Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Већ под саму зиму, једног сувог дана пуног оштре голомразице, појави се дорат у нашем дворишту. Довео га коморџија без руке, неки сељак с околних брда, који је, такођер, имао коњско име — Зекан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
бије двоструки малер: страдају од свих могућих убојних зрна и сваки још као са неким презирањем изговара реч: коморџија. Сунце припекло, зној кипти са људи и стоке. Кад пролазимо кроза село, људи не могу да се напију воде.
Они се ослободили и причају како су јабуке „реквирирали“ у једној кући у селу, а хлебове су украли од неких коморџија. Само Танасију срце да пресвисне што не могаде да понесе и један казан са купусом из неке позадње команде.
Ко зна да ли је стигао своме дому. Новине нисмо добивали, али смо преко коморџија сазнавали шта се ради на европским бојиштима... Преко посилних смо дознавали понеке намере наших претпостављених.
Нишанска тачка за све топове био је крст на торњу црквеном. Друм је био рашчишћен од коморџија и муниционих кола. Војска је била при земљи. Са зебњом смо ишчекивали данашњи дан.
А ја мигнем случајно на Тасу, а Таса одједном занемоћа у трба и понесе у мрак оне две кутије. После смо код други коморџија скували, а тестије смо случајно нашли у једна кућа. — И тако све случајно — вели кроз смех потпоручник.
Војници нису имали изглед победничких римских легија. Погурени и промрзли газили су блато, док су главе коморџија вириле изван арњева и са носева њихових капала је вода.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Кад сам се мало више успео, угледах неколико коморџија како дахћући вуку збуњене мазге уз оно брдо које сам оставио. Четни наредник, који беше изашао у сусрет транспорту,
— То је мајор Илија Петровић, — одговори одсечно потпуковник Васић. У том тренутку, из гомиле коморџија, Арнаута, топова, пешака и кара, крену једна мајорска униформа и пође к пуковнику Недићу.
Ћипико, Иво - Приповетке
Миливој, чим их угледа, сети се својих волова што их брат му, коморџија у војсци, одведе преко Албаније пут мора. Причају да је злослутан тај пут.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Изгибосмо, изгибосмо, завапио је Марџукић, гојазни старешина коморџија, и набрајао је мртве. Можда су због тога његове очи биле пуне суза. Душку су очи сузиле због дима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
исту густу и ситну шуму по којој смо се јутрос провлачили с Комаровом, ја предложим графу да наше коње оставимо код коморџија, па да идемо пешке, јер ћемо тако бити мање изложени. Он, на његову несрећу, не пристаде.
Упутим рањенике да потраже завојиште. Она гомилица што беше са мном жаљаше се да нема метака, а коморџија нигде ни од чуда. Шта да радимо? У овом другом наступању ми управо нисмо имали команданта.
— Па где је ваш коњ? Дајте ми вашега коња. — Шта знам где је? Бог зна куд је њега сад одвео коморџија. Да глупа положаја! На једно педесет корака од нас грми једна наша батерија (чини ми се Мостићева).
Срећом мудри коморџија био је довео мога коња амо. Сигурно му је то био леп изговор да се уклони од куршума: »Е, знате, морам да водим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Питао сам се: зашто?... због чега? Прилазећи зборном месту, чујемо уз пут од коморџија да је Дринска дивизија разлупана на Кајмакчалану. Чисто не верујемо. Читали смо званични извештај...
Било је прошло подне те се дигох. При поласку сазнао сам још од коморџија како се на на шем фронту нешто припрема. Довлаче се тешки енглески топови. Команданти се често састају.
На путу сретамо дугачку колону коморџија, који на коњима, или на колима, износе храну и муницију. Сви се журе да би се још пре зоре вратили у равницу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Једна кола пуна неких сандука испречила се, а коморџија испрегао волове. Вочићи леже у блату и преживају. Онда кола са арњевима у којима плаче неко дете.
— Зар ту нађе да застанеш?! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак.
— Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак. Однекуд из мрака допреше гласни повици, као протести и претња коморџија.
Револвер плану. Коморџија замаче у мрак. Однекуд из мрака допреше гласни повици, као протести и претња коморџија. - Чекајте, брате, рано си почео! — умирује Косту поручник Протић. — Е, није него, да га молим...
— рече гласно поручник Бранко. Према светлости фењера угледасмо унезверена лица коморџија. Идосмо још мало, и онда застадох са поручником Луком. Отприлике негде на средини клисуре.
— наређује Лука. — Претурај кола у реку! Пешаци поскидаше пушке, па упреше леђима. Кола се накренуше. Коморџија завапи како су унутра ствари његовог командира. Али кола са треском падоше у реку.
Лука приђе следећим колима, али коморџија, и не чекајући његову опомену, поче да тера волове. — Грујо, ко застане, човек или животиња, убиј на месту и бацај у
— наређивао је гласно Лука да га сви чују. — Господине поручниче, рамље ми коњ — пожали се један коморџија. — Дај овамо једног командантовог коња...