Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Нечист. Пун сламе у којој спава. Никад опран. Лице, онако слепо, тамно и пуно блата. И, да није оне колије, не би могао човек да га гледа. Али та колија на њему, некада лепа, сигурно кога богаташа, ублажава. Сви га познају.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Улицом по десет њих иду. Овлаш забацили колије, ципеле им добро необувене, јер их сваког часа скидају, очи им се закрвавиле и овлажиле.
Вечерају. Почињу да се разузурују, минтане да откопчавају, колије свлаче, појасе попуштају. А из кујне, где су девојке и младе жене, „невесте“, чује се кикотање, смех, угушена песма и
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И разгрну пред њом минтане, колију. Софка, запрепашћујући се, виде како су само крајеви колије и минтана његових и то они узани поруби, који се при ходу лелујају и виде, како су само | они били опшивени новом,
да би се могло у њу комотно ићи, једнако су дотрчавала деца, слушкиње, једнако се тамо вукле хаљине, јастуци, јоргани, колије, јер ће се ноћас тамо сва деца носити да спавају...
И виде како Цигани, срећни, вукући у брзини колије и гуњеве по земљи, пројурише поред ње и изгубише се трчећи ка капији.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
сељачке, „грубе и круте колије”, „дебеле и круте кошуље, „круте и јаке сукње”, „чворновате” руке, „оштре главе”, „тешке, јаке игре”, једнолико и јако
- чак у сну - запада у тегобно стање, у ауру, тренутак пре но што ће се „она” појавити: „А њему овамо све теже. колије којима је огрнут све га јаче и загушљивије притискују. Осећа како га очи боле и грло стеже”.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
главу, на брзу руку опасана бошчом да би сакрила кошуљу, која би јој се ипак доле, око чланака, видела и због црнине колије јаче одударала, и онда би брижно, заплашено пролазила поред њега, чинила се да не зна да је он ту, у башти, па кад би
Колико пута увече, кад дође кући, види да су још ту. Кроз осветљене прозоре виде се окачене њихне колије, стајаће антерије. Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана. Све устану.
Мајка, кад је унесе и стави преда њ, затече га погнута над тевтером, са пером иза ува, без горње колије, већ само у јелеку чоханом са редовима дугмади спреда и крутом, високом јаком. Кад она уђе, он диже главу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
фењерима пролазе и одлазе у двориште Кафеџија и момци прихватају беговима њихове кратке, скупоценим крзном постављене колије и вешају их о зид.