Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Тетка погледа у жалоснога брата, заљуља се, рекао би да ће наново онесвеснути, ноге јој задрхташе, и она паде на колена до његова кревета.
“ Даље нисам умела проговарати, сузе су ме хтеле угушити, и ја падох на његове рањене груди. Глава ми је клонула, колена су ми, од препасти и бола, клецала — једва сам осећала и пољупце његове којима ми је хладне образе жегао.
Ох, боже мој!... Превијала сам се као црв око његових колена, падала сам пред њега на земљу, преклињала сам, доказивала сам му да ћу га ја умети скрити, да ћу га неговати, да нико
на рамену му загасито гуњче са црвеном поставом, а бела кошуља, притегнута шареним тканицама, пушта се чак до ниже колена, на ногама шарене чарапе са добро притегнутим опанцима... Милина га је гледати!
Гледао сам љубав!... — жалостивим гласом рече учитељ, па малаксало, подбочивши оба лакта на колена, загњурио је главу у две старе руке...
— Милисаве, има још неко осим нас двојице, који те жељно ишчекује. Милисав задрхта, а колена му стадоше клецати; а после скоро нечујним гласом поче питати: — А где је?...
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У Дрежнику - луч у кров од сламе, џак на коња, карабин на раме, домаћина у гроб до колена. Па ка Увцу, кроз дим, кроз тескобу, а на пустом остаје на гробу снег јесењи, цвеће без корена.
Нико се не нада ни шибици на истоку, а камоли звезди или зори. Само домаћица, скупивши сукњу међ колена, клечи пред отвореним шпоретом, и, као свитац који се пали и гаси, њено лице на махове се озарује жаром, у који
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
поведу среске кметове, најбоље газде, који обуку се у најсиромашније хаљине, кроз капу пропали перчини, кроз чакшире колена, кроз опанке прсти пропали, а кад дођу тамо код везира повичу: „Аман, аман за царево здравље!
— „Ми кнезови у цареву и твоме измету (послу) ноге до колена а руке до лаката. Па кад ћемо по царевим чаршијама од зулумћара гинути, то подносити даље нећемо, но ти гледај кога
Мој му отац оде, он му рекне: „седи”, и он по турском обичају на колена седне. Аганлија му почне лако говорити: „Алекса, ја сам видим, ово што сам наумио да не може на добро изаћи, али сам
старе белобраде Турке, оду Аганлији и почну молити, а он се ражљути и почне и̓ одбијати, а он и сва улема попадају на колена и љубе скутове, и веће тако једва даде се умолити: „Ал хоћу”, вели Аганлија, „да ми Ха— џи-бег врати арачке новце!
Кажем да је прилична. — Његова сестра дошла и млого гостију има, одем скоро. Пуст сокак, блато до колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и
Пуст сокак, блато до колена; идући у бирцауз по мраку кожу̓ се сав до колена укаља, диго̓ га у руке; спаде једна чизма, узе̓ је под пазух; спаде и друга и једна чарапа, све то покупи̓ из блата,
и саме сузе залише — не мога̓ се ракије напити. Спусти̓ чутурицу покрај његова колена, уста̓ — а он само погледа — и одо̓ под једну шљиву, набијем џубе на главу, и ту не знам колико сам плакао и суза
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
поштеног и доброг човека, који у своје време склопи мирно очи, а остави на овом свету последњи изданак од свог великог колена — синчића од својих дванаест година, Мојсила Пупавца, са нешто мало баштине. Оно нешто имања дође под масу.
Пред кућом Мирјанића у Овчини седи, у хладу на некој по њавици, стара, престара бака. Већ саставило браду и колена, изгледа, као нека аветиња. Трећи зуби давно јој никли. То је баба Мирјана.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Нека вам се свећа не угаси; нека вам се имена помињу до истраге српскога колена!... И ДЕО: ОДМЕТНИК 1. ЦРНА БАРА Нема веће равнице у Србији од Мачве.
— А што? — Да видимо ко је бољи рвач? — Остави се! — рече Станко. — Да ти паднем „с колена”! — јекну Лазар. И самим погледом изазивао је. Станко се љутну. — Шта је теби, јаране?
!... Да лажем!... Субашу да лажем?!... Јеси ли ти полудео?!... Полази!... И погледом диже Лазара. Лазар иде, а колена му клецају. Мислио је да бежи, али не може; сем тога, знао је да од Маринка не може побећи.
— Чича Јово!... Ја тога новца нисам узео, нисам га ни видео, тако ми бога! Онда се окрете Ивану. Овај претрну и колена му клецнуше. — Иване Миражџићу! До јуче сам те звао чичом, али од јуче ниси ми род!...
Онда се опет окрете Станку: — Дакле, ти си Станко?... О, брате, лома си начинио! С колена на колено причаће се о твоме јунаштву; и, кад помену твоје име, они ће казати: то је онај што пушком коље!...
Јавише му да је већ ту. — Нека дође амо... — рече он пријатним гласом... Милош уђе сав блед као крпа. Колена му клецаху, а онај се хан окретао око њега...
Његов глас одјекну дубравом. Он следи срж у костима и Крушки и Маринку. Колена им клецнуше и они седоше. — Овде ћемо... Ево овај храст. Ту ћемо нашег потурицу подићи...
,. А њима легло на срце да ме убију и осрамоте мртва, и да осрамоте онај дом, и све моје до седмог колена... Ја не дам!... Бог је дао мени све ово што је у мени; па што је давао кад је знао да не ваља!...
Рекао си: „Нека сви погоре као мишеви!...” Па, онда — окушај ти срећу!... Ивану клецнуше колена, и он се стропошта на земљу. — Немој, ако бога знаш! — јекну... Станко се гласно насмеја: — Боже, али си луд, Иване!
— Нисам, али ћу га убити!... Убићу га као што ћу и тебе сад!... Иван му обгрли колена. Он проли сузе, проли их као дете. — Станко!... Дете моје!... Сине моје!... Ја сам се с тобом шалио док си дете био!..
! — То сам већ учинио!... Гледај!... Видиш како пламен пробија кроз шиндру!... Иван пође да му колена обгрли, али га Станко погледом задржа.
Могао си бунар на кућу изручити — не би је спасао. Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше... Он осети како га свест оставља. — Пуштајте ме! — дрекну и појури.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Тада он узе своју удову сестру у кућу и пуних седамнаест година, не скидајући ни дан ни ноћ с колена закачке, богзна те не би и опет дошао до зелене гране, али га очи почеше издавати.
Једанпут доведе увече вранца, оног истог, нашег. Сутра му купио нове амове: висе ремени до ниже колена и бију га ројте по вилицама. Упрегао га у кола, а столицу турио на дућанска врата, па кроз варош рррррр!
Дмол . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . маже колена петролеумом, и кад год, сирота, јутром дође с трга, хуче и при том нама, својим питомцима, демонструје садржину
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
не видиш више опанке — које какав гурман шаров или зељов хоће у сласт да поједе кад се раскиселе — него чизме до колена, намазане лојем или машћу, свињском или рибљом, која се преконоћ добро упила у кожу да не пропушта воду и да не убија
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Велико је и пространо гробље! Кажу: да се четрнаест колена луди ту испосарањивало. А ово, сада, петнаесто је колено које почело да се сарањује!
— И да би их уверила, како је заиста тешко, разгће и показује им своја изгребена, крвава колена којима се вукла и пентарала по гори, стенама, урвинама, берући те лековите траве, биле.
— Па што се, мори, мучиш, што не сиђеш овамо, у град. — Грозе се жене кад виде та њена изгребена, крвава колена. — А, — одбија их, — још нисам расковник нашла. А кад га нађем, — уверава их — тад ћу да дођем код вас...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Она је, широко раскречених колена, седела подбочена на високу, црну дршку од амрела. Без и једног зуба, са огромним ушима, она је мељала по устима
А колена се грозно уштапила, зној искувао образе, и од оних образа у огреѕѕе направио баш праве шкембиће па она загушљива и запа
километара скоро силом враћен натраг, ствар је овако текла: Јуришић је седео у својој земуници са лактовима између колена и укрштеним прстима, па је тако сагнут гледао у земљу.
„Власт, вели, почитуј, сваку без разлике, а ако и ђавола мораш молити моли га, клекни на колена ништа не мисли, моли га, разумеш.
И то једно они су постали кроз највећу жртву онога колена. Они су то постали тек онда: кад је она млада, бујна, цветна и свежа шума издржала све олује и све громове и све
Јаој! Ено стрче моје мртве ноге до колена: возе ме у једном дивном римском шару са два точка од цвећа. Неки трули, смрадни и слинави редови промичу крај мене;
Како су величанствене ове триумфалне капије кроз које пролазе клатећи се моје мртве ноге до колена у римским двоколицама препуним цвећа! Пст! Кукавица кука. Где је моја сенка?
Африка
“ Да би дошао да нам прави друштво, он свој уптљани трико, каљаве чакшире и дубоке чизме преко колена замењује чистим плавим и белим трикоом, широким белим чакширама и платненим сандалама.
Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња
Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена. На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре.
ритму целога тела, сасвим истурених бокова и сасвим уперених груди, у ритмичном трешењу и савијању, у размицању колена, у млитавој опуштености руку, и миру обријане главе.
Затим ево там–там, лупа пред самим мојим ногама, музиканти ми додирују колена својим прашњавим главама и добијају нових пет франака.
Гумбе се игра врло ишчашеним и дезартикулисаним рукама и ногама, растављених колена и истуреног тела позади; потпуно пијано.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
“ душо Јуцо, ти имаш грчко памет у глава, ти ниси од сербско род. ЈУЦА: Мислим да се моја баба од грчког колена води. ЈАЊА: Их, их, их! Што ми не кажиш, да ти пишам у новину? Какво елинско мудрост!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Енгелсхофен је био дужи од шест стопа. Кад је јахао, ноге су му допирале коњу до колена. Кад је седео, једва је било могуће обићи га. А имао је главу као у коња.
Не само у Беч, него и у гроб. Сунце, које је Гарсули волео због својих дебелих, реуматичних колена, Енгелсхофен је осећао још више, јер је био једном ногом већ у гробу.
“ Жена му је седела уздигнутих колена, обгрливши их рукама, спустивши главу на њих, са осмехом. Гледала га је својим крупним очима, које су сад биле зелене
Њени црни курјуци падали су јој испод колена, а имала је неку бујну, црну, косу, која је мирисала. Била је чувена као играчица, лепих, снажних, ногу, а чувена,
Према наређењу проводаџија, имала је, кад седне, да покаже ноге и задиже сукњу, скоро до колена, а да груди остави полуоткривене, у чипки.
да је Павле скрушен, помисли да је, ваљда, мучен у затвору, можда и окилавио, па га узе, као што се дете узима, око колена. Тепао му је, као детету, иако је Павле био од њега старији, осам година: „Бато, бато, шта то с тобом раде?
Профоз затвора, који је пре неки дан окивао и терао у затвор Павла Исаковича, приђе тада кирасиру, узе му, са колена, официрску ешарпу, па му подвикну.
Расечене уз леву бутину, о колену, а повезане златним ширитом, тако да се нога видела до колена. Исакович окрете главу кад то виде. Упадљива је била, код госпоже Божич, сетна непомичност њеног лица.
Она је била узела трикорн Павлов, на крило, а сад му узе и сабљу, коју је Павле дотле био стегао, чврсто, међу колена. Божич јој, међутим, изненада, подвикну да врати капетану сабљу и да се не понаша неуљудно.
Божич је, међутим, притрчао ћерци, зграбивши је за руку, грубо, па је натера да се извињава. Била је од бола пала на колена, поред оца. Девојке, у њеним годинама, каткад – рече – не знају шта раде.
улогу коју, у конструкцији телесног састава жена, играју – да извини његова ћерка и не треба то да слуша – женска колена!
Госпожа Евдокија се тужила да су јој утрнула колена, и да се сећа како су, прошле ноћи, у Рабу, мирисале липе, исто тако. И јасмини.
Теодосије - ЖИТИЈА
вером и љубављу, и старац сагледавши је поклони се, јер ногама није могао узићи, пошто му од старости беху изнемогла колена.
И док су се сви одмарали, богоносни поче свеноћно бденије стојањем, и као што се први пут молио, паде на колена и поче молити милост од свемогућег Бога, говорећи: „Сведржитељу, предобри Господе, услиши слугу твојега који ти се
А он, указавши их где леже близу гроба светога и показавши своја колена, обвезана чојом и кожом, увери га да му истину говори.
И нико се други од другога колена не огосподи међу Србима, само од племена њихова, отац сину и син сину краљевство предајући.
“ А змија, када чу претњу старчеву, још љуће на њега шиштањем сикташе, и из пештере не исхођаше. Преподобни паде на колена и с плачем великим рече: „Ево, Господе, видиш невољу моју: из оног места у које ме приведе твоја доброта, из њега ме
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У неким крајевима постоје и племена која се деле на братства, колена или трбухе (нараштаје). У задругама живи у заједници више потомака који воде порекло од истог претка.
везани љубављу, динарски су људи исто тако одани прецима; нигде толико не знају за своје претке, каткад до двадесетог колена, нарочито у Црној Гори; нигде их толико не воле, не поштују и не мисле о њима.
па до скадарских Срба, познају најглавније догађаје из српске историје који се народним песмама и причама преносе с колена на колено.
Услед тога они знају своје претке за десет, петнаест па и више „пасова“ (колена) уназад. Потомци славних и јуначких родова, „кућићи“, су први у племену; остали се сматрају нижим.
показује у спољашњим изразима побожности: у цркви живо и енергично метанишу слично Турцима; има их који падају на колена тако снажно да под одјекује.
Ипак у битољској котлини још знају српске кралске песме и очували су успомену о Косовском боју где је пала крвнина до колена. Ова се је успомена одржала чак и у Преспи.
Иначе се у маси зна само да је на Косову пала „крвнина до колена“, без ичега више. У целини све је мање трагова српске историјске свести што се више силази у Струшко поље.
Карактеристично је да су код њих честе „пријатељске одаје“ за госте. Они памте лозу по неколико колена уназад. Од неког су утицаја биле на формирање најближе сељачке околине две вароши, Струга и Охрид, које су једна од
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
то исто ће учинити и православна, доводећи во искушеније попа Доментјана да Луки Црквењаку скреше све по списку десет колена уназад због нетачности.
Таква једна четрнаестогодишња балавица није за нешто боље! - рекох себи и скупих колена под браду. Штоф панталона био је загрејан као да је неко превукао џиновску пеглу преко њега и то ме подсети на маму,
Осетих како ми колена дршћу. То је то. То је то, Боже мој! Сви су ми се зглобови растварали, а крв постајала тешка и врућа као растопљен
Сигурно би била и тако хладна да сам их додирнуо, али ја их нисам додирнуо. Само сам прешао дланом преко њеног колена и ставио јој главу у крило. Испод свог образа осећао сам како јој се стомак подиже и спушта.
Поново прстима додирнух шине, а онда пређох њима преко свога врата, спустих их низ рамена и груди до бутина и колена, осећајући свуда младо, нестрпљиво месо.
Пузале су уза зидове његове собе, спавале му на раменима и трљале му своје олињале хрптењаче уз колена. Прилог времена прошлог! Господе, зар ћу због нечег таквог морати да проведем читаво лето над књигом?
Ћутала је и климала главом очигледно заборављајући сетерку, која јој се увијала око колена. Онда сам је упитао је ли њен отац имао рибњак. - Мој отац? - тргла се. - О, да. Он га има. Показаћу вам га.
Осећао сам то по њеном врелом даху који ме је ударао у потиљак, и коленима која су јој се крутила као колена ждребица пред трку. — Заиста нећеш? — рекла је отежући слогове као да јој нестаје дах у плућима, и нагло заћутала.
- Сулејман се повуче неколико метара уназад: Рашида је данас отпутовала. За тренутак осетих како ми се зглобови колена опуштају, а онда седох на шине. Она је отпутовала. Отишла је без мене. Могла је да оде без мене?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
тајни богова с којима је био у пријатељству, бачен је (по казни) у доњи свет где је морао жедан да стоји у води до колена, која би му се измицала чим би посегао да је пије, и гладан да гледа у воће више саме своје главе које би му се
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ударен од коња више колена, пре неки дан, кад је почео да скупља делове пука, још се буди ноћу од бола, али тај бол умине брзо, као и страшна
То се после ширило, као запевање и кукање, по целој гомили, све до оних заосталих и последњих, који су газили до колена блато и тукли се око првих бунара на које су наишли, трчећи после пустим улицама, за грајом пука што је одмицао, кроз
Они који су први пут ишли, почеше се дизати на колена и дошаптавати, дозивати, пригушеним гласом, и скупљати иза шатора, као сенке.
прочитана казна, са хартије са које су висили велики, црвени печати, под заставом, уз лупу добоша, осуђени је згрчених колена лежао на земљи, таман у лицу као земља. Официри метнуше клобуке на главу и појахаше коње.
Посматраху одмерене покрете свештеника, често превијање колена пред златним путиром, плавокоса дечачка лица и ванредна окна, кроз која допираше светлост дана, као боја небесна.
Права и снажна, као што су анђели, високих колена, са крилом и грудима што су, при сваком кораку, дрхтали, она прође крај њега, излазећи из лађе, као да хтеде да му
У први мах, он се препаде за брата. Виде да му је у кућу довео ђавола. То дрхтање на грудима, та висока колена у ходу, то дубоко дисање при пушењу.
Најпосле, како је кћи Николе Панајота донела из Беча неке кошуље што допиру само до колена. И да је она хрома на леву ногу.
Па онда, да је она видела у Венецији не само кошуље што допиру тек до колена, као што кажу да их је из Беча донела кћи Николе Панајота, него и хаљине, истина само спреда, док остраг и допиру до
Крила га је под свилену своју одећу, показујући само врх својих финих папуча. Што се тиче цеваница и колена, она се поносила њима и била ту са њим истог мишљења, показујући их, скрстивши ноге, кад год је могла, Обилазила га је
Схвати оно што се десило, стиснувши своја колена и заривши руке у замршену косу. Била је провела ноћ са девером. У први мах реши се да то ни сама себи не верује.
Чинило јој се да још једном осећа, како јој он лиже руке и колена и она се уплашено покри душеком, као да јој на постељу беше скочио пас.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵⁸ Некада се, причају стари људи, пред кумом падало на колена, љубила земља, а капа се скидала „као пред иконом“. Најсвечанија заклетва за многе је: „Нијесам кума (кумства) ми!
треба пошто прође бацит роге од десне руке па про прста пљунут и рећи: ’Кад се могла дохватит зубима за жиле испод колена, тадер ми и наудила’.“ Лечење од вештица изводи се помоћу неких трава као што је вештичин избљувак.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Погазе ли кудељу кудељнице сироте, да им се забије трње у копита, да им се поломе ноге до колена. да нема тога ко би се усудио да се противу њена дома роти, јер милост бога штити најпре царске дворе и колибе
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
године? Ни кратке панталоне нису долазиле у обзир; најпре, због хладноће, а онда — због колена! Имао сам, наиме, пар невероватно изубијаних, квргавих и помало рахитичних колена. Како ћу са таквим коленима на дочек?
Имао сам, наиме, пар невероватно изубијаних, квргавих и помало рахитичних колена. Како ћу са таквим коленима на дочек? Хиљаду деветсто педесете године у моди су биле панталоне зване »фрулице«.
Био је то прилично јадан и похабан биоскоп, у коме се осећао задах оближњег тоалета. Газило се до колена кроз љуштуре семенки.
Јад и беда — што се лепо видело и по нашој одећи, а нарочито по панталонама усјајених турева и просењених колена. А, ипак, сањали смо Европу!
Шуга. Шуга! Шуга! Шуга! Сви остали, они што су овај пут имали среће, бежаће, падаће, посртати и разбијати колена, само да избегну додир малог шугавца, јер баш ти си изабран да будеш заражен и преносићеш своју заразу другима;
Стајали су пред црквом и гледали њене голе ноге, пуних и облих бутина, чији се мишићи изнад колена лако напеше, остављајући две слатке јамице. Ноге које умеју свашта да изведу! – Ма, дајте! — рече стјуардеса.
златни прах из поцепаних врећа, али, уместо смеха, обузе га нелагодност — у ствари, притајена паника учини да му колена постану мека и клецава.
« Одмарање и дотеривање фризуре и тоалете, од два до седам. Будућу мис боле колена. »Боже« — рекла је мајка »шта бих све дала да имам твоју лепоту и твоје године!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ал зачуђен стаде, када спази да му сада није ни до колена. Па задивљен, што је тако нарасто врати се храбро на сеоски пут.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
лагано и пажљиво, као уметник који тражи савршенство, зато што је у већини случајева морао да ради на јуриш, преко колена, да често још несасушен рукопис шаље у штампарију, — зато у његову делу има и толико немара, празнина, недостатака и
Он је без поезије и без чистоте, морал је кукаван, утисак тежак; рађено је аљкаво, без плана, преко колена, некада развучено да се не може више читати, каткада стилом телеграфским; стил је рогобатан, сасвим неписмен, језик
Он ради много и све, постаје жртва издавача, ради брзо, преко колена, пише развучено, понавља се, губи своју оригиналност, стил му постаје немаран, фразеолошки, новинарски.
Нушић је писац од жива духа, и велике радне снаге, али је увек радио без плана и система, на махове и преко колена, нигде се није могао усредсредити, и зато његови радови чине утисак нечега импровизованог.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно. Не зна још каква је, није је још окусио, али слути да није ништа добро, а зна извесно да се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Бежи мома, ману рубље, Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да прнеш облаку, Не би мене,
Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноне јој се беле, Беле ноне до колена Момка су занеле: „Та да имаш крило лако Да прнеш облаку, Не би мене, чедо, јако Утекла јунаку.
Не надај се њему млада: Друга њега грли сада!“ Кроз срце је удри стрела, Затрепета мома бела, На колена о тле паде, Па ми студен кам постаде, Студен камен, красан, бео, Нико бељег не видео.
Већ је близу, и све ближе, Већ до злата свога стиже. Ту га снага сва издаде, На колена крај ње паде; Још загрли кам студени, Па се и сам окамени, Јоште стоје загрљена Тамо, брате, два камена; Још из
— ако нас ко затече!“ 43. „Кô затећи? Није него! Кад су врата затворена.“ Њој је рекô, па прилегô, Машио се под колена. Она јади: „Ох мој Боже!“ Па га малко потпоможе. 44.
Лези, лези, ћери моја!“ XИX Ћерка оде, а нека је! Мајка оста пуна јада, Пред мајку се божју даје. На колена пред њу пада, За своје је моли дете, Да га глене милостиво, Да му своје руке свете На срдашце метне живо, Од
Те пред Бога оде млада, На колена пред њег' пада, И отвара срце живо И моли се жалостиво: Да то око своје благо На њезино баци драго, Да не пати
Она с' није утопила, Није, није, ето, ома“ — Ту пред њега паде мома, За колена њега вати: „Ајде, ајде“, моли, брати: „Ајде, ајде, тако т' Бога!“ „Та шта ти је? Прођ' се тога!
Бежи мома, ману рубље, — Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноге јој се беле, Беле ноге до колена Момка су занеле.
Све у гору бежи дубље, А момак за њоме. Бежи мома, до колена Ноге јој се беле, Беле ноге до колена Момка су занеле. „Да имаш, море, крило лако Да прнеш облаку, Не би мени, секо, јако Утекла јунаку.
Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета, побре, јесте име њено, Још је мома јуначко колено, Јер да беше лошега колена, Када виде јунака мамена Како сину од земље и траве, Би утекла од големе страве, — Цвета једва да се с места
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
у бради му се цвет замрсио. Око главе обвио белу чалму, а огртачем се плаветним огрнуо... Стоји у цвећу до колена... Мирише као ливада, киша и дуван... Стоји и чека ме, а тело му и кроз одећу светли... Али после је дошло и дете.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тако ми бесмо сви скупа, заједно. Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш. У том дође са рада твоја мати.
Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши колена и пробираш што је најбоље. — Ево, узми! — велиш ти озбиљно и пружаш ми. — А што ти не једеш?
Зар хоћеш да ти неку срамоту метне на главу? А, ваљда чекаш некога? Твоја мати сагла главу, рукама стисла колена и тако нагнута слуша, тресе се и дрхти.
Она беше села, згурила се, наслонила браду на скупљена колена и гледала је сањивим погледом у топлу, тамну ноћ. По пољу, свуда око ње, виђаху се људи, како по избразданим засађеним
Теча стоји гологлав. Послужује. Гости чисти, обријани, преко колена пребачен им убрус за руке. Беле им се њихове нове кошуље, миришу им „стајаће“ хаљине на суве дуње из сандука; пећ
Чича Тома једнако зове тетку, своју сестру, да му седи до колена, наздрави му и запева... Тетку стид. Моли друге гошће да је која одмени. Аја! — Није дан, неће. А она се снебива.
Изнесох Томчи напоље жар. А он још није савио цигару. Скут му и колена посути дуваном и развијеним цигарама. — Ч’а-Томчо, хоћеш жара? — ослових га. Он се трже.
Он се трже. Би му тако неугодно што сам ја ту и. гледам га. И једва дочека ово, моју понуду, и зграби с колена једну развијену цигару: — Дај, чичин...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
на усни усану, из божје руке пехар испусти, од пехара се море запљушти те бурним валом гњева студена запљускује титану колена; — ал' не дршће Прометеј, не дршће титан, на камену, на станцу прикован!
и још титански тај подругљив смеј — да силан роб! ох да сиромах Зеј! У страху Зеј са стрепна колена свог орла шиле глађу морена, да једе роба, да му вади плућ, нек с' онда смеје богу с' ругајућ!
народа првом сину из облака црног сину севотином обасут: делила се тако баца пред синајском горостаса, целује му колена, увојке му глади власа са чеоног што се краса до јуначког вију паса око дива голема. „Хоћеш да ти кажем право?
немој тако, не скрнави света реда! Израиљски свећеници ево т' седе до колена, а ти скидаш главу глави израиљска рода цела. Не, синовче! немој тако, не скрнави света реда!
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Гледи на Персиду.) ПЕРСИДА (клекне на колена): Ах, милостива госпођа, опростите ми, ја сам метнула мало опијума у лимунаду, желећи вам учинити спокојни сан.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На патосу се тако нашло формално све сем лустера! Газили смо до колена кроз дугмиће, андрмоље, траке за косу, државне заставе, излизане сребрне лисице, прашњаве шешире, мртве фратре и старе
Препиремо се тако недељу дана око послужења, газећи крв до колена, освајајући једну по једну ствар. „Зашто деци не послужиш нану, то је здраво за желудац!
Фасада се сутрадан ујутро жутела апсолутно у свим нијансама, од крова до подрума! Свет је чудећи се газио до колена по љускама од јаја, док је сама кућа личила на надреалистички омлет. Максималан фазон! Дође ми да закукам!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Врх облачја слаповитог Благовесник арханђео уздигао хаљине је: прозарује стопалима оно што је усуд спрео а с колена крин му веје.
БУДИМ І Ноћ це свукла до колена: пања ево - нема клена. Жути лишће по брдима: стара кућа крај Будима. Заиграла луда карта: двапут Олга - трипут
Тобожњи кремен природе мушке покрети Твоји здробе у љуске. Несвесно струји једно у двома. Зуји ми кичма, колена хује, пуши се глава. Бојим се слома: зажижем псалме и алилује. Чувствено врење захвата шуме, побрежја, чуке.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Да би истоварили то у једну од барки, загазише слободно у мокру траву и муљ. Жена је имала сукње мокре скоро до колена. Механичар им приђе: — Враћате се у село? Овде је један млади господин који би тамо такође. Можете ли га узети?
Жена весла на средини; своју горњу сукњу пребацила је преко главе; остале сукње, влажне, лепе јој се за колена. Обоје су врло задовољни да ме имају у чамцу. — Купили сте цемент овде у Хуенти?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Седим, а песма се њихова пење уз моја колена слично мравима и рапави гласови хрскавице гле с трга захтевају милост од тананог слуха света.
А жена до колена у мразу окрене се и рекне: твој град је узет, натраг те не води ниједна стаза, остани с нама у лову и војни!
које пада као заштитница од Ваљева до Кремана затрпава трагове залуталог воза у брезама страст се пење одоздо из колена страст недевојачка и чобан прича своју бајку о светлости која утробу има изливену од сировог стакла утробу која
галије и висећи врти Семирамиде све је пред ногама катастрофалног сељака само да с миром оде а он се диже на колена и хвата гусле и казује две речи: кука и мотика и виче по суседству: буна и комшија се одмах буни зар и последњег
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Вида окренула свима леђа и сама са собом разговара као да неком чита лекцију; Мића се увалио у фотељу, рукама загрлио колена и глупо гледа у таван; Трифун узјахао столицу и наслонио чело на наслон од столице; Танасије, очајна лица, пише и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Марш, животињо једна — викну Живојин поднаредник — зар сада на узбрдицу нађе да седнеш? — Па клецају му колена, поднаредниче! — смеју се војници Танасију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Тело му беше несразмерно развијено : руке дугачке, допираху до колена, ноге кратке са наврнутим стопалама унутра; цео му стас беше неприродно накривљен у страну.
Згурила се, савила се у клупче, наслонила главу на уздигнута колена, а око њих обавила обе руке па гледа... Кад би око поноћи она одјеном склопи очи, спусти главу на јастук и заспа...
Гојко јој приђе, онако мокар, клекну пред њом на земљу и наслони своје уздрхтале руке на њена колена. Она као да не осети ништа, гледаше и даље онако исто са заљубљеним осмехом на устима.
Само ти реци да хоћеш... ти реци! И он јој, овако узбуђен и занесен, стеже колена, где беше наслонио руке. Љубица се трже као из правог сна, као да је досад спавала дубоким уморним сном...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
та девојка? — Милом куму, војно ле! до рамена, Старом свату, војно ле! до појаса, А деверу, војно ле! до колена, С младожењом, војно ле! равно расла. 65.
(дилберка) драгана, миљеница, лепотица долама - мушка и женска горња одећа, обично с рукавима, дуга до испод колена, од љубичасте (мор), зелене или црвене чохе; доламу су носили јањичари, а касније постаје део свечане народне ношње
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као просјак са барикада пуцо, и ко Цезар долазио са мора. Ал чим се заљубиш... чланци твоји и груди малене и колена тврда ко круне од сребра, и бледе усне што брзо зарумене, и сјајна лака ребра чине те маркизом...
буктиња страшни, и клекли у ћилим ваших тела што крв и миро проли на оштар шљунак, којим су боли и пекли ране колена прашних.
Нисам знао да ми, трешњом и бистрим потоком и страсном виткошћу девојке, њином притоком, Она то већ, из далека, колена пребија! Први пут изговорих: Сербиа.
Моја мати, Марина, била је девојка крупних очију, косе до колена, и кад је била седа. Мати јој беше рано умрла, а отац тако строг, да је у згради Варошке куће у Панчеву, која и сад
Онај који очекује тврду, снажну барку енглеских и немачких рибара, њихове кожне и гумене чизме, до колена, разочараће се. Рибари у црној маји, са капетаном Блажевићем. Људи, који су пловили око пола света.
моје вино полије овај чаршав бео, да не видим на њему њено бледо лице, кад се покајала пред Судом и пала пред њим на колена. А он јој се смејао бесно, лагано, банаћански.
А иконе старе засјаје у мутном злату кад виде мене. Пружим ли руке, распашу се жене падају на колена, и плачем породиља клањају се мени пуне тужног миља и кличу, да их ја загрлим први, први: јер моје су руке мокре од
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Шта? Не верујеш? Ево чуј! — код нас мушица има предање, које прелази с колена на колено и чува се као свето у данашњим нашим нараштајима: „Давно, врло давно, још одмах после створења света, живео
добила вртоглавицу, док није, окрећући се све унатрашке, загазила у рит и заглибила се у муљ са све четири ноге преко колена.
Народ га је поштовао као светитеља волео га и слушао. А кад би у цркви говорио реч Божју, сав би народ падао на колена и плакао, јер му реч беше силна. Цар је мрзео овога старца, али, због народа, није смео да показује своју мржњу.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Подигох очи небу, клекох на колена, и кроз сузе узвикнем: „Боже велики! умудри ме, послушај молитву сирочета које се потуца по широком свету тражећи
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он се пренерази, пребледе и осети како почеше да му клецају колена. У исто време осети да му глава некако незгодно стоји: као да је сувише погнута.
— Хеј, свече туњави!... Помињеш Бога уза сваку реч, а туђе отимаш, — рече му Спасоје подругљиво. Чича Пери клецнуше колена. Пође му нешто тешко од срца, па се разли по целу телу и заустави се под грлом.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Тако се ствар сретно сврши, а како је почела била, изгледало је поплашеним редакторима да ће бити крви до колена. Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Весић, госпоја београдска, Самој себи честита и поласка: „Ево меда, без цвећа, без полена, Муви до грла, а мени до колена!
Ја не волим односе крње и кусе, Ни досаду преношену с колена на колено! ...Кад се човек сретне с јабуком, ту се Догоди нешто крепко и поштено.
Ал природа је, пре свега, глиб до колена, Сеоско беспуће, и тупост постојања... Понеко воли да слуша кад киша млака Пуни ноћ (као да је ноћ дрвена каца).
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
друга, одједном је укочено застао и остао у месту без и најмањег покрета, за тим је полако сео, ухватио се за колена и тако остао као да радознало посматра шта ће се десити са његовим другом.
Монахиња Јефимија - КЊИЖЕВНИ РАДОВИ
Преклони колена пред Владиком који те венчао, моли да многолетни у добру живот вољена ти чеда проводе богоугодно, моли да православна
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
како се памтило, и лети и зими, огрнут био ћурком, са силавом, пиштољима и јатаганима и у тешким јаким чизмама до колена. Од тада Турчин, заптија, није смео поред куће проћи, још мање да застане.
Не могу да је задржим. Само кида цвеће и баца. Софка, једнако осећајући на себи његову руку и грлећи му колена и широке чохане чакшире, и тада још, онако мала, па је већ знала да ће то ма- | тери чинити радост и срећу, мазећи се
знајући да он то воли, не као обичне госте по једном чашицом ракије служила, већ на сточићу, примакнувши му га до колена, поређала пет, шест чашица, а мати такође, чим попуши једну, она већ другом готовом, запаљеном га нудила, он сав
Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери. — Нано!
осветљен од оних свећа, које су већ накриво гореле, видело се како му појас и сва половина дрхти, тресе се, како га колена, бутне кости издају, њихају се.
Он, раскречених ногу, подбочених руку о колена, седео је на пресавијеном јастуку, а, с десне стране, ефенди Мита са испред њих постављеном софром, пуном не јела
Алат, зачуђен том његовом немиру у седлу, а због јако затегнуте узде и његових грчевито стегнутих колена у слабине, поче, пропињући се од бола, да окреће к њему своју главу, као да га пита и види шта му је газди.
И зато се очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру. Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче
знао да их нико, сем њих, нема такве широке и велике, нико онако, за тридесеторо, дугачке, једноставне пешкире преко колена, нити ико има онакве и за онолико свећа златне и сребрне чираке. После се чу како одозго викну: — Магдо!
Ма да је имао најскупље чохане чакшире и свилене појасеве, ипак, видело се да се у њима губи. Ни кукови, ни колена му се не виде. Џепови са колутима гајтана сасвим се изгубили у трбух и у појас, и једва су му вирили.
Само је њега осећала, како јој допире до испод пазуха. И никако није могла колена да му сагледа, тако је он ситно ишао поред ње.
Видело се како му се од страха колена у чизмама клате, како му се појаси услед седења збрчкали, те му цела прса, трбух изишао.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
крстина, груди, ребара, слабине, из срца, из црне и беле џигерице, из пупка, желуца, црева, бубрега, мехура, бедре, колена, из цеваница, из ногу, из пета, из прста, и ноката, молим се ја вама, анатемници, — устај!
5. О ЖИВОТИЊАМА 1 Миш посеја проју По јежеву пољу; Нарасла је проја Мишу до колена, Жаби до рамена. Миш сазове мобу, Да му пожње проју, И закоље мрава — Дебелога брава!
КОШНИЦЕ Сви..., осим једнога метнувши дланове на образе, као кад се ко умива, и у једној гомили клекнувши на колена, посагибају се до земље тако да им руке с образима стоје на земљи.
па кад видје кнеза да је преклонио главу, извади нешто зарђане кустурине те по вратним жилама, а кнез пред дједом на колена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Он јој обећа дати, само да се открије до колена, да јој види колена. Она се открије, а он кад опази на колену белегу, да јој и треће прасе.
Он јој обећа дати, само да се открије до колена, да јој види колена. Она се открије, а он кад опази на колену белегу, да јој и треће прасе.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
“ (И Јн. 2, 15, 17) Зато ја грешни и лени, последњи од свих, монах Сава, молим се падајући на колена и вапим говорећи: У Христу љубљена и духовна браћо моја и оци, уподобимо се прекрасним овим трговцима који купише себи
Потом треба изговорити у себи раширених руку: „Боже, очисти ме грешног и помилуј ме!“, а приклањајући главу и колена до земље говорити: „Сагреших ти, Господе, опрости ми!“ — три пута.
Када се павечерница служи, пошто јереј изрекне уобичајену молитву, ви треба да падате на колена, као на крају првога часа, и ка игуману ухо приклањајте, који добро говори: „Опростите ми у Господу, браћо, јер
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
— Из вароши чује се ларма, жагор. Вече почиње да пада. ВАСКА (седи испред куће, згрчених колена, у старом оделу, повезане главе, особито чела, и пуши окрајак цигаре).
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
ли и ја како могао до седмог дна дотерати, но залуду; нисам могао више него до три дни, јер у четврти дрктала би ми колена, чувствовао би[х] јаки бол у утроби, и долазио би[х] у несвестицу.
„Време је ручку“, веле нам, „не идите гладни од нас.” Ал’ мени није до ручка, јер ми колена пода мном дркћу. Не памтим како смо се исприча|ли; то знам да изиђемо, пак беж’ из града.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симки, врата су тесна. Лош им је живот. Опипа недра: дукати му се јавише сипљивим диком. Узе пушку и стави је на колена. — Толе, нек ти је пушка у приправности! Чујеш ли шта ти кажем? Налокао си се ракије, па спаваш.
Аћим ћути и гледа у колена. Нема црвених вунених рукавица, и очима топлих. Није спреман за пут. Гледа по столу и миндерлуку.
Није га брига што је то ливада његовог оца, где је некада лежећи у кукурузу прежао сатима да види гола колена девојака што су пластиле сено, све је ово радост у комадићима расејаним по блату.
И свог корака се боји. Црвено око пећи гасне и плех ситно цвокоће. И мрака и плеханог цвокота се боји. Колена јој ударају о даске кревета. А онда више није видела ни Ђорђа ни себе: лепа је и још млада. Над њу се надноси лик...
У грудима кипи нешто горко и врело. Скида фотографију са зида, преко колена ломи рам, отвара пећ, баца је у ватру, пламен букти, готово је и с тим! кида евенке са прозора, и то је прошлост!
— прену се поред гробља, па без објашњења скочи из санки у снег и пође брзо уз благу узвишицу, газећи целац до колена.
Двојица с фесовима, обојица терзије, узеше ибрике с ракијом, клекоше на. колена и, шиштећи, насуше му ракије у уши. Опанчар не осећа, не чује урликање згомиланих над столом.
Упадао је у целац до колена, прскала је ледена кора од његовог брзог хода. Обилазио је имање. Неколико багремова украли су сељаци, врзина је
Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена, наслоњен на јабуково стабло. Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу. — Бежи!
су светлеле велике кравље очи, шириле се, па су постале једно око, и он је цео био у том оку, давио се у њему, па је колена поломио, не, њему је колена неко ишчупао, зато је ишла крв, црвенела се ишчупана жила, заклано теле...
очи, шириле се, па су постале једно око, и он је цео био у том оку, давио се у њему, па је колена поломио, не, њему је колена неко ишчупао, зато је ишла крв, црвенела се ишчупана жила, заклано теле...
„Лазару ништа“, рекао је Василије, а сви су погледали у колена. „Није правда“, рекао је Лазар, а јабучица само што му не пукне од крви. „Кукаваца си!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дан и ноћ, као бледа бисерна шкољка, сјало је иза решетака девојчино лице. Младић се сваке ноћи, рањавих прстију и колена, пео до врха куле, све док месец није постао велик и блистав.
Ко се још обазирао на Ђисарине опомене да ће због прљавштине избити зараза? Ко је мислио на сутра? Ђубре је већ до колена допирало, а нико ни прстом није мицао да га уклони. — Репати и рогати? Свашта! — смејали су се путници из далека.
« Принц стисну усне. »Пузићу!« Ко зна колико је пута падао, колико се пута дизао? Али, пред сутон, рањених руку и колена, он стиже на сам врх Снежне горе који је с облацима друговао. »Можда ми је овде и крај?
себе жабљу кожу и пред згранутим принцом указа се белолика девојка црвене косе, тако малена да му је једва допирала до колена. Али што ју је више гледао, она је све више расла, Док не достиже висину праве девојке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
И свуда кроз сенке, дивље и питоме, које су се мрсиле око колена, заплитале стопала, и мирисале. Дежмекасти Господар Јован лаким ходом прелази Доситејеву улицу и чуди се како му
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Бежи мома, махну рубље... Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме. Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле.
Бежи л' дому своме? Све у гору бежи дубље; А момак за њоме. Бежи мома до колена Ноне јој се беле; Беле ноне до колена Момка су занеле. „Та да имаш крило лако, да прнеш облаку, Не би мене чедо јако Утекла јунаку!
И као киту босиока смерна Што с побожношћу меће за икону Душа побожна, одана, и верна, Пред сликом твојом падох на колена, Од свуд тишином окружена глухом; И окитих је, болом сатрвена, Ивањског цвећа руковети сухом.
Попа, Васко - КОРА
зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима одбеглим Дворишта излазе из капија И дуго гледају за нама 5 Ноћима нестаје тама Челичне гране
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сваки од њих почивао је на каменом подножју и држао између колена својих савијених ногу статуу Аменофиса ИИИ, који је саградио ову улицу и храм што ми је остао иза леђа.
Наш младић, неугледна раста, нејаких руку, танких ногу, ситних очију, исцрпен и преморен, паде пред богињом на колена и замуцну својим слабуњавим гласом: „Ја сам, узвишена богињо, један нејаки црвић који се пред тобом у прашини грчи“.
На оној здравој нози поигравао бих од весеља“, рече Зенодотос стењући и пипајући своја отечена колена. У дворани се појави један младић који носаше са собом велику дрвену таблу.
Она ме замоли да ти предам ову гривну као успомену и знак њене благонаклоности“. Аристархос паде пред краља на колена, прими благодарним погледом гривну у своје руке, притисну је на груди, и оде у изгнанство.
се и даље водио безначајан разговор, Њутн је час бледео, час се зарумењавао и био наблизу до тога да пред њом падне на колена као покајник. Један неочекивани непозвани гост пресече ту душевну драму. Њутн се диже да пође.
Показа ми и оне две дашчице на које је причврстио и спроводничку жицу, пресавијену у колена, и оне две папирнате трубице на које је намотао своје калемове.
себи у дужност да га научим пливању, али кад год га одведох са плитке обале до оног места реке где нам вода стизаше до колена и замолих га да се ту испружи да му покажем пливачке покрете, њега обузе неописан страх и он побеже главом без обзира“.
То природно одабирање вршило се од колена на колено док жирафа не доби свој данашњи облик при којем њен дуги врат ипак нема више пршљенова но што их има, на
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Печењарница код Краљице Педок. — Јеси ли прочитао? — Још нисам завршио. Па суморни студент одиже књигу с колена и том приликом ја приметих да има свега један и по прст на десној руци.
седе и поднимивши се танким и дугачким рукама, не скидајући погледа с Николе, рецитовао је: Ја сам газио у крви до колена и немам више снова. Сестра ми се продала, а мајци су ми посекли седе косе.
Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто? Брата сам звао душманом клетим, и кликтао сам кад се у мраку напред хрли, и онда лети к врагу
Он, без сумње, ординира код „Три шешира“? Никола је изгледао страшан. — На колена! — грмео је он млатарајући се — нек ог-луви и чо-век и Бог!
прича шта је све видео у трећем павиљону за операције: — Студенту Ђури, добровољцу из Задра, одсекли десну ногу испод колена и још се није освестио, а ја га питам: „Како ти је, Ђуро?“ „Нешто ми, вели, фали, али добро је, хвала Богу.
И тако неколико њих да заједно носе палидрвце на гомилу ђубрета док сасвим не поцепају крвава колена. Па опет одјекују шамари и жила се увија око главе и колена све док се оним старешинама не досади те враћају оне
Па опет одјекују шамари и жила се увија око главе и колена све док се оним старешинама не досади те враћају оне људске рушевине тамо у тесан бетонирани подрум где се понова голи
У њему је и највише мојих успомена из детињства. Наслонио сам се на јаблан, трава ми до колена. Парк је пут тица. Тамо, у углу парка, била је љуљашка, онамо витло, памтим добро. Деда је у томе уживао.
Ја сам био наслоњен на дрво а цвеће ми колена миловало. Тице су лепетале крилима, мазиле се главицама, љубакале отвореним кљунићима и цвркутале.
У кола смо сели обојица код Павлове куће. И ето, било је то тада. Стари кочијаш Стеван, у великим чизмама преко колена, отворио је услужно врата затворених кола и, пропуштајући прво Павла, рекао му: „Изволите, млади господине! Молим!
Налазио сам се у грађанској палилулској болници на болничком кревету завијене главе и колена. На оба места повреде су биле доста озбиљне. Затворим очи и сетим се свега што ми се десило.
И док оптуженом, који се решава да послуша, клецају колена пред Крстом и Јеванђељем, дотле устаје мајор Таса и обраћа се председавајућем: — Хм! То је неправилно.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Маја се боље загрне у свој капутић. Било је вријеме да кренемо. Узмемо Леру у кочију и полегнемо га преко наших колена, као покривач. Осјећали смо његову пријатну топлоту и куцање његовог безразложно узбуђеног срца.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Бела конопљана кошуља, извезена по недрима и огрлици, вазда му је била за шаку две више колена, због чега су га старији људи звали »онај куси«, а момци би се радо угледали на њега, јер држаху да му онакав кицошки
После првих удараца Сретен се само увијаше, бледећи и мрштећи се, али на шестом ђипи, као иглом убоден, клече на колена и закука из свега гласа: — Јаој, кукавац, ђе погибох! Не, кумим те Богом...
Ето, и ја те частим овом ракијом — и показа руком на стакло. Кад помену капетан осуду, Ђурици заклецаше колена, обузе га зима свега, и као да му нешто дохвати само срце, па стеже...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
После неколико корака укопа се Шарац у земљу до чланака; напрегнувши се мало пође даље, ну сада се укопа до колена; великим напрезањем искобеља се, али после мало корака пропадне у земљу до стремена, тако да се ни највећим напрезањем
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
кажем, с етикетом многом — А већ руци не дам да вас ишта вређа — Везаћу подвезу чим пред вашом ногом Пресавио будем колена и леђа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Студена влага увукла се у кости и у мозак. Од несташице смочних јела чисто се пред очима блешти а колена клецају. Па ипак, уза све то, најгора је мука што се нешто мора јести, ако се и не добива.
Боси, са загрнутим ногавицама до испод колена, стајаху у оној студеној каљужи, трудећи се и мучећи, док је добро објутрило. Мали Марко живо се уморио.
Њих новајлије одреди да дубе и чисте земљу за темељ цркве. Иза неколико дана, нашавши живу воду, морали су повише колена у води стајати цео божји дан, а кад их након петнаест дана исплатише, погледавши у пребројани новац, очи им се у чуду
Тако га и тога дана жегло сунце озго, а ,ноге до повише колена мрзле му у живој хладној води. Иза подне довуче се уморан и слаб у хлад да опочине, а кад га, око две уре, Лазо хтеде
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
На томе дугом путу кроз време у њима нису само с колена на колено и од једног до другог песника (или групе певача) старије слике преслојаване новијима него су се у њих могли
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Шта си јој казао? РАКА (он је обучен у бело морнарско одело са кратким ногавицама те му се виде гола колена): Баш ништа!... УЧИТЕЉИЦА: Но! Е, то већ прелази све границе.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој утробу, половину јој сече као нож, приђе матери”.
Или пак да Дафина има „висока колена у ходу”, што је још један пример за летимичан, у тренутку и покрету ухваћен утисак.
Тешке главе од удисања ваздуха и трава, клону полако, у недоумици, стиснутих колена, ван себе, у несвестицу. 377 На подлози ове најеротскије сцене, какву не налазимо ниједном код Дафине, сасвим се јасно
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пуши на дугом чибуку, а белокори јатаган извукао из ножница и метнуо поред десна колена. Иза њега држи му момак његова коња и две-три самарице које им носе комору.
Иза њега држи му момак његова коња и две-три самарице које им носе комору. Трговцима клецнуше колена, кад хајдук показа на Спасу Чемерикића и рече да је пуцао.
И од ракије и од новога осењавања. Обема рукама се ослони о колена, врат подави, запе и подиже, дижући уза се и оклембешену избезумљену Богдану.
На ногама дугачке до колена шарене чарапе и опанци без препле– та, утегнути око ноге пртеним врпцама. Познадох да је Моравац из гиланске околине.
А жене сасвим отворене, голе до рамена и до изнад колена. Смеју се, граше и разговарају с ким хоћеш. Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету.
То с’ кандило припаљује Рад’ спаса и лека, Од колена до колена, Од века до века. То кандилце, омладино, Гледа твоју мету, Радује се сваком твоме Напреднијем лету.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Црно једро мог ветра пловидбо ослепљена Мојој охолости море до колена Над мојом главом опасност симетрије Светова поређаних умом у привид.
За пријатеље прогласио сам хуље, Заљубљен у све што пева и шкоди. Док ми звезде колена не нажуље. Молићу се побожнојводи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Смеше се. Ветар од к диже кратке сукње, а оне су сретне ш страшним ратницима могу да покаж округла колена. Среле су поглед официра на коњу, и једна са подшишаном црном косом баци му брз пољубац.
Из других кућа воде нове заробљенике. Дрхте преплашени. Један плаче и грли колена. Из срушене куће извлаче затрпане. Официру је греда смрскала главу. Неко је доцније говорио како је кундаком дотучен.
— Није време за шале мајоре... Но ни старом командиру није до шале било, јер су му дрхтала мршава колена. Преко гребена су већ промицала погнута војничка леђа, нанизана једна иза других.
бранио се он тада и предлагао на уво друге ствари. — Гарцон, још вискија, пијмо пријатељу, гледајте је... гледајте колена и чланке... сваки крвни створ се по томе познаје.
"Гоод бyе Пицаділліѕ Фаре—wелИ Леіцеѕтер—Сqуаре"... певала је Ивета и показивала гола колена партеру пуном гојазних официра. Овде су биле куће мале и прљаве.
Петровић, Растко - АФРИКА
“ Да би дошао да нам прави друштво, он свој уптљани трико, каљаве чакшире и дубоке чизме преко колена замењује чистим плавим и белим трикоом, широким белим чакширама и платненим сандалама.
Девојка и младић стоје у реци до колена; у рукама им траве које сапуњају. Оно што ме изненади то је њино видно, јако и мирно дисање, приметно као у животиња
Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена. На диреку у средини залепљене четири свеће чији се пламен њише заталасан од игре.
ритму целога тела, сасвим истурених бокова и сасвим уперених груди, у ритмичном трешењу и савијању, у размицању колена, у млитавој опуштености руку, и миру обријане главе.
Затим ево там–там, лупа пред самим мојим ногама, музиканти ми додирују колена својим прашњавим главама и добијају нових пет франака.
Гумбе се игра врло ишчашеним и дезартикулисаним рукама и ногама, растављених колена и истуреног тела позади; потпуно пијано.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
уске мазгале Показаше ми роба скрушеног: У томрукама ноге скљештене, А суве руке беше скрстио На тврде кости свога колена; Глава клонула... Тек кад ме виде, Уморно диже мутне зенице, После их спусти...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
у шљивар затекнем ђенерала Черњајева где седи поред велике ватре: наслонио главу на обадве руке а лактове подупро на колена, па се тако греје и овда онда почарне ватру. Сад опазим ту, за десетак корака даље у шљивару, гомилу Бугара.
Ја радо верyјем г. Драгашевићу као професору наше војене академије и васпитачу тога осетљивога колена, али це тако исто сећам, како је у сличном случају, какав се десио са пок. Велимировићем, поступао пок.
Сад смо јахали уз каменит, стрмен пут, пењући це шанцу. Друмом нападала прашина, што но реч до колена. Ја заостао мало остраг да се склоним од грдне прашине, што су је дизали обесни коњи под обесним штаблијама и да се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ура! Ура! Ура!“ Војници се сколише око мене. — Је ли ово наша земља? — Јесте! Они падоше на колена. Неки су се. крстили. Други љубили земљу. Куршуми су фијукали. Планина је хучала.
Један је седео и већ више није имао даха, а обема рукама стегао ногу изнад размрсканог колена. Однекуда ринуше и гранате међу нас. Ми се повијамо лево и десно. Али спаса нема. Бију са свих страна.
Прогутао сам три стотине пастила хинина. Боли ме све! — и размахне руком од главе до колена. Посматрао га Бранко, кога су прозвали „Позитив“, па ће му рећи једно јутро, кад је изишао лекар: — Бре, мајку му,
— Ах, стани, грофе!.. Сад се сетих. — Коста извади из уста цигарету и наслони се рукама о колена, издижући при томе рамена. Грофе, ви сте митраљезац. — Тако „рекућ“, бароне. — Молим...
Када сам угледао појасеве за спасавање, мени су клецнула колена. И верујте, људи, да је онај официр питао: ко хоће да се врати, јавио бих се први.
Онда се обрати Томи: — Причајте нам нешто о својој домовини. Тома се лактовима наслони на колена и загледа преда се. Уједначеним гласом говорио је. — Цветна поља, мирисни лугови, шумовите планине...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Језик тај се ипак, поред свих апсурдности, изграђивао током читавога столећа и предавао с колена на колено као највећа драгоценост књижевне традиције.
оцрни притворством Вук неверни, А Милош када смотри која беда И стид му грози, за тај укор скверни Одговори: „До колена ти седа Тај издајица злобни и чемерни, А сјутра ће се знати правде мера, И тко је вера, тко ли је невера!
Спусти очи Цвет-девојче К белој руци на колена, За оком се момче дало, Десном својом десну њену Са крила јој подигнуло, Леву своју на крст мет’ло, На крст гроба
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Истом зора почела бијељети. Помоли' се Богу, па се онда обуко'. Најприје човали чакшире, па чизме пре'о колена, онда, припаса сабљетину, по земљи се вуче, па натуко' шкрљачину, па онда обуко' кабаницу и сапе' златали пуца.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И смерно, мирно, кад је ручао, прекрстио се и отресав с крила мрве, узимајући мараму са колена, почео да се диже. — Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити.
Како би, јекнув из свег срца, пао, скљокао се испод чесме, пружио врат, главу, руке, колена под воду да га она запљускује, полива, хлади, камени!
На самој капији њиховој Младен, као увек, затече мужа јој. Седи прекрштених руку, скупљених колена, нагунтан минтанима, клонуо, слаб, испијен. Видећи Младена диже се да га стојећки поздрави.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О. изазива рашћење косе (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 290). »Од одољена коса до колена«, посл. (Софрић, 171). У Сарајеву мећу га девојке у ћурђевданску омаху, да би им била коса до колена (Караџић, 4, 168).
(Софрић, 171). У Сарајеву мећу га девојке у ћурђевданску омаху, да би им била коса до колена (Караџић, 4, 168). Теј од о.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Јер, шта губи ако се препусти некој тупоглавој враџбини? Зар му није досадио терет немоћи под којим му клецају колена.
Дадара Коњи нам тону у житку каљугу до колена. Кад смо већ до сада чекали, могли смо причекати још који дан да се расквашена земља колико-толико осуши, али Лауш је
Идем ка њему, али корак ми је несигуран, колена ми се подламају, висока дивизма се савија и шиба ме по лицу и врату, њен жућкасти полен ме гуши и надражује на кијање.
Кад издалека опази Исуса, дотрча, паде на колена те јаким гласом викну: 'Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, не мучи ме!
Предње ноге би ми најпре ставио на кључњаче, средњим би ми стегао слабине, а задњим би обухватио колена. Некад би му трбух био набрекао од попијене крви, некад млохав као полупразна мешина, али свеједно, увек ми је
Снег ће падати цео дан и целу ноћ засуће стазе. Сад је до чланака, у подне ће бити до колена, пред вече до појаса. Затрпаће улаз у пећину. Може он и сам. Ако је још увек жив — богорадио је игуман.
би Лауш издахнуо, Дадара би пресвиснуо од туге јер би му нестало главног супарника, нас и не рачуна, нисмо му ни до колена, а без супарника, зна се, Дадара не може.
Тамо на ивици стене што се надноси над вир, седи нека жена у дугој белој хаљини или кошуљи, обујмивши колена голим рукама. Сузим очи да бих боље видео. Јелена.
Изаћи ће на стену, погледаће узводно па низводно, сешће лаким покретом, наслониће лице на колена и лаганим померањем беоњача дуж пенушаве реке претраживаће сваки џбун.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
На олтар љубави твоје Ни бакар не пада више. 1890. (ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...) Досада, магла и тама... На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком Додирнух сребрне жице.
Подобан смушеној мачки, сад ћата понова слета, И упре колена своја о трбух беднога кмета. Но кмет у овом часу већ беше у занос пао, Те ћата устаде с њега, јер ипак дође му жао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На попришту фукарског беса указа се митрополит александриски Теофило; сви, од реда, падоше на колена. „Архипастир александриски, окружен својом пратњом, посматраше благонаклоним погледом дело своје пастве.
Он паде пред олтаром цркве на колена, положи обе своје руке на свето еванђеље, и рече погруженим гласом: „Одричем их се!
Једина је природа! Безгранична, вечна мајка живота. У овом њеном храму спустимо се, ми скромне хаџије скрушено, на колена. XXXВИИ ОПРОШТАЈ СА ОЧИНСКИМ ДОМОМ Даљ Како време брзо пролази!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Хаљина, једно те једно, сећате ли се? Сива сукња, нека блуза, од истог сивог штофа капут до колена, натраг с прекачком, а кроз ту прекачку, ако је ветар, продевена марама од вунице, да греје крста.
математичарем којега је обожавао, и одједаред је зајецао, усред разреда, тако тужно и очајно да се проф-Ћира скоро на колена бацио пред њим.
Исплакао је Мија код матере сасвим дугачке панталоне, не само преко колена спуштене. То је, у основној школи, било смешно. Учитељ је протествовао; први пут без успеха.
споменик, донесен из Италије; тамносива вертикална плоча, у њој рељеф белога анђела који се благо смеши, и лети је до колена у дивном цвећу. На хоризонталној мермерној плочи два врло мирна стиха из хора трагедије.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Чисто плаветне чакшире, по најновијој моди начињене, преко који скоро до колена лепо извезена долама, на глави калпак показиваше да је Роман од велике куће, и за знак да је ритер, имао је чизме с
Он је тако велики иследоватељ доброга тона да пред госпојама на колена пада, и своје к њима високопочитаније с већим комплиментирањем него макар каква млади наши гавалера окретаљка
Руке су му биле једине од свију членова на које је мати природа своју благодат излила, јер су му ове до сниже колена комотно достизавале, и с тим му против сваког нападенија рукопомоћ обећавале.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
гдегод у посету и отпочели врло пријатан разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше нове панталоне, дигне ножицу увис и дрекне: „Ја имам нове пипе!
То су биле панталоне мога старијега брата, на којима је била исписана цела његова кратка али бурна биографија. Колена су била излизана од клечања у школи, а од очевих батина толико се истањио и просенио тур да сам стално осећао неку
Сањао сам као да сам министар, па дохватио нашега окружног начелника, углавио му главу међу колена и бријем га. Он вречи као јаре, прште му варнице из образа, али ја, свестан своје министарске неодговорности, бријем и
Где је оно срећно детињство коме је преврнуто корито служило као престо, на коме је седео цар излизаних колена на панталонама и поцепаних лактова на капуту, са једном гушчијом перушком за капом?
Ено је невиност, на пример, са кратким сукњицама више колена, са ажур-чарапама кроз које се виде румени листови, у провидној хаљини која јој оцртава све чаробне угибе на телу и са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Може ли да се прокопају рампе, па да прегазимо? — пита командир. — Сметају стубови. А и глиб је до колена — одговара поручник Коста. — Где си запео, животињо једна, с коњима на мене. Стани! — узбуђује се Коста.
Тешка трагедија понирала је у душе, преносила се с колена на колено кроз небројене деценије, као неко вечно страдање, свето и узвишено као религија.
Земља се брани са кућног прага. У Другој линији потичу они од хајдучкога колена и носе дубоко зарезане у души приче о јуначким подвизима својих дедова. Али командант каже: „Ко је вера, а ко невера“.
А на коњима летњи потков. Обазриво газе животиње, тапкајући, и тек уситне предњим ногама, падају на колена и са товаром полете низа страну. Конопци се кидају, а џакови и сандуци лете свуда унаоколо.
Око нас је шума. Силуете неких четинара. Војници се разиђоше на све стране разгрћући снег који је био до више колена. Секире запрашташе. Столетна дрвета су са треском падала. Оштрим гранама борова војници су чистили снег.
Ја ћу први. Тек кад будем стигао на ону обалу, онда пођите — и потера коња. У почетку вода беше до коњских колена, затим се нагло попе до трбуха... Као да се коњ саплете, али га Коста уздржа.
Људи су подметали седла или самаре испод себе, преко тела пребацивали шаторска крила и, са главом између колена, чекали зору... АЕРОПЛАНИ ТУКУ Приближујемо се Скадру..
Све њихове традиције своде се на јунаштво и тај се појам с колена на колено издигао до култа. Иако сада нема прилике да се покаже такав јунак, Црногорац је то бар на речима.
— Не знам... видећете и чућете — одговори поп Момчило, па седе на трупац, налакти се на колена и укрсти прсте. — А лепо му стоји ова капа! — заусти Душан, али преко срца.
Руком обухватим испод колена и запнем... Кревет поче да крцка. Нога се извуче из стопала чизме, још само да је извучем из саре.
Тек сад осећам колико ме цело тело боли од јучерашњих падова и напрезања. Подавио сам колена и наслонио главу. Најлакше ми је у овом положају. Физичке болове могу још и да поднесем.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Доста је својом лудошћу и мој дух испаштао: јер док нисам мислио уз припомоћ својих органа и бутина, колена, премда сам на изглед мислио правилније, нисам мислио до ствари споредне и без важности; може се чак рећи да нисам
па, и ово, малочас сних: Толико ме је сад грозно срам, Одвратим главу, затворим очи, и плачем сам. Бацих се на колена, испружених руку, у очајању, Од страсти, муке, обневидео; Без речи, нем у свом урлању Ја сам се вечно дакле
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Окрете се и виде: вода као махнита јури за њим. Прети: потопиће и планину и дечака. Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш?
отворила, виде да се налази на самом пешчаном дну, пред ногама премудрог Морског Цара чија је бисерна брада старцу до колена расла. — Закуни се на верност и бичеш поданик највећег и најмоћнијег цара на свету!
Зар је смео да примети како није већи од педља, да поданицима једва сеже до колена? Први Доглавник и за то нађе лек: зашто би поданици пред Царем стајали? Нека клекну. Још боље: нека пузе!
— Ах-хах, хах-ах! смејала се сада читава улица, читав град, а ђубре и прљавштина су расли. Већ су до колена људима допирали, мада су челичне метле и црева пуна воде ступала у оштру, одлучујућу битку.
Али, само што подиже мотку, а један дечак који је сељаку једва допирао повише колена — зграби роду и притисну је себи иа груди. — Не дам је! Не дам!
3атим отпоче да расте, али тако неприметно да дечак и не запази како му дорасте до колена и рамена, па и преко рамена. — Летео бих! — Па, лети! — скиде дечак прашину с коњаника и златног орла. — Не закерај!
Играј... — Мицко се помери и седе сасвим до дечака, али био је тако мали да му је једва досезао до колена. На највеће Раданово чудо пред њима се нађе табла, а на њој скакачи спремни за игру.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ништа! Зар што ја говорим, то пас лаје и ветар носи? А? ГРКЉАН (издваја се, пада пред њим на колена и показује на Салче): Ја, газдо — не! Она. Она је научи и да пева и да игра. Ја не — ако сам ја што крив, овде сам...
И, ако она неће, ти — силом! Ако жива неће — мртву, па у кола и у Бању! САЛЧЕ (вије се, љуби Арси колена, ноге): Не то, газдо! Руку, ногу да ти целивам! Још није она за мужа! Млада је, капка, дете, тек на свет прогледало...
Хвала! Аман! Ох, газдо! Не дај ме, слатки газдо! Руку, ногу (љуби га у руке, сагиње се и грли му колена.) МИТКА (зауставља је): Не! КОШТАНА (трудећи се да му ноге целива): Ако!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
десетерце одјекивао је кроз кнежеву клетву неумољиви поклич отаџбине: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино, ни шеница бела!
Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена! Тај поклич, предаван од века веку, од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као немилосрдна порука, као
Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена! Тај поклич, предаван од века веку, од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као немилосрдна порука, као страшна опомена, растао и гранао се и најзад био
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље подигао, али га није
Милош је једва померио калпак, војвода Јанко га дигао до колена, Момчило више колена, дете Грујица до појаса, Реља Шестокрили до „белог грла“, а Марко га најбоље подигао, али га није на главу метнуо.
(црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге до колена. Ове слике су поређане по јачини: у ноћи бело изгледа сабласније од црнога, а прегореле ноге до колена (тј.
Ове слике су поређане по јачини: у ноћи бело изгледа сабласније од црнога, а прегореле ноге до колена (тј. у доколеницама ватрене боје) делују импресивније него и једно и друго — као жарки симболи паликућа.
који је најбоље одређен познатим стиховима из косовских песама: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не родило: рујно вино ви шеница бела!
Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена! Патриотизам у нашим песмама — у старијим као и у млађим — садржи широку, активну љубав према родној груди и јасну,
Турише је у град уграђиват: оборише до триста мајстора, оборише дрвље н камење, узидаше дори до колена; још се смије танана невјеста, још се нада да је шале ради.
достигни ми вилу Равијојлу, чистим ћу те сребром потковати, чистим сребром и жеженим златом; покрићу те свилом до колена, од колена ките до копита; гриву ћу ти измешати златом, а поткитит ситнијем бисером.
ми вилу Равијојлу, чистим ћу те сребром потковати, чистим сребром и жеженим златом; покрићу те свилом до колена, од колена ките до копита; гриву ћу ти измешати златом, а поткитит ситнијем бисером.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ови Ахар бијаше код Исуса Навина и он неки у војски мањи официр, јер од господскога Јудина колена бијаше родом. Преузимљући хананску земљу пређоше ка по суху Израиљи Јордан.
Смили ми се бити код моје испоручнице. Дођох к номе месту где стајаше она икона пресвете Богородице, клекнух на колена пред њом, ове речи узех говорити: »...од сад куда ти је воља управи са мном и упути ме.
С пристанком по реду падајући на колена к небу руке горе пружаху умиљато и сузно до Бога уздишући... Виде споља Турци што Грци по бедену чине, да се своме
Синаксар Ови блажени и дивни Максим бијаше од колена благочастивога Симеона Немање у христјанству првога краља србскога отца Светога Саве; син деспота последњега Стевана.
Зобна ждрепца мучно вођење указује. Канда му вода носи, толико је берићетан. Подснажао колена на зло брзим. Кому је добро овога света, и тамо ће му добро бити; кому је овде зло, тамо још нагоре иде.
брадвом одфирим, зашто он, ђидија, моју старост обезчасти, те ми образ оцрни, да сам за ругу и чпот међу свих дванаист колена Израиљевих! Девојка Не смућај се, прав си ти и без хиле!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Кад би седао, увек би прострô најпре своју мараму, повукао мало ногавице навише од колена, па би онда сео и не би се дигао док му се прво његов татко не дигне; само у кафани би он прво оца опомињао да се
Силно се приљубило Зони, обгрлило јој колена, плаче, бацака се, грди Манулаћа, бије Сотираћа девера ногом и дере се — виче мајку Костадинку!