Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кад смо прошли циганске колибе, окренемо десно кроз један густ браник који се са нашом кућом сучељавао... Ту смо одахнули. Отмица беше извршена.
Рековца, и кад је био наврх Орлујака, онда се тек осврте и с пакосним смехом гледаше издалека како се пламен Николине колибе, вијући се кроз густе облаке дима, по ноћноме зраку вијуга...
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— подебео крушац — велики грумен камене соли кубура — брига; врста пиштоља кубурити — оскудевати кулача — врста колибе од дрвета кумаш — врста свилене светле тканине (атлас) курдисати — удесити курталисати се — ослободити се, отрести
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он се смести у Парашници, где се подигоше колибе у којима пландоваху „голи синови”, што беху страшнији Турцима од најуређеније војске ћесареве.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Само пошто се наједе, раскречи се посред колибе да онако го, слободан, лежи, спава. Колико пута доносила му одело. Чак и цело, нигде не закрпљено.
— гунђао би он стењући и навлачећи на себе та одела. А остало, што не би могао да обуче, крио би по угловима те своје колибе или земљом затрпавао бојећи се да му ко не узме или украде.
Африка
са мале верандице на стазу, што се најпре нагло спушта, а онда нагло пење у заселак где су црни дућани, рибарске колибе, кошеви.
Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос. Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.
Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне.
Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе. Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима.
Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе. Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима.
Зидови ове колибе су ишарани мотивима шафранове боје, и на вратницама, које се одмах затварају испред мене, насликана је глава полу
Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина.
ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе. Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет.
Људи се смеју. Играч, међутим, ни због себе не сме скинути овде маску већ на утврђеном месту иза своје колибе. Одједном се појављује његов свакодневни црначки лик са малом јарећом брадицом.
Међутим, док смо вечерали, младићи из тог села донесоше на раменима Нои и Сати, мале фетишерке; положише их на праг колибе и несташе пре но што смо и успели да се објаснимо.
Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Леп је на Махали био само дуг ред огромних, расцветаних, багремова. Они су били зарасли карауле и колибе Расцијана и њихове земунице, као и њихове кровове, покривене трском.
Окупљали су се о празницима уз вино и ракију. Жито се, при косидби, око њих, таласало. Улазило се у колибе, у хладу, да се утоли жеђ, али је и женски глас, у таквој прилици, звучао заводљиво.
Теодосије - ЖИТИЈА
Ови, дакле, у високим горама настањени с јеленима, небо као цркву, а Христа у души изображена гледајући, колибе тесне травом украшене имађаху, у којима трпљаху, шумом дрвећа и птичијим цвркутом поучавани, а уз то од њих и позивани
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изнад кућа су, врло високо, често ван шумске границе, колибе и кошаре, саграђене понекад од неотесаних облица. Већина алата за земљорадњу и сточарство такође су од дрвета.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
своју породицу по читавој околини да објаве свима мишима нека дођу на велику мишју скупштину код напуштене пастирске колибе. Бираће се, каже, мишји војвода.
Бираће се, каже, мишји војвода. Кад Миш пророк стиже с мишем домаћином до старе пастирске колибе, око ње је све врило од кућних и пољских мишева. Сви с одобравањем примише долазак Миша пророка.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Излазећи те вечери из своје колибе, Исакович беше у души далеко од спутаних коња, по слами разбацаних болесника, шатора, пушака и буради са барутом,
Затим, пресвлачећи се, погледа иза колибе путеве, закрчене колима Француза, прашину и поља над којима су ниско трепериле шеве и, обишавши погледом предстраже,
Из земље целе избијала је, отуда, топлота. Детињи плач не само да није одбијао од те колибе њене љубавнике, већ их је, чинило се, привлачио. Ишли су к њој као на литију.
Страже више није обилазио, нити је залазио у земунице и колибе војника. На извештаје и наређења Беренклауа једва је и одговарао.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Породиље су у току овог „опасног времена“, док су ритуално „нечисте“, често издвојене у засебне колибе, а храна им се додаје штаповима.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
да нема тога ко би се усудио да се противу њена дома роти, јер милост бога штити најпре царске дворе и колибе кудељница сиротих.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милицу чуваху, јер се бојаху отмице; забрањено јој бјеше одмицање од колибе. Милица је вехнула, јер у тој здравој и чистој души бјеше планула љубав буком, а од буктиње не смијаше ни искра
“... Сви се смутише, а настаде дуг тајац. Још су се мало разговарали, па пођоше сви одједном. Онда Милица изиде из колибе и загрли Стану. А кад се цура врати, Стане застаде и зовну кнеза: — Молим те, брајо, на једну ријеч!
— Хоћу, одмах ћу те пустити, само реци! — Ма што? Ма што? Милици се учини да њешто шкргну крај колибе, те стрекну, па се свом снагом трже да се извуче, али је стегоше гвоздене мишице кнежеве. — Е, нећеш, мачко једна!
Ево, на! И кнез спусти руке. — Бих! — викну Милица и побеже. — А, кучко једна! — викну Крстиња, која бјеше изишла колибе и чула пошљедње ријечи... — А, кучко, хоћеш ми домазета! Е, нећеш, божја ти вјера. — Јеси ли се помамила, бабо!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ви, момци, будите спремни — опомиње он своју наоружану братију поваљану по папрати испред колибе. У веселом касу, звонцајући ормом, стижу коњи под лаким колима пуним шарене женске чељади.
— А што да их легитимишем кад нијесу пролазиле иза рампе. Биле су само код наше колибе. Сељак хукну. — Онда значи, таман да наиђе твој рођени отац, кумићу, ти га не би пропустио докле га не легитимигнеш?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
трептај са листе пролазних ствари, Слуга што уме Слово да кресне модрицом с душе; часно је бити смирен становник колибе горске, ревностан чувар, вратар и војник станова сточних; часно је бити сведок у трену заранка летњег, када се сена,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Да нас је тамо нанела срећа, не би нам празна остала врећа. ПРИЧЕ ИСПОД КРЊЕГ МЕСЕЦА ЗВЕЗДАНИ КОВАЧ Колибе ево на крају села, чаробњак такве гради, чађава, мрка, са једним оком. Шта ли се у њој ради?!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Само мрак нисам био, но реч што се без краја понавља у сузама, у куту моје колибе. ЈУТАРЊИ ЗАПИС Свиће. Нећу да кажем ко сам. (Шапатом: граматик) идем по воду.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници донели сламу и шашу и позади топова направили колибе. Полегали су одмах. Иако смо уверени да непријатељ неће брзо наићи, ипак смо се одмењивали на осматрачници.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
КАКО ДОЛАЗИ МРАК Мрак једним замахом руке заогрне Језера, планине, колибе поред Нила. Одједном, све поре ваздуха поцрне Као упијач, који за трен ока Попије локву просутог мастила.
Кров завичаја, Месечев таван, На њему јармови, рогови, Заталасана висораван — Колибе, дебла, стогови, А рубом неба — богазе Куд сазвежђа само пролазе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Чује да свак спава у колибе. Тада она вијенац расплете, паде коса до ниже појаса; поче косу низ прса чешљати, а танкијем гласом нарицати, како
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
То је свршено. Сутра ћу ја зором на Цетиње, а ти на Мирац!“ Јока оде. Сердар изађе испред своје колибе па стаде грајати својим громким гласом: „Хе! момци! на ноге, раздани се већ!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Онда рекне ђаку: — Ђаче, ђе оно би сијено и чобанин? Обрне се ђак пут чобанинове колибе, па погледав, — у чуду рекне: — Ух, оче, ено сада камено сијено и камене овце!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе. ЦИГАНСКА ПИТА —Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те бисмо
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Чим сам чуо да је Хенри Вард Бичер брат аутора ”Чича Томине колибе,” мој суд о Тилтону био је формиран и никакав судија или порота не би га могли променити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Разговарајући, дошли би до њене колибе: дјевојка би га понудила чашу вина, нудећи га талијанским језиком, а он би се насмијао, попио и захвалио.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пољаци су остављали своје сламне колибе н нико није имао право да се пожали на потру или крађу ни преко пушке ни преко суда...
Краков, Станислав - КРИЛА
Малгаш из Амбонга или туговао жути кувар са Меконга. Дуги прашњави ангари и мале колибе будиле се. На колибама прозори су били од хартије, а по зидовима су излепљене слике нагих жена.
— Бора се окренуо. Неко раздрљених, маљавих груди смејао се са врата колибе. — Не боји се он, носи свој фетиш на срцу, довикивао је Сергије, који је тек ускакао у широки комбинезон.
Неко је извадио карте. Сви су много пили. Напољу је урликао ветар, пробијао између облица колибе, и повијао пламен. У шталама од грања рзали су озебли коњи, и мазге се ритале помамљено.
Високе борове шуме указале се. Кроз њих просечен пут силазио је у долину. Срушене колибе уздизале су се крај пута. На незалеђеном потоку воденица није торокала, али се из ње дим дизао.
Петровић, Растко - АФРИКА
са мале верандице на стазу, што се најпре нагло спушта, а онда нагло пење у заселак где су црни дућани, рибарске колибе, кошеви.
Неки младић одбацује мараму са себе и одлази по кокос. Колибе су тако ниске а кокосова стабла тако висока, да га ја одмах потом видим преко кућа како се он хитро пење уз стабло, не
Одлазим у заселак и, онако у мраку, проналазим одакле долазе звуци там–тама. Неколико одраслих дерана седе испред колибе на асурама и ударају у бубањ и у калбасе покривене мрежом по којој су нанизали перле. Седам крај њих.
Старији ме воде да ми покажу неке свете маске. Износи их један младић, из колибе, увијене у неке крпе. То су четири дивне маске од тешког дрвета, жуте и црне.
Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе. Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима.
Нешто доцније, почиње играње онако исто као у великој Монги; овде само под кровом једне простране колибе. Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима.
Зидови ове колибе су ишарани мотивима шафранове боје, и на вратницама, које се одмах затварају испред мене, насликана је глава полу
Старица, главна личност ове насеобине, остаје сва скупљена и ужаснута у дну колибе. Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина.
ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе. Хипопотам је гладан: — О, о! Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет.
Људи се смеју. Играч, међутим, ни због себе не сме скинути овде маску већ на утврђеном месту иза своје колибе. Одједном се појављује његов свакодневни црначки лик са малом јарећом брадицом.
Међутим, док смо вечерали, младићи из тог села донесоше на раменима Нои и Сати, мале фетишерке; положише их на праг колибе и несташе пре но што смо и успели да се објаснимо.
Затим девојчице спавају у дну колибе, напућене, са длановима под образима, праве, састављених ножица, као што спавају сви урођеници.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Свиснуо бих баш!... ХАСАН: Подај што иште!... То ти је све! Па мирно гледај танке димове Где се кроз оџак твоје колибе Плавога неба мирно машају. На мекан колут венца њихова Никакав ветар неће духнути. ЋЕРИМ (у себи): Лијепо ли моли!.
Станоје гледа око себе. ГЛАВАШ: Ње нема ту!... Где је?... О, боже мој, Чудан је изглед моје колибе! Црна кô небо око поноћи!
Ни тренут бољи, ни место боље, Ако је да се мора гинути На прагу ове тесне колибе Што је у трошан оквир сместила Слободе српске сјајан одломак, Окупат челик крвљу њиховом, Код твојих ногу, после...
) Станоје!... Ово је дим!... ГЛАВАШ: Ено, и пламен канда продире Кроз суве греде старе колибе?... КОЛЕБАН (споља): Предај се, Станоје!
) ГЛАВАШ: Ја ћу на врата — Тако пристоји бившем војводи Што је у борби дане провео, Да се на прагу своје колибе У часу нађе бурног времена... А дође л’ доба да се погине, На прагу нека дочека смрт!...
ГЛАСОВИ (споља): Убијте их! Сеците! У ватру с њима! ИСАК (споља): Страховит пламен ове колибе У овом часу нека постане Предсобље врело пакла њихова! ПРВИ ТУРЧИН: Беж’те куд који зна! СВИ ТУРЦИ: Бежите, Турци!.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само... смелост, освета, На мекојзи ће свили лешкати По којој престо сина
— Али не таку, о господару! Све што је у сну око видело, То беше пусто, немо, дивије — Нигде колибе, нигде пламена, Нигде клисуре, нигде камена, Све се у сиње море створило — Широко море наше несреће — А твога
Ћипико, Иво - Пауци
Могао би се наћи свакога дана: већ давно, по опажању комшиница, Божица је затрудњела. Стиже до колибе, узе кључ испред стијене, гдје га бјеше оставио, и униђе у кућу. Разгледа се по њој . .
Гледа на свој шумски одгојак: око колибе, како лијепо напредује. Бујан је и зелен, а отац вели да се сјећа кад је ту голет била.
Да, негда је није смио у очи погледати! ...Нашавши говеда и кобилу, сагна их Раде ближе колибе и, испустан, лута планином. Сјутрадан пробуди се жељан за женом и кућом, али ипак тражи излику да још у планини остане.
Раде је ипак тога дана по подне пошао кући и вратио се другог дана ујутро. По договору са њоме, нађе Машу код колибе. Ознојио се, јер је махом ишао, у хитању није ни гуњца, опточена скерлетом, са себе снимио. —Прославићемо данас свадбу!
—Мора да је будала. —Није, већ гледа свога посла. —Изиђимо, нешто ћу те питати! — И за собом повуче врата од колибе. Упоредо упуте се планином. Раде није спртио торбе, па га Маша пита што ће с њом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Поплави њиве и ливаде у долини, људи се иселише из кућа у пољу и на брзину склепаше од прућа и блата колибе на падинама изван домашаја воде.
Убила их је туга за упропашћеном имовином. Ишчезле су из њих снаге и живахност при погледу на разрушене колибе, однете ограде, опустошена поља. Вуку за собом тешке преморене ноге, поспани и невољни.
Народ се већ вратио из збегова у своје рушевне чатмаре и колибе. Многи су нашли само тужна црна згаришта међу плотовима зараслим у коприву.
у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће скровишта од грања и бујади, саградиће брвнаре, колибе од облица, сазидаће камене куће, издубиће собе у стени, запатиће стоку. Оживеће празна, некорисна шума.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Плаво Дунаво, сећаш ли се мене, И да ли чујеш познаника стара И ви, обале, цвећем покривене, И ви, колибе убогих рибара? Давно сам ваше напустио вале За друго цвеће и друге обале. 4.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У продужетку, изван хоризонталног масива, постоје нека сточарска насеља која називају „Влашке Колибе“. Најзад, вертикална пречага се завршава местом званим „Султанија Кулбелери“.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— каже. Баш да му овога пута не подвали! Нека стоји насред њиве и плаши свраке и дечаке.. Старац седе на праг колибе и загледа се у поље. Меко су се спуштале последње зраке сунца, а Страшило се њихало на поветарцу.
Врата се, једноставно, нису затварала. Котлић за рибљу чорбу сети се колибе старог рибара. Ни тамо се врата нису затварала. Када је добро претурио по сећању учини му се да врата није ни било.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Све се примиче тихо, са свирком сватовца. Испред колибе Коштанине кмет цигански и Ахмет. Дотрчи Курта. КУРТА (радосно): Иду, иду, сватови!
Ох! (Улази у колибу.) ПОЛИЦАЈА (иде за њом и стаје на врата од колибе): Само брзо! Долази Митка. МИТКА (пева): Механџи, море, механџи, Донеси вино, ракију, Да пијем, да се опијем,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Погледај, тамо, те колибе голе, Трошне и тамне као магле зимне, У њима живе душе гостопримне — Срца што грију, што трепте и воле...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Борио се два дана пуцајући из црне угљарске колибе, а онда је, кажу, чак од Бихаћа довучен топ и колиба порушена, а хајдук убијен. Сахрањен је на самој ивици Гаја.
Трком су појурили до полуразваљене чобанске колибе, кад тамо, под остацима ниска крова, сједи главом — ко? — Луња! Ништа није казала само се скромно повукла сасвим у
На предлог Лазара Мачка најприје се приступило изградњи колибе. Иде касна јесен, кише, вјетрови, како ћеш да сједиш само под буквом, па макар она била не знам како граната и густа.
— То ће бити добро. — То, то! — прихватише и остали. Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од кутије за ципеле на коме је стајао натпис од крупних штампаних слова исписан широком
“ ИX Настављало се уређивање логора. Послије колибе и псеће кућице, начињено је једно мало обзидано огњиште за ватру.
Нико га није видио, нико пратио, али кад сутрадан дјечаци стигоше у своје тајно скровиште, затекоше изнад самих врата колибе прикуцану повелику цедуљу на којој је било нашкрабано нечијим тешким и невјештим рукописом: „Надмудрили сте ме соном
XXИВ Као да су омађијани, дјечаци су зурили у тајанствену цедуљу прикуцану над вратима своје колибе. Ко ли је то писао, ко ли се то шуљао по њихову логору? — Шта да радимо, откривени смо?
Неће нас ваљда са свих страна опколити. Сви се дјечаци искупише испред велике колибе, посједаше у круг и отпочеше да се договарају гдје би сад премјестили свој логор.
Удрите кромпирима! Крај колибе је лежала повећа гомила кромпира које је тих дана Вањка Широки довукао као резервну храну.
Ошамућен од ударца главом кроза зид колибе, Јованче само упери кубуру пут уздигнута пољарева штапа и викну: — С пута! Не предајем се!
Од снажна пуцња изненађеном Лазару Мачку одлетје из руку завитлан угарак и паде на кров колибе. Запуцкета и плану лишће и сасушена папрат, диже се увис лаган дим. — Навали војско! Непријатељски логор гори!
Дјед Алекса кренуо је уз љестве, за Стрицем, али како је пламен запаљене колибе све више растао и понесен лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се брзо дохвати првих грана и пође
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
реци ми док нисам рекао; чим смо бољи од деце калашасте, скачући по сокаци и врат ломећи, правећи бабутке и из блата колибе? Ми ширећи и у вис дижући цифрасте куће, чимно себи бригу за ахмет и трошак већи чинимо, а за другога!