Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Букурешту, поред кнежева брата Константина Кантакузина, једног од првих румунских историчара, он се упознао са многим историјским делима.
Саве, Стефана Првовенчаног, Доментијана, Теодосија, Константина Филозофа, Цамблака, Пајсија; Душанов законик је површно читао у једном млађем препису.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Светог Петра, положени од папе Николе В, а на месту где се некад налазила старохришћанска базилика, сазидана од цара Константина. Поред те отпочете нове цркве стајала је већ довршена ватиканска палата, сазидана од оног великог папе.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О празнику Константина и Јелене »удају се« коприве (и тога се дана последњи пут могу јести, СЕЗ, 7, 1907, 133). На Велики Петак такође се
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
у Српској Црњи, учио је сликарство у Темишвару, Пешти (напушта студије због револуције 1848), Бечкереку (код сликара Константина Данила), на студијама у Бечу упознаје се са Б. Радичевићем и Ђ. Даничићем а студира сликарство и у Минхену.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И кецељице су им тамније но што би требало да су. И имена су им била матора: Константина се звала Кода, Софија Сока, а Тијана Јана. Кода је била питомо и племенито дете, али ружно дете.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
). Преко области Константина Дејановића,1 који се и сам са својим одредом морао прикључити Турцима, избио је Мурат на Косово у област Вука
И пошто је издаји повод био у суревњивости коју овлашно напомиње и најстарија прича Константина Филозофа, XВИ је век, као нов додатак, утврдио ту суревњивост међу Вуком Бранковићем и Милошем Обилићем.
И пошто је издаји повод био у суревњивости коју овлашно напомиње и најстарија прича Константина Филозофа, XВИ је век, као нов додатак, утврдио ту суревњивост међу Вуком Бранковићем и Милошем Обилићем.
Задовољство господа, творца живота, налази се тамо где певају војници, тамо где се диже дим ратне ватре...“ Код Константина Филозофа до небеског царства такође се долази кроз борбу, али кроз борбу која мора да се заврши поразом.
У Илијади богови су одлучили да Троја буде разорена, али су и даље једни помагали Тројанцима а други Грцима. Код Константина Филозофа одлуку о „нашем“ поразу донео је „наш“ бог у складу са хришћанским учењем да се за страдања на земљи
Трећи узрок поразу, издаја, судећи према изворима, формирао се постепено. У клици га налазимо већ код Константина Филозофа: опадати тако великог јунака и родољуба какав се показао Милош, то у ствари значи издајнички поступати.
У песми Марко Краљевић избавља бега Константина налазимо и ове стихове: Сагнула се Јевросима мајка, сагнула се доле по трпези, и узима два мермер-камена, извадила
одонда пет стотин’ година, тад је српско погинуло царство, ми смо онда царство задобили, и два влашка цара погубили: Константина насред Цариграда, украј Шарца, украј воде ладне, и Лазара на пољу Косову; Милош уби за Лазу Мурата, ал’ га добро Милош
Увати се сунце у прољеће, тј. било је помрачење сунца фебруара месеца 1804. Константин, син Манојла ИИ и кћери Константина Дејановића, био је последњи византијски цар (1449—1453) и јуначки је погинуо бранећи Цариград.