Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Идућег дана, маршева колона овог истог заштитничког одреда пентрала се изнемогло узбрдном путањицом једне од оних кота, чији највећи вис, она
— Ни помислити. Зар нечујете за нама? Па командант ободе коња који устежући се и фрктајући прође лешину. И колона по један продужи пут. Само Јуришић, гологлав, блед, набраног чела и згрчен оста онде...
баш испод његовог пољског кревета па тачно средином земунице ка вратима, милела је једна танка, вијугава и црна колона са свим ситних, на први поглед и невидљивих, мрава.
Па се она танка колона, докле год се добро не загледа, чинила као да мили у једном истом правцу, тамо ка вратима. Али је Јуришић на то био
Гледа он то па се мучи и криво му је што се та колона једном већ не престане измотавати, те или пође сва тамо под кревет или ка вратима, куда се њему чини да треба и мора
Утолико пре што су она врата широм отворена, а осим тога тамо је светлост па је природно да се тамо упућују. Али колона непрестано по старом, или се тако њему чини; комеша се у месту, копрцка, прескаче оне перле и сви они појединци на
“ И Јуришић се све више мучи и љути што она јогунаста колона једанпут не излази на врата, и осећа око себе пуно неког црвљивог гмизања.
гле, црвени пламенови лижу до звезда, заиста лижу чак до звезда, и свуда докле могу да догледам само пожар и бескрајна колона вешала. Ја гледам у звезде и плачем и оне плачу и не знам кад је, последњу отерао дан. И не знам јели то зöра заиста!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Издалека, чинили су се једна права, црвена, линија. Изблиза, та колона била је прилично шарена, јер многи од тих војника, из турских и францеских ратова, није више имао ни свог војничког
Прелетао је погледом људе као да завирује у ред буба и паукова. Кроз јеку војничких труба, кроз дреку команди, колона је за то време почела да се лелуја и маршује ближе павиљону, који је био подигнут крај новог друма, на ком су кола
Гарсули је гласно одобравао, као да је то била његова заслуга. Колона је начинила кару око малог, узвишеног, дрвеног, павиљона и кад се Гарсули попе, по ћилиму који је био прострт по
иза црног облака, сине муња, па осветли читав предео пред нама, Трифун, у истом тренутку, сети се да то мора бити колона нових насељеника, која се очекивала.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
затим превртање преко главе, а онда Бел Ами више није имао где да скрије главу —дошла је на ред вежба на карикама и колона се вртоглаво смањивала пред њим док су се карике опасно примицале.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона. Дугачка колона возова, обавијених облацима прашине, кретала се лагано...
Тек када пређосмо реку Битву, одахнусмо мало. Ишла је колона мрачна и туробна, као да се враћа са неког погреба. Људи осећају, сваки на свој начин, да се одиграло нешто тешко и
начин, да се одиграло нешто тешко и срамотно, иако је сваки уложио целог себе да би подухват био крунисан успехом. Колона маршује тешким кораком кроз пусту и мрачну ноћ. И опет поред нас дугачка поворка пешадије.
Војници пришли такође уз насип и кроз израслу траву посматрају. Колона се лагано примиче. поред тераоца на челним колима видимо црну прилику свештеника са епитрахиљем око врата.
Трпали су их једне изнад других. Сунце је било при заходу када колона лагано крете, праћена јатом црних гавранова. Војници сиђоше брзо у заклон.
Ускоро у даљини угледасмо димове од шрапнела, које ветар лагано развлачи као прозрачне, сиве облачиће. Тада колона застаде. Виши команданти са ордонансима одјахали су у правцу села, око кога се у овоме моменту водила борба.
На знак пиштаљке развићете се у стрелце. Напред! Кратко и јасно. Војници се прекрстише и збијена колона крете. — Пазите „артелерци“, не пуцајте у нас — добаци неко.
Тада се окрете мени: — Пази у правцу оне шуме... ено га пут, види, види... колона се нека креће. — Онда се саже према Танасију: — Извести командира да се креће дугачка колона непријатеља.
колона се нека креће. — Онда се саже према Танасију: — Извести командира да се креће дугачка колона непријатеља. Изгледа као да су стали. Ено га један на коњу, сигурно командант... Војници седају са стране пута.
Аустријанци су прилазили брзо оној шуми. Известисмо командира да се та колона налази полудесно од нас, а удаљена је од непријатељских ровова око шест стотина метара.
Ено двојица полазе косом. Ухватиће их, ухватиће... Журно се крећу и друга двојица, сви прелазе у галоп... Сељачка колона је застала. Прва двојица стигоше и препречише им пут. Настало је комешање. Из кола искачу неке прилике, сигурно жене.
Сваки час стају и осматрају. — Ено је и њихова пешадија! — рече командир. Испред оне шуме видела се густа колона, са истуреним предњим одељењима. — Видите десно, ено их још! — добаци неко. — А и лево...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели он. — А ди је то Радека?... Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто? Ето, мој гошподин, шетири колона пандура што увика шета тамо-вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Низбрдицом волови пођоше брже, у шкрипи дрвених чивија циче дукати у недрима, док Тола шапатом застајкује волове. Колона рабаџија уђе у село; под кошевима ћуте пси; рабаџије стадоше да се довикују; неко започе песму, па умуче; њен тмони
Чини му се да и брест маше гранама. Из кривине пута изби у касу колона коњаника, на челу са официром који маше сабљом по ваздуху, као да јуриша.
Из кривине пута изби у касу колона коњаника, на челу са официром који маше сабљом по ваздуху, као да јуриша. Колона се њише и заноси, а јахачи тромо одскакују у седлима. — Пијани су! — виче старац са касе. Запањен, као радостан.
Пред Аћимом, официр нагло заустави коња у касу, колона се ускомеша и испуни пут, два војника испадоше из седла, једноме оста нога у узенгији; сељак који је зажалио што је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И у селу неком пуном дивљих паса и људи, зауставила се ова колона скелета да преноћи. Око огромне ватре, као ломаче, поседали официри штаба, пију чајеве и угађају ђенералу.
Сутрадан маршује колона и спушта се, најзад, у питому раван. Отегле се зелене, бескрајне ливаде и чуче велики пластови као шубаре.
А ви, војници, видели сте добро како пролазе неваљалци. Па у памет се... и опет мили колона по један и гази по меком и ситном песку; ноге упадају, мали камичци жуље и вређају рањаве табане, и све је теже вући
— Сиђи, дошо, с коња да видиш како је. — Опрем', рођо... и тако, што даље ђенерал све искреније. Па се спушта колона и шљапка по пиштољини преко рогоза и зукве, те шкрипи полегла и угажена травуљина.
— И шампања... И... и... цуцика... је л' и цуцика? А? И ђенерал се тресе од смеја, а мајор обара главу. А колона оживљена благим приморским сунцем и питомином одмиче сад сувом узбрдном путањом.
Онда се ова плава колона распореди па са ашовима и лопатама својски приону на рад око прокопавања већ трасираног пута од пристаништа ка селу.
Ћипико, Иво - Приповетке
двориште, око којега се дижу старе суре зидине, низ које зевају посрнуле куле, у којему су растурени комади остатака колона, старе плоче са разним натписима. Кућице. Вири заклоњена џамија између грања дрвета широких листова.
Краков, Станислав - КРИЛА
Опет сан вуче за отежале капке. Тела иду једна за другима и клате се равномерним тактом. Сс... Ритам је пресечен. Колона се уставила. Тамне су прилике избиле пред њу. Чуо се пригушени говор. Примане су заповести.
Сви ћуте, само што оружје звечи. Колона одједном стаде. Уморни су војници, али би ипак радије напред, јер је овако некако неугодно, тешко.
— Само храбро, смело, стари сте витези. Напред, па са срећом! Колона се крете. Под стенама леже увијена тела, гомиле ранаца, бачено оружје. Ту је прво склониште рањених. Доносе их често.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Од ових прикривених колона одвајала се овда онда по каква група војника, па или се развијала у ланац да попуни проређена места y стрељачком
Од коњаника напред су ишли у расутом строју Черкези, а за њима неколико коњичких колона. Сва је коњица полако касала, а понеки од Черкеза утркивали су се напред.
Но у томе једна наша колона, (отприлике један батаљон), потпомогнута једном полубатеријом, испаде из једне шумице пред ову коњицу, разви један
Изненадна појава турских колона с косе, откуда им се нико није надао, рашила је судбу овога дана. Како ми сад звоне оне јутрошње Комаровљеве речи: »Ми
да искажем, ни поново да изазовем у себи онај осећај који ме обузе при погледу на оно море усколебаних црних редова и колона, што су са свију страна у грчевитом трку стремили нашем шанцу.
5 августа у зору кренула се прва турска колона са Тресибабе. То је опет била она иста Фазли-пашина дивизија, што је ономад дошла из Зајечара.
6 августа Фазлијина растегнута колона приближавала се Рсавцима, кад је између Пирковца и Лабукова нападну с бока 250 наших добровољаца, са два мерзера, под
много надмоћнији, наши издрже два читава сата упорне борбе (од 10 до 12 часова) па онда одступе Бањи, а Фазлијина колона продужи свој марш, али са таквим тешкоћама, да је једва у мркли мрак стигла у Рсавце на конак.
7 августа страшно изнурена Фазлијина се колона одмарала у Рсавцима, сачекавајући и друге турске колоне, које су се полако кретале за њом из Књажевца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Ви знате да смо се отуда извукли из борбе. Ишли смо толико журно да нас мунициона колона није могла стићи. А пешаци су мислили да имамо муниције, те нам ништа нису оставили.“ Ух, ух, ух!
Други, држећи се за опасач првога, а одупирући се петама, привлачио се брзо к њему. На тај начин цела колона померала се као гусеница и за кратко време провукли су се испод дашчица. Вежба је била завршена.
За време од осам часова пропуштали смо сваких двадесет минута по три-четири композиције, а већ она колона на путу није имала прекида.
Он је објашњавао. Али знате како... Млад човек, није био у рату, па је говорио књишки, као да чита из табака... Лева колона, средња колона... Наш вођа упаде: — То вам је лимунада без шећера. Лепа на око, ама неукусна...
Али знате како... Млад човек, није био у рату, па је говорио књишки, као да чита из табака... Лева колона, средња колона... Наш вођа упаде: — То вам је лимунада без шећера. Лепа на око, ама неукусна...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад приђу краљевом логору, биће то гомила безвољних преморених људи, а не гиздава колона орних коњаника за украс војске. Макарије Смешан сам сам себи.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Она посла седог Мавра, Да проведе младог дона Кроз одаје њених двора И редове од колона. Млади Нунец ишао је, Где га позва лепа срећа; Забацивши звучни гитар На широка своја плећа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Коморџије се разбегле. Лево тече бујна река, десно се дигла планина. Колона као да се скаменила... Немци то виде, па надиру све жешће.
И испред нас и позади чују се псовке, вика, одјекује тресак ствари бачених у реку или прасак изломљених кола... Али колона иде без застоја. Ако стока посустане, онда се збацује терет, претурају кола, или се коњи замењују.
А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника. Чини ми се као да сваки односи собом покоји живи део домовине. Неповратно?...
А само три године доцније... На путу ка Голготи вукла се изнурена војска српска. Непрегледна колона пешадије, артиљерије, коморе и избеглица, гамизала је лагано преко Косова, носећи собом тугу и очај поробљене земље
Рањенике су довде донели. Млако, бледуњаво сунце пригрева, а непријатељски аероплани се разлетели као осице. Из колона се издвајају војници у мале групице, дошаптавају се и договарају да ли да се врате кућама. А приче бујају...
ГОЛГОТА Први децембар. Дугачка колона коњоводаца крете. Нико се не окрете да види тужно поприште разбијених ствари и сагорела материјала.
Нико се не окрете да види тужно поприште разбијених ствари и сагорела материјала. На месту где је била мунициона колона остало је црно згариште, разбацане крпе, делови поломљених сандука и гвоздени остаци кола, сагорели, поцрнели...
Досад њихова колона била је тешка и гломазна и пред њом су се са страхопоштовањем склањали родови оружја. Војници су се поносили.
“ — дира их један пешак, који је поносно забацио пушку преко рамена. Из даљине запажамо како колона скреће налево и већ први замичу узбрдо. Ми се примичемо лагано. Затим застајемо. Опет крећемо.
Дрвеће тајанствено хучи шапатљивим шумом, док људи ћуте и мисле... Колона се диже. Пролазимо уском стазом кроз бодљикави шибљак и пењемо се уз неки крш.
Коњи се непрестано саплићу, и војници се чувају да их не згазе копитама својим. Ћутљива колона одмиче кроз мрачну ноћ преко планинских врхова.
Хлеба, хлеба... А пред нама је грдосија од планине и пут вијуга као огромна змијурина. Колона се расула по путу. Војници корачају лагано, замишљени и тужни.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Водимо заробљенике да им суди учитељ Паприка. XXВ Из Прокина гаја измиље на друм необична колона. Везани канапом све двојица по двојица ћутке су корачали мали одметници.