заоре к. колач (СЕЗ, 17, 15). Вода у којој је куван к.
враџбине, СЕЗ, 19, 71; 73; Караџић, 1, 1899, 213), о слави (домаћица такне ситом кроз које је сејала брашно за колач у таван, или у зид више главе, »да би толико растао к.«, СЕЗ, 19, 199), о Светом Трифуну, 1.
П. се кити колач који родитељи спреме кад чине ритуалне походе својој кћери (СЕЗ, 19, 183; 186). ПАПРИКА Папріка (цапѕіцум аннум).
Најзад — и то је најсавршенији ступањ — п. може бити израђена у култички хлебац или колач, в. чл. Колач. П. се некипут јавља сама, а некипут је (најважнији) саставни део панспермије.
Најзад — и то је најсавршенији ступањ — п. може бити израђена у култички хлебац или колач, в. чл. Колач. П. се некипут јавља сама, а некипут је (најважнији) саставни део панспермије.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Две ћерке, једна млађа, једна старија од Мије, почеле „слушати”, и увек, место да узму колач или јабуку, тражиле новац. Мија, како је био бистар и поучлив, шта све није радио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Улазили смо један за другим и јели колаче од свих врста. Сетисмо се тада како више од четири месеца нисмо видели колач, а већ месец дана како нисмо ставили парче шећера у уста. Било нам је пријатно. А келнерице служе.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Изгреј, месече, и њима! Замесићу колач у чанку празну, У њ стресено ми поштење, У њ фосиле и фикс-идеје; И учинићу им то за казну Но зашто, и коме!