Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
године само је пушка пуцала... Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске... И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Па у оном болном и збрканом елану и у оној жеђи и безумљу он лудо брзо дође до коња, узјаха и појури И док су копите бесно прскале блато, за њим је све више остајао онај мутан црн И мртвачки покривач облака.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тек да нешто и он каже, рече да је, према његовом искуству, у коња, најважнија: копита! Ако се копите у коња лако круне, ни остало на њему ништа не вреди!
Смејући се, Петар је наставио да загледа кола и коње, копите, паоке, на сваком точку, као дете кад му даду играчку. „Крећи, дебели!“ довикивао је, све чешће, брату.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Да су се њих двоје, ето, разишли, растали, без икакве моћи и воље и без гласа. Она је била тамо, он овде. Као што су копите одбацивале блато, и кола и точкови одбацивали капљице, што је данима имао да гледа, пратећи пук, по раскаљаним,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
За њим су јурили командири, ордонанс-официр, ађутант, маса подофицира, ордонанаса. Копите коња су трупкале дижући облаке прашине, и цела „кавалкада“ заустави се тамо негде на левом крилу, код суседне батерије.
Затрупараше копите коња. Али предњи коњи трећег топа устукнуше, фркћући. Мртви се испречили. Следећа запрега најаха. Командир викну на
и, кривећи вратове, гледаху исколаченим очима црне надувене прилике, али, потерани бичем, опружише вратове и зарише копите у трула, буава тела...
— Први топ марш! — рече командир, да би привели топ уза сам мост. Запеше рудни коњи и њихове копите зарише се дубоко у песак. Али наједном застадосмо запрепашћени...
Батерија галоп! Зафијукаше бичеви, коњи уситнише, онда опружише вратове избацујући копите, и батерија полете. Возари се уздигли на узенгијама, па полегли, левом руком држе дизгине левака готово иза ува, а
Ова необична тишина почиње да ме мучи, те прикупим дизгине и покренух кона. Али копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила, а онај невидљиви свет ме мотри својим
растурени у нереду, као стара гвожђурија, а пред њима побијене шесторне запреге, па се трупине коња изнадувале и копите високо штрче... Преко топа пресамићен леш, сигурно артиљерца...
Неко предложи да се вратимо у бивак на Бањици. Варош се била испразнила. Копите коње одјекивале су тупо у мрачној и пустој ноћи. Сутрадан је командант издао заповест да се нико не удаљава из бивака.
Краков, Станислав - КРИЛА
Нешто се тешко ваља њима на сусрет. Сламом увијени точкови топова потмуло тутње по камену. Омичу се и звече копите коња... — Остављају нас саме... топови одилазе... И у том тренутку се осећање не страха већ тупе туге разли по њима.
— Другом ти то, брајко... Лупају точкови и копите. Одилази батерија, и односи од сваког по комад поуздања. У души је тамно као и на земљи, јер се ближи оно што мора
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
се на линији Бољевац — Луково (око 30 километара од Зајечара), а предстраже истакне до села Планинице, Лубнице и Копите, па у тим положајима остао је и до данас, ишчекујући као и Хрватовић напад Турака.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У једних вире ноге, у других руке, или искежена глава. А мало даље из једне рупе помаљају се коњске копите. Покрај људи, животиње. По истом поступку и ритуалу, да сам се згадио на људе и на њихово наметнуто достојанство...
— Кидиши! — раздра се „Фикус“ и спусти руку. Звизнуше корбачи, затакараше коњске копите по друму, свитнуше потковице, и цела се маса изгуби у облаку прашине.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(1913) СТРАХ Ви, што Визант тресли сте пун силе, Копљем дворско пробијали кубе, Чијих коња копите су риле Црвен мрамор и бронзане стубе, Што јесење кад вас засу иње Тражили сте манастирска бдења?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А овако сâм у ноћи, не познајући ни пут, почео сам зазирати од сваког дрвета... Чинило ми се да су копите мога коња страховито одјекивале у ноћној тишини. Старао сам се да држим стално десну страну.
Командир застаде. Наиђе и први топ. — Предњи, терај још мало... Још, скрећи! 3атрупкаше копите и топ склизну с друма на сеоски пут. — Терај право! — нареди командир. Онда се обрати мени. — Идите напред.
Војници псују и проклињу свој живот. Онда разгрћу ашовима снег. Неки обавијају копите коњске џаковима, па наново товаре и по двојица вуку коње. Али коњ наједном застане и дрхти. Они чекају да се примири...