Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Миши нато бацише траву крај ватре и одоше. Све је то слуга гледао, па ће: — Хвала теби, боже, ето животиња колишна је па боље зна од људи! — Диже се и узе ону траву те је метну за пас говорећи: — Могло би ми гдје и ваљати.