Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Бојала сам се да не дођу сад Немци да нам сиромашну колибу запале!... Али они не дођоше, а дође чича Марко с доктором.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ови речма одговори да није ништ смотрио, но у исто време покаже им прстом на колибу. Ловци се томе не досете у хитошти, и отрче даље.
Један персијски цар, идући у лов, дође по случају у колибу некога пастира, види ту дете благообразно и остроумно, заиште га од оца.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ИИИ ЉУБА И НАЗА Иза гробља, до реке, живела је она. Испочетка у рупи, доцније начинила колибу. И сваким даном је све више и више покривала. Час сушеним корењем дувана, час прућем, трњем, цреповима или земљом...
А да га опет код себе, у колибу пусти, није могла. Стид је било да га тако, невенчаног, код себе прими јер: „шта би после за њу казао свет?
Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу. И, од тада, чисто се променила. Дошла лепша, чистија и вреднија. Од јутра до мрака трчала је, просила, доносила.
Све му чинила, што год је он хтео. А била је вредна. Убрзо она ону Тајину колибу, собу, јаче и боље учврстила прућем и земљом; изнутра почистила, па однекуд набавила и судове, посуђе, те је уредила
Африка
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по плавој
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
Глава је бела, индиго и алева. Вештица је расрђена и не жели да ми отвори своју колибу. На посредовање шефа села ја ипак постижем да уђем код ње, али не на ова главна врата но на једна споредна с друге
Наши бојеви су сасвим модри од хладноће и кашљу без престанка: они спавају између хладњака и уласка у колибу, око нашега прага, збијени као овце, трпећи исто толико хладноћу колико и страх што треба да проведу ноћ у крају по
Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари црнчевом сировином, стоји
Наш упад у њих баца панику у народе слепих мишева, птица и рептилија, који су се ту настанили. Пространију колибу бирамо Н. и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге.
Затим је настав ио разговор са мном, кисело духовит и насмејан. Ја сам чекао да се вратимо у колибу, да вечерамо, и да ме поново пита како сам задовољан овим виђењем са једним поглавицом, па да му кажем колико не желим
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас. Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима.
Он је једном дигнутом руком наслоњен на колибу, и док прилазимо, љубазно нам се смеши, али, не мења свој став. Деран је главни љубимац шефа села, чија ниједна жена
То је Банфора. Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу. Мило ми је нарочито што ћу му доцније моћи рећи да је створио нешто што је достојно најлепше песме.
Там–там седа на земљу, крај младожењинога таста. Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља. Почиње игра сасвим тесно.
Једва показују да ме примећују. Кад се прође кроз колибу испред које су старци (једини пут да се продужи дале овим лавиринтом) види се да су, у дворишту с друге стране,
Теодосије - ЖИТИЈА
Петра, више тог села, од старца који ту већ живљаше као инок прими анђелски лик, и на томе истом месту подиже и колибу за становање.
Близу и сестри својој сагради колибу, те као брат и сестра живљаху, и строги пост и молитве к Богу упражњаваху. Ближњи, и знанци, и по крви рођаци дивљаху
“ И пошто му дојади, уставши једном побеже. А сестра његова, осетивши, колибу без ичега остави и за њим пође. И дошавши до једне горе високе што се налази крај града Призрена, више села по имену
по одласку сестре своје, попе се на гору која се зове Света, и осмотри око ње тражећи место где би подигао себи колибу. И отуда сишавши нађе долину опкољену великим стенама, а у њима пештере многе.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Вук Исакович беше себи подигао колибу од врбовог прућа и трске, крај једног дубоког, тек ископаног јарка, у ком беху, тешком муком, сместили два топа.
Поп је исповедао пред смрт. Исакович промени шатор и даде себи ископати у земљи колибу и покрити је травом, окренувши излаз тако да варош не види.
Наслонив се леђима на своју колибу, Исакович, онако необучен, саслуша извештај капетана Антоновича, који је примао службу у логору за ту ноћ, и паролу,
сасушеним плодовима, у којима су звечала зрна, и леже полеђушке, да се расхлади, под жбуном што се беше наднео над колибу, посматрајући, нетремице, млазеве светлости у прашини што је лебдела над далеким опкопима.
кроз ђумрук карловачки, где су војници истрчали мислећи да пролази неки петроварадински ђенерал, отићи ће у монахе, у колибу, где ће се одморити од оног што је чинио и где више неће трговати са проклетим Власима и ћопавим Грцима.
Она се беше сместила са малим дететом у ону колибу, у којој је госпожа Дафина провела последњу ноћ своју, са мужем. Ту кућицу, обраслу травама крај Исаковичевих обора,
на преноћиште, задививши га својим чарима, тако да се несретник распричао пред друговима, који нагрнуше за њим у колибу Станину.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
никад својом руком зажегли пламен, ни истерали искру из кремена, нису води помогли да шикне из стене, нису градили колибу од глине ни од сламе, нису низ поток пуштали сплава, ни имали барке поломљене, нису никада за сапутника имали једино
Матавуљ, Симо - УСКОК
Већ сви браственици бјеху вечерали, те, као обично уочи свечаника, њеки дођоше на посједак пред кнежеву колибу. Тога пута дођоше: Мргуд Шутов и син му Рако, Свето Бојов и његов Маркиша, Пуро Перов и син му Перо, Лабуд Марков и
Но да је удамо у њеки добар дом, док смо на вријеме! Милица побјеже у колибу. — Нека, жено! — викну кнез. — Зар од њечијег страха да је удајемо.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Виле су се уза стабла, грање, те чиниле заклон, као колибу. Биле су то „гавранице“ и „дреновке“. Ту је била земља увек суха. Хтедох да прођем, кад — она, Ленка!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је било погледати, а некмо ли с њима бесједити.
руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу. Таман он тамо, ал: ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ван тога света, он и не познаје други. Наби кабаницу на главу и уђе у колибу, а за њим и ја. Ћутали смо... Чобани мало говоре. Осамљени по цео дан, упућени су на себе и своје мисли.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И тада ми је још личило на идилу. Тек сад, кад сам се са Ријеке вратио, упознао сам, и изнутра, сеоску кућу, и колибу. Наши наполичари, који су били наши осиромашили рођаци, вукли су ме са собом и кад ору, и кад копају, и кад жњу.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Крошња старог дуда личи на кућицу или на Колибу у којој је коначити милина. Усред крошње, већ две године пребива Укосо укљештена мотка неупотребљива.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Па све мòгах с јадом прегорети, но ме ђаво једну вечер нагна, у колибу ноћих Милоњића. Кад пред зору, и ноћ је мјесечна, ватра гори насред сјенокоса, а она ти однекуда дође; украј ватре
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Лицем у очи Видова дне, сердар је цијели дан био у планини, и стиже пред колибу, таман кад његови бјеху вечерали и питаху се у чуду, шта се с њим догодило.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Ово је мој,“ — рекне вук, па га шчепа, извуче пред колибу и поједе свега. Сутрадан само му главу нађу чобани пред колибом.
укочен, узет ковчали — украшено ковчама (копчама) махом сребрним или златним колибан — сиромашак, који има само колибу комостре — вериге кораб — брод, лађа кораћ — чекић за поткивање коња кордона — фино учињена кожа, која се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад је тако свршио с кравом, дигне се одатле у свијет. Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је било погледати, а некмоли с њима бесједити.
једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцјепину и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу. Таман он тамо, ал’ ево ти и оне двојице из лова, па га питају да ли је готов ручак.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Препоручили су ми да што пре прочитам “Чича Томину колибу”, чији сам превод нешто касније нашао. Када је воз стигао у Праг, они су хтели да им, пошто-пото, будем гост у њиховом
Већ раније сам поменуо да сам кратко време пре свог бега из Прага и одласка у Сједињене Државе прочитао “Чича Томину колибу” Херијет Бичер Стоув.
Пред залазак сунца мања група људи, позваних на вечеру, стигла је пред рибарску колибу на обали Тамиша. Небо на западу пламтело је златном светлошћу каква се виђа само у смирај дана.
Пред залазак сунца мања група људи, позваних на вечеру, стигла је пред рибарску колибу на обали Тамиша. Небо на западу пламтело је златном светлошћу каква се виђа само у смирај дана.
Кад год ми падну напамет имена Фарадеја и Максвела, увек се у сећању вратим на дивно острво Аран и скромну Мекмиленову колибу на планини Гоут Фел Маунтин.
Сава не би био постиђен када би дошао поново на земљу и видео ову дивну немачку цркву и ову колибу која се зове православна црква?
Ћипико, Иво - Приповетке
Мајка му и старија кћи одоше јуче, понесавши са собом потребите чобанске ствари. Прегледаће колибу и говеда. — Чувај ми дјецу!
Краков, Станислав - КРИЛА
Бора је подвикнуо на кочијаша да вози Зизи натраг у варош, и повео бароницу у своју колибу. Она се смешила и понављала: — Цомме ц'еѕт гентіл, цомме ц'еѕт гентіл...
Напио се коњака, оставио колибу и пошао ка рововима. Презао је од сваког пуцња. Шуме су биле пуне влаге и мириса смоле.
Марџукић је изашао пред колибу. — Не виде се звезде... биће снега. Потом су и други излазили. Ускоро је Душко спавао, на голим џаковима и коњским
Петровић, Растко - АФРИКА
У зору излазим пред колибу и гледам у маглу која се још задржала по врховима грања и по бреговима. Чудна врућа магла, расцепана по плавој
Одводи нас у колибу, на другом крају дворишта, где ћи бити наш стан и где нам момци одмах расклапају постеље, столове, столице, комарнике.
Глава је бела, индиго и алева. Вештица је расрђена и не жели да ми отвори своју колибу. На посредовање шефа села ја ипак постижем да уђем код ње, али не на ова главна врата но на једна споредна с друге
Наши бојеви су сасвим модри од хладноће и кашљу без престанка: они спавају између хладњака и уласка у колибу, око нашега прага, збијени као овце, трпећи исто толико хладноћу колико и страх што треба да проведу ноћ у крају по
Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари црнчевом сировином, стоји
Наш упад у њих баца панику у народе слепих мишева, птица и рептилија, који су се ту настанили. Пространију колибу бирамо Н. и ја за себе, а у ону преко пута ићи ће Меј са својим оцем, сестрицом и својим црнцима; у остале наше слуге.
Затим је настав ио разговор са мном, кисело духовит и насмејан. Ја сам чекао да се вратимо у колибу, да вечерамо, и да ме поново пита како сам задовољан овим виђењем са једним поглавицом, па да му кажем колико не желим
Остали носачи, чим стигоше, спустише ствари и полегаше по дворишту. Ћутљиви као овнови! Ја се такође наслоних на колибу и чеках да шеф изиђе пред нас. Колибе, са уласцима високим једва пола метра, осветљене су унутра огњевима.
Он је једном дигнутом руком наслоњен на колибу, и док прилазимо, љубазно нам се смеши, али, не мења свој став. Деран је главни љубимац шефа села, чија ниједна жена
То је Банфора. Мило ми је што знам да је њу засновао Вуије, подигавши ту прву колибу. Мило ми је нарочито што ћу му доцније моћи рећи да је створио нешто што је достојно најлепше песме.
Там–там седа на земљу, крај младожењинога таста. Овај је на клупици са стране уласка у колибу. Малопређашње играчице су у полукругу пред њима, сасвим блиско, голе и светле од уља. Почиње игра сасвим тесно.
Једва показују да ме примећују. Кад се прође кроз колибу испред које су старци (једини пут да се продужи дале овим лавиринтом) види се да су, у дворишту с друге стране,
Ћипико, Иво - Пауци
—Прославићемо данас свадбу! — вели Маши, док је до ње стигао и, ухвативши је за руку, поведе је за собом у колибу. — Увео сам те да знаш гдје ћеш доћи:. ти си овдје моја домаћица, иноча, друга жена!... —А куд ти је човјек?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Помену Димитрије и то да можемо остати и у жупи моравичкој. Крај неке раскрснице можемо саградити колибу и ту би болесни долазили да од нас траже лека.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Али, мудар је био рибар Лука: не показа да жали чамац, не рече унуку тешку реч. Узе га у наручје и унесе у колибу, шапћући: — Не жалости се, сине! Саградићемо нови чамац, оплести мреже...
— Сребренка, проклетница! — шапну старац у себи и врати се у колибу мрачнији од олујнога неба. Зар да му риба краде унукову љубав? Тајимице поче да плете старац челичну мрежу.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АХМЕТ (одлази иза Коштанине кућице). КМЕТ (остаје, и сваки час вири. Час гледа у Коштанину колибу, час на друм, са којега се чује свирка. Храбрећи се): Иду, иду сватови! (Уплашено, гледајући на Коштанина врата.
КОШТАНА (дршћући од страха и посрћући полази у колибу): Чекај, чекај да узмем бошжчу... Ох! (Улази у колибу.) ПОЛИЦАЈА (иде за њом и стаје на врата од колибе): Само брзо!
КОШТАНА (дршћући од страха и посрћући полази у колибу): Чекај, чекај да узмем бошжчу... Ох! (Улази у колибу.) ПОЛИЦАЈА (иде за њом и стаје на врата од колибе): Само брзо! Долази Митка.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Нешто зашкрипа дубоко у шуми. Зар то не вуку гломазан турски топ да гађају хајдукову колибу?! — Јованче! Хајдуков гроб ћути у сјенци дивље крушке на ивици Гаја.
— Види ти ње! — зачуди се простодушни Стриц, па и сам крену да провири у колибу, али Жуја пријетећи зарежа. — Аха, сад је схватила да је кућица њезина, брани је! — рече Јованче. — Ол рајт!
Тога дана свима је било жао напустити логор и започету колибу. Николици је било најтеже, њему је ваљало оставити и кују да чува логор.
Да су дјечаци читали књиге о Индијанцима и о америчком Дивљем западу, њима би њихова грађевина личила на колибу неког трапера ловца на медвједе, или на маскиран индијански шатор, а овако...
добро је, али може и боље. Дугачки Стриц протрља ногу о ногу као скакавац и предложи: — Да метнемо на колибу неки натпис као што има на школи, љепше ће изгледати. — Натпис, натпис! — заграја читава дружина.
Јованчета неко пограби за јаку, али он се снажно истрже, јурну у колибу с кубуром у руци, проби главом супротни зид и попут метка излети напоље.
Дјед и унук стигоше тако наврх дрвета и горе се смјестише као двије вране. Тек мало касније, кад нападачи порушише колибу и растурише ватру да се шума не би запалила, дјед Алекса промешкољи се на својој грани и пипну се за опасач.
Разоружаше их за трен ока и све их нагураше у велику, „школску“колибу. — Сједите ту и да се нико макао није. У логору открише читаво брдо муниције.
Мачак повика: — Рушите малу колибу! За трен ока запаљена колибица била је растурена и угарци погашени. У логору је бомбардовање причинило приличну