Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Курјак, први курјачки муселим, офавно паметозлопствоваше на једнога комшију свога, старога лисца, зашо што ови, најдебље гуске хватајући, себе самога чашћаше без најмањег курјаку пешкеша.
” А Платон моли комшију да му протуче слугу. „Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека зверу.
” И на другом месту: „έμμορε τιμής ος τ΄έμμορε γετονος εσθλού: Получио је чест ко је получио комшију добра”. У Атини то би се најпре питало, кад би се дом или добро какво хотело продавати: какви су комшије?
Прилажем овде један леп параграф његове предике, у којему он доказује да Патермутије могао је љубити Османа као друга, комшију илити сосједа, и како благодјетеља свога, могао је и богу се за њега молити: из овога се толико више познаје доброта
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Међутим и ја се усудим и одем у Ваљево. Сакријем се у једну екмеџиницу, пошаљем пандура Глишу Павића, нашега комшију, да запита оца, смем ли ја до њега доћи. Како мој отац чује да сам ја дошао рекне: „Шта ће он овде?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће!? »Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!« — Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца! Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи.
— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп Спира — та кад је још комшија комшију преварио! После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
избегли могућност замерања куму, многи људи узимају кума из неког удаљеног села, а ни у ком случају не узимају за кума комшију.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ОТАЦ: Како је, тако је, само нек иде беда из куће. МАТИ: Кога ћемо звати на прстен? ОТАЦ: Зови - комшију једног и другог, па ето ти. МАТИ: Ја мислим да зовемо и кума Марка. ОТАЦ: Шта ће ти тај?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Кад је Епаминонда кућу своју продавао, он је за препоруку и то јавити дао да часног комшију има. Тако ћу морати и ја, кад станем моју продавати. (Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 5.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А бре, што их потепасте? — добацује један. — Могасмо да их бацимо на комшију. — Их, ала би се потуцале наше и нине вашке! — Јок, море, паметније су оне од нас...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Кћи стричева, коју сам при сиси оставио, она сад домаћица и с[а] сином великачким. Питам за једнога комшију, чичу Мијаила. Нејма га; давно се преставио. За другога, с друге стране, чичу Лазу - и он такођер.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Излази напоље! Нисам се ја за тебе мучио. Излази, лупићу те будаком! Ђорђе по гласу познаде комшију. Сад од стида не може да се окаже. Заустави дисање, бол у куку нарасте и расу се по десној страни ребара.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А овде је добра ракија, нема говора. Па, богами. Погледаш у првог комшију, он болује од исте муке. Ако није жена, а оно је ћерка.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Шта ће друго но узе тефтер, па запише дуг. Али хоћеш; не зна му ни имена ни безимена, па дозва свога комшију Тому Кашиковића и упита га: — Болан Тома, знаш ли ти онога ћосу? — Знам, како не знам, — одговори Тома.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Једног дана ме је позвао и рекао: „Дођи да видиш мог комшију!“ Пошао сам с њим и први пут се нашао пред царском палатом и чекао да се стари цар појави на прозору.
Ћипико, Иво - Приповетке
А с Илијом лако се спрдати, наглух је, а да још и не види, — ето среће за комшију му Павла: могао би кад год би хтео... За све људе око ватре нема места: кућа малена и пренатрпана.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Од те наше љубави није било ништа. Док сам био тамо, волели смо се; кад одох, она се удаде за неког Тому, мога комшију и сина богатих родитеља”.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сваког дана бивао је све бољи, све паметнији. Никада ништа неупутно није учинио. Ни када не пропустио да сваког комшију, пролазника, из дућана поздрави, јави му се; никада муштерији да је казао какву опору реч.
Ћипико, Иво - Пауци
познаје добро браћу Смиљаниће; чуо је и за оца им, покојнога Раду, који се био, убивши ради преорања земље некога комшију, одметнуо у хајдуке и побјегао у Турску; тамо је и погинуо.
у ватру, кашљуца, и премишљајући о Радиној љутини, паде јој на памет њен свекар, дјед његов, стари Раде што уби свога комшију, јер пребразди његову ораницу. Уби га на мјесту кад суд не досуди како он мишљаше да је право.
Зар да ме земља прокуне што је не осветих?... Та дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Не бој се ти мене, и не гледај у мени свога некадашњега Станка, твога друга, твога комшију, који је тебе тобоже волео и због тебе у свет отумарао. ТАШАНА (као извињавајући се): Нисам, дедо, за то ни знала.
сада, из лица ти и гласа, све више видим у теби оно што сам сасвим заборавила; сад тек све више видим онога Станка, комшију мога, лудога Станка, што ме је, док смо били деца, кријући се, из баште гађао.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Терао сам и даље у томе одушевљењу: загрлио сам и пољубио комшију бакалина; па сам загрлио и пољубио и једну удовицу, мајкину пријатељицу, узвикујући: — Госпођо, ја сам зрео, ја сам
Питао сам и бакалина, нашега комшију, пошто сам му претходно објаснио да се петим падежом зове, и он ми рече: — Ја кад вабим куче, ја му кажем: куц, куц,
Шта ће, како ће, него 'ајд' да позове свога комшију хабена. Вели му: „Учини ми толико, комшија хабен, помози ми да окопамо виноград!
Тад се сети грабен да зовне другога комшију wердена. А wерден, неки добар човек, па се и он одазове молби и дође своме комшији у помоћ и запну заједно да раде, и
Кад неко не може сам да сврши окопавање винограда, то он зовне комшију па га замоли и овај пристане, те заједно окопају виноград.
Други пут, кад опет не може да сврши окопавање кукуруза, а он зовне другог комшију па му он помогне. Према томе, сваки помоћни глагол на немачком језику јесте комшија.
— Па добро, Сретене, кажи ти мени — вели му професор — кога ћеш ти да зовнеш у помоћ кад не знаш лекцију? — Комшију Живка! — одговара Сретен. — Овога Живка што седи до тебе у клупи? — Јесте! — А како ти он може помоћи?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Њекња си зборим ништо сас онога мојега комшију, чорбаџи-Петракија. Море, има си човек голему муку сас онога његовога Митку. Причаше ми човек све...
— Мичо, мори, — запишта својим танким гласом, удевајући конац у иглу, терзијица Ваче Шаторче, и запита свога првог комшију, Миче Шебинче, кубеџију, — ћу те, ете, питујем за ништо!