Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Узајамио сам што кому, а он ми је вратио и захвалио, што хоћу од њега више? Али бих ја хтео да он потом све по мојеј ћуди живи, и за мој
А што си сабрао, кому будет? Остаће деци? Сину глупому не помошт богатства, ашче не купит мудрости изрјадства.” Богата си сина оставио кад
Но шта ту види? Овчарску кабаничицу и жезал и ћилим ту прострет, на кому се он богу мољаше. Пун удивљенија цар, и зачуђен, пита га шта то значи. Каже му ови совјет родитеља свога.
књиги да од свију знања најбоље је човеку знати да ће поћи с овога света с добром совјестију, кад је у општеству у кому је живио своју дужност совршено исполњавао.
Здраво трудити се и знојити за заслужити у кому нибуд делу похвалу, и тако желити ју, ово има свој прави разлог. Али здраво јести и пити, задуго на кревету се
и откад су међу њима цареви, ниједан цар није веће благодјејаније роду человеческому показао и учинио од онога кому је бог у срце вдохнуо да се чрнци и чрнице, калуђери и калуђерице, од ропства у свободним земљам и од вечних без сваке
и чесним људма, с нашим правим благополучијем, временим и вечним, и с самим богом, „во Христје Исусје Господје нашем, кому слава, чест и поклоњеније во вјеки вјеков, амин!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
За проче рече да се не бринемо. 31. јануара у 9 сати отишао сам код г. Павковића и дао му оно наше писмо, у кому стоји написано: како је једна Серпкиња молила статуу, а мислећи да је жива, императора Александра видила, које је
Црњански, Милош - Сеобе 2
Наслутићеш! Дечице своје ради отидох из отечества, а ни овде стајати не имам за чим, на чему, и при кому. За мене сва земља запустела. Па пушчи ме, несрећо, и не лај!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Каква те је спопала несрећа тено кукаш као кукавица и топиш се у српске несреће? Да ли ово светковање није на кому си сабрâ Црногорце да чистимо земљу од некрсти?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Свиту нит’ надроби, нит’ насоли. — Нико не може наткати махрама, да цијелом свијету уста повеже. — Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав. — Тешко ономе по кому се свијет свијести.
— Кому вашар капу купује, онај ће ићи гологлав. — Тешко ономе по кому се свијет свијести. — Ко за светом плаче, без очију остаје. — Кол’ко људи, тол’ко ћуди.
— Беспослица, вражија узглавица. — Без труда нема ни задовољства. — Где нема рада, ту невоља влада. — Кому је врућа постеља, студен му је ручак. — Више ваља подранак, него вазданак. — Ко доцне устаје, и обојака му нестаје.
— Налепши цвет никне на буњишту. — Све је лијепо до мјере. — Није лијепо што је лијепо, него што је (кому) драго (угодно). — За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји.
— Бољи је драм среће, него сто ока памети. — Дај мени срећу, а знање кому ти драго. — Дај ми срећу, пак ме баци у врећу. — Средња је срећа најбоља.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
се најпослије договоре те брод извуку на сухо и стану га редом чувати све по један од села, па кадгођ би што шћели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у брод отишли, да најприђе памети напуне. 12. КРЕПАО КОТАО.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Дела моја и дужности радо и весело исполњавајући, чинило ми се да сам у совершенејшеј независимости и свободи, нит сам кому есап давао, нит од кога узимао. Сав град Беч чинио ми се мој, јер сам могао по њему шпацирати колико сам год хотео.
„Један мој добар пријатељ“, говори ми господин Лузинијан, „кому сам о теби казивао, просио ме да те поведем сутра к њему на ручак; жели да те позна. Он.
Један је Цариграђанин Григорије Маврокордатос, а други, из Тесалонике, Тома Папазоглус. Запитају ме о чем је писмо и кому? А кад чују, почну жалити се на ме зашто до носим сујетно попеченије, а не кажем њима своју потребу.
Ћипико, Иво - Приповетке
И сузе јој навру, и осјећа да би јој лакше било кад би се кому у крило сита наплакала.... Око подне са Спасојем обједује. Залажу се; он журно, она полако, како се научила.
се с Павлом споразумео, к Илији; наговара га, стављајући му пред очи срамоту на суду: људи ће му се у брк смејати, па кому ће најпосле шкодити? Себи. А куд ће са децом кад буде она у затвору? А дангуба и хиљаду других крајева?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Иван Мојсилов из мртвога Воћника!.. Мене, Брњачанина?!.. О, помози, Свети Петре, или данас Мени, или више нећеш имати кому!.. С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!..
Па збуњено и болећиво погледа на дете, потом на жену. Туп израз беспомоћности обли му лице као сваком кому је свеједно што ће са њим да ураде. — Причекај, Богдана, има за то времена — промуца тихо и својски. Смири се...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
моје бивало и чисто в свјетје оно згибало; кто мене љубил, но в том не пребил, измјењајас, измјењајас, Ашче ли кому ја приклоњу еја, злобној трудит еја да разлучу еја: нес он завистљив, да би ја шчастљив с кого не бил, с кого не бил.
траже, И кто много јама пуних имат жита, У кога се потпиче с' сиром масна пита; Кто имат на двору много младе живине И кому се гуља шета на брег из долине, У кога по двору играјут сја ждрепци Или ноћу кукуричу мамузасти пјевци, У кога се диче
1811. Милован Видаковић ПЈЕСН Ах, престан'те, невине Окол' мене птичице! Кому ви сад појете? Еда ли се ругате мени? Ја сам бедна Сербија, Која сам вам страдала.
Минервин кому дом неприступан јест, Толмач же нуждан в беседи праоцев, Тај тебе чита, чтома слуша Буквонеискусан: све им јасно.
Косово, црно поље, ти Срба друже неверни, Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако? Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит
Козачинскога, за разликовање од другачије обележених својих уметака и измена: „да не би смешана, или аки украдена кому возмњела сја”, вели он, „в различије обојих при којемждо сочинениј первоје писмја прозванија сочинителеј, јако К. и Р.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и рекао: »Да будеш као овај цвет црвен и јак« (Софрић, 16). »Кому свет мрца пред очима, да пије семе божурово пређе сунчева истока и да га носи код себе и у воде и на свако место добро
Ћипико, Иво - Пауци
Наговара сина Раду да му спомене како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна кому ће своје имање опоручити.
Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило. — Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ...
— Него чуј! Ставимо да Нико, као што по свој прилици и није, оставио свога имања никоме. Кому би по закону припало? —Припало би нама двома браћи: мени и Илији, удатој нам сестри, дједу и баби по покојној му
Па што би ти дјеца? — Нека их, наша су... а ви и онако немате другога порода... — А куд су дјеца? —Знам ја кому су дата на село. Газда ућута.
Он им назва добру вечер и устави се код њих. — Кренули у шетњу? — јави се Јуре. — И је лијепо, кому може бит', — надода. Он на први мах не одговори, загледа се часом у њих па онда рече: — Љето је...
Па кад и он сједе, упита: — Зар ти није драга лијепа ноћ? — Ча ми говорите? А кому није! Ма ето, кад најбоље пландујеш, помислиш да се неш ни приврнут', а мотика те чека, па изгубиш вољу и ово мало
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије. Један сије у своје тело, други пак сије у своју душу. ХВАТАЊЕ СЕНКЕ Било ли, или ништа не
Такожде и наших брених озлати, да не будут брена! Обешта Христос: Аз дам вам уста кому какова: теби Златоусте, жених вас злати истино даде златна уста. Златога учитеља злати ученик, златослов.
Свака на главу по једному паде. А једна, четрдесета, вајајући се сама не имаде кому сместити се на главу. Зачуди се о тому и полакоми што се оно свиде и таки сметну са себе оружје и одело своје, потрча
Ето, да знаш, сад ти већ дајем прочку и пуштам те, ал' отселе врло да се пазиш и меркаш на себе, да не би пак у кому хитленлуку не ухватио се! И на то он паде пред ноге цару, те га целива у скут и у ногу. И достаде с оне жене опроштење.
Ако тко има о ортаклуку, о којој трговини, путу, хесапу ли кому, капари, датку, пишманство ли зашто, — ту је о свему тому уговор, договор и за разметање се раздор; како мушкој страни
ДВОКОЛИЦА ПРАВДЕ И ГРЕХА Многи имаду адет изговарати: »Брате кому је добро овога света и тамо ће му добро бити. Кому је овде зло, тамо још нагоре иде.
ДВОКОЛИЦА ПРАВДЕ И ГРЕХА Многи имаду адет изговарати: »Брате кому је добро овога света и тамо ће му добро бити. Кому је овде зло, тамо још нагоре иде. Богат овде и тамо, а сиромах овде и тамо, мука овде а мука и тамо.
« Из добра у добро, иза зла у горе зло допасти та то би била човеку два поштења, кому пак две муке, штоно ни по правици не може двоструко бити, него једно; тамо или овде и добро и зло.
« Погубне су то и неслане речи. Та о, деканчино, што то говориш човече божји? Да није твој посао о писму учити се! А кому ли више и ваља учену бити како теби?...
Зобна ждрепца мучно вођење указује. Канда му вода носи, толико је берићетан. Подснажао колена на зло брзим. Кому је добро овога света, и тамо ће му добро бити; кому је овде зло, тамо још нагоре иде. Курјак своје клање...
Подснажао колена на зло брзим. Кому је добро овога света, и тамо ће му добро бити; кому је овде зло, тамо још нагоре иде. Курјак своје клање... једанпут плаћа с кожом.
незгодно време прознало на римскоме великом принцу именом Сеану, којино је први за царом у римској владости био, кому но су погани ка богу поклањали се и дарове му доносили, а он се је уједно с цесаром Тиверијем возио на златни хинтови
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— Која ми фајда, честити пашо, и да си зборим? — рећи ће у неко доба чорбаџи-Замфир. — И кому да си зборим?! — Па скине фес и брише чело.
— Е, што си је за зборење? — Ја што сам ти? Тетка ли сам ти, што ли сам?! Што си ћутиш како нèмâк? Род смо си... Кому ће да кажеш муке и дертови ако на тетку си нећеш да кажеш?!... — Ама што да си зборим? Што да казујем?