Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад сам овако на згоди да опишем шта се одјутрос десило. Пошто се јутрос с пуковником Комаровом одвојисмо од ђенерала, и у пратњи десет коњаника пођемо друмом уз село, станемо наилазити на одељења војске.
Ту беше мајор Сава Грујић. Беше ми већ доста »војевања« с Комаровом, стога сјашим с коња и на моју личну одговорност останем ту са Савом код топова, а Комаров са својом пратњом одјури
Сад оставим бедем и окренем се да видим где је ђенерал. Он још сеђаше с др. Владаном и Комаровом недалеко од мртвога капетана Живана.
Јутрос рано кренусмо се са ђенералом Комаровом из шуматовачкога шанца Пруговцу. Пут нас је водио преко једнога дела ономадашњега разбојишта, одакле су Турци 11
Док се војска пострајала, њен командант потпуковник Караџић нешто це живо разговарао с Комаровом. Војска као море притисла пољану, а од ње малко у страни, на једном брежуљку, разговарају две српске војводе — Караџић
Ни сад не знам за што, али ја у томе тренутку рекох: »јесте« и слагах заједно с Комаровом, јер ми се до на врх нисмо пели. Мало час ћемо видети како умало нисам скупо платио ово полагивање за Комаровом.
Мало час ћемо видети како умало нисам скупо платио ово полагивање за Комаровом. — То је врло пријатно, рече Черњајев. Значи, Турци беже. Ја ћу наредити да се та коса поседне.
Како смо заилазили у ону исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код коморџија, па да идемо пешке, јер ћемо тако бити мање изложени.