Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Ја јој пружих неколико од најлепших колачића што су се у врећи нашли... Она лакомо пружи руку, узе колачић, али га није могла прогутати: „Грлице, ја нисам гладна!“ И она врати остатак од колача натраг...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У шабачком округу: „Кад мати хоће да одбије дете од сисе, ваља својим млеком да умеси колачић хлеба, да га испече и да да детету да једе. После тога не треба више да му даје сисе.
Вук у Српском рјечнику (1852) пише: „Кад дијете не може одмах (на вријеме) да проговори, онда жене закухају колачић чекалом, па му даду те изједе (да би почело онако брзо говорити као што чекало одскаче од камена и звечи).
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Губа губује, добро једе и пије; не зна добро читати, ал’ зна добро искати: крајцарицу у кутијицу, кобасицу у торбицу, колачић на штапић! Хајд’ да идемо! (Пошто се захвали на дару, Губи одлази за царевима).
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
— Глогу се може »предати« костобоља, и том приликом такође му се приноси жртва. Болесник спреми колачић, и оде под какав г., дирне га три пута, каже својој болести да иде »у г.«, остави на г. колачић »да га тице (= дише?
Болесник спреми колачић, и оде под какав г., дирне га три пута, каже својој болести да иде »у г.«, остави на г. колачић »да га тице (= дише?) поједу«, па без обзира иде кући (ЖСС, 307).
За колачић на коме ће се написати запис (»Соломуново слово«) од уједа бесног пса, узима се увек јарица п. самлевена у воденици кој
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Па их онда теши, дели свакоме по слаткиш или колачић, а она још јеца, и испија чашицу две слатког пића које необично пријатно мирише, и канда успављује.