Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
у доњем граду код везира, и што није могло војске стати у најгорњу касарну, паша даде трску те око касарне направе колебе.
Везир даде војсци ракије и вина на наш Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије некога Алексицу из Јошеве.
Предамо те пунктове Читаку и два пандура да иду у Кличевац да начине колебе и тамо да седе и суде; што не могу расудити да нама на Врачар у логор шаљу и да узму једнога свештеника из бранковичке
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Где је год турска најезда јача, управо, куд је повећа турска најезда пролазила, ту су куће и колебе биле празне. Народ су војводе и буљубаше исељавале у северозападни крај Мачве, близу реке Саве, како би их, у случају
Старији су хукали. — Боже Господе!... Што не подржа лепо време!... — Да би још за који дан, док колебе не поградимо или бар земунице не ископамо!... — Зар ово није јад?... Ено јадне Стаке... умире! — рече једна бака.
До мрака се овај народ мора склонити ма под какав било кров!... — Добро, Станко! — рече Суреп и изиђе из колебе... Напољу се чуо његов глас како одјекује заповеднички. — Овамо ти! Дај то грање овамо...
И Станко се љубио са свима. — Све добро? — Добро. — Хвала богу! Станко погледа оне колебе: као да су од сира срезане. — Па ви се баш окућили? — Окућили, богами! — рече Зека. — Ко ово овако лепо погради?
— Чујем, буљубашо! — Одабери дружине колико ти треба, па отиди на Дренову Греду. Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. Суреп се диже: — Стој, Зеко! — рече. — Шта је?... — Немој колебе!... Колебе се виде.
Ја желим да ми тако наградиш колебе као ове овде. Суреп се диже: — Стој, Зеко! — рече. — Шта је?... — Немој колебе!... Колебе се виде. Што их овде имамо, то ваља! Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.
Суреп се диже: — Стој, Зеко! — рече. — Шта је?... — Немој колебе!... Колебе се виде. Што их овде имамо, то ваља! Ми бисмо баш и волили да нам Турци у походе долазе.
— Па... добро... — Јест, јест, земунице!... Можда земуница није добра као колеба, али је у ово време паметнија од колебе — рече Заврзан. — Онда, земунице! — рече Зека. — Тамо има све готово. Требаће само боље покрити.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Кроз свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша ткива, Густе, кобне нити што ништа не штеде Нечији прст нам у живот уткива.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
— То је оно од чег’ подлост зебе, Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав’, мученичких глава — Врле крепећ’ худе застрашава.