Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Али, Живко“, приметим му ја, „време је да се сено коси“. „Нека га говеда пасу зелено...“ После из једног јанџика извади пљоску с ракијом и понуди ме да пијем...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Та, још јуче је и сам тако свирао; и сам се топио у сласти и милини... Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну...
— Не смем! — прошапута он. — Јеси ли гледао кошницу кад замре?... Е, тако је твоја кућа замрла!... Оној седој коси треба вратити образ, то ја не треба ни да ти казујем!... Ено га, расплео косе, запалио чибук па ћути.
— викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?... Та он нам је био харамбаша... А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...
— Зар да не осветимо Станка?... Та он нам је био харамбаша... А Суреп само уздигао обрве, па коси ли — коси. Заврзан је јуришао немилице у најгушће редове турске...
подгревати рајетин — хришћанин, сиромашак, презрени ревити — режати руцеље — ручке, дршке на ралици, плугу, коси ручаница — доба ручка, подне сампас — безбрижно сатљик — стаклена бочица из које се пије ракија севап — добро
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе по коси. Гола, она чека; а поглед, пун жуди, Вапије у небо, и страда, и моли!
Вај! И младост прође, кô сунце над гајем! Само још у мени ти си и сад така: У коси ти исти цветови од мака. СЛУШАЊЕ Из Дубровника Када падне вече поврх воде плаве, И засветле Млечни Пути из
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Богзна докле бих ја спавао, да нечух њене речи: — Хеј ти, ленштино! дижи се! Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. Одмах се дигнем. Кака је била мама! Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! Причала ми је много.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Јула наставља још тужније: »Ој, Бога вам, три млада дротара! Поздрав’те ми мога доброг бабу: Да не коси украј Тисе траву: Покосиће моју косу плаву!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Увек кријући се иде. И, обазирући се уплашено око себе, полако, крадом ступа. А сав у бради, коси; са голим рукама из одрпане кошуље и голим коленима из старих чакшира које се једва држе на њему.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Трептеће силуете два-три слепа миша прнуше из мрака, лако га се дотакоше по коси и руци и ударише о конопце. И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла.
Неки војник приђе са свим близу, најежи се и зину, али не изговори што је почео. После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник! Командант зовну командира пете батерије. — Ваш Христић? Зацело? Видите тачно!
Африка
Алеп је: две–три плетене зграде на шумовитој коси која доминира околним шумовитим бреговима на реци и дубоком шумом преко ње.
“ Ја сам задовољан што то може да се односи једино на Швајцарца о чијој се коси још може говорити. Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим
Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже. Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише. Становници нас дочекују срдачно и достојанствено.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имала је лице анђела, била је риђокоса, насмејана, нафракана, са очима плавим. У коси је имала нојево перо. Кринолина јој беше расечена, дуж оба кука, тако да јој се лепа, гола, бутина видела, изнад
утегнутим, белим, официрским чакширама, у капуту официрском, тамноплавом, са белим реверима, пун црних шепута у коси, пун сребрних ширита на грудима, на шта ли је личио? На лутку. А држао се охоло. На трикорну је имао росијску кокарду.
Осећао је, како га ветрић, са Дунава, милује по коси и лицу. Имао је обичај, после, да каже да му је то била најлепша награда у животу.
Темишвар, полк сирмијских хусара, грунт, куће, све је остављао, и само га та мртва жена прати, милујући га по коси и лицу.
су били рекли да је Вишњевски сеоског порекла, није знао чему више да се опет диви: да ли оделу тог официра, његовој коси, његовом лепом лицу, оку – како пуши, како говори, како дочекује, како одговара и како се смешка љубазно – или његовој
У црној коси носила је, сваки дан, црвене чешљеве, а под свиленом, жутом, кринолином, мноштво, црвених, доњих, сукања.
Узимала је последње залогаје са његовог тањира, при трпези. Стајала је иза њега, при фараону, милујући га по коси. А кад би добијао на коцки, точила би му вино у чашу и висила му на врату, тако рећи.
која је била тада већ годину дана мртва, почео је, у затвору, да сања, како му долази, како га милује, по потиљку, по коси, како га љуби. На целом путу до Беча, куд оде да тражи пашпорт у Росију, мучили су га слични снови.
Обрве су јој биле – ако је веровати савременицима – нарочито велике. Носила је брилијанте у коси. А орден, са лентом, преко груди. Под малом, љупком, брадицом, и, на руци, имала је обично шепут, од велура, црни.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Ја хоћу да ми венчање моје јединице буде највеселији дан у животу... (Милује је по коси.) Стрпи се мало, видећеш, све ће добро, све ће лепо бити. ВУКИЦА: Још на све то ти ми доводиш тетка-Агнију.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Он је већ скоро свој човек, девојчице! устала је и пришла Јасмини иза леђа и поправила јој машну у коси, рекавши како тужакање није нимало похвална ствар. - Је ли бар лепа та Туркињица, Слободане?
Шта би човек могао да уради с једним дететом? - прислонио сам њену главу себи на раме и неко је време миловао по коси. Чинило ми се да ће шмркати до краја свог блесавог живота, али је она престала с плачем нагло као што је и почела.
Одсјај сунца на маминој коси, оно нешто у њеним очима кад је рекла: „Ниједан? Мушкарац?” Додир њене руке на мојој, све је то било у мени и нисам
Црњански, Милош - Сеобе 1
Први га, невешто, ошину по глави. У коси је прут расцепио кожу, али врло кратко, тако да се на челу јави само танки млаз крви. Добошари почеше да лупају.
Хваташе је за руку и миловаше је по коси, све чешће. Подижући је једном, уплакану, са постеље болесне ћерчице, он је узе испод пазуха и пољуби, дршћући целим
У коси је имала велику перушку, причвршћену бисерима, а под брадицом широки, плави шепут. Под левим раменом беше натакла киту
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Девојке за удају, понекад, у коси носе задевен цвет, а некада су носиле на глави перце од голубице или грлице. Дугачка коса и ови украси несумњиво су
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О МЕРОПАХУ Меропах да ради у недељи два дана пронијару, један да коси од јутра рана, један да у винограду копа; један по жези, уза летњу јару, да камење носи на друм цару; један да на
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« А метак луталица лутао. Осећао га кад се напне да товари вреће са кукурузом. Кад се коси. Кад се товари и вози ђубре. Кад се мења време. Осећао га како лута, како иде.
ПРОВИНЦИЈАЛКА Стигла си у Београд олупаним аутобусом »Ауто-транса«, изгужвана, са мирисом сељачке крџе у коси. Нека жена је плакала, друга дојила своју бебу. Неко је вукао велики погребни венац.
— Грашка? —Не, хвала... Осећала му је дах у коси; онај његов познати мирис ипак се пробијао кроз оштар воњ неког дезинфекционог средства којим је била натопљена његова
Милићевић, Вук - Беспуће
улице, правећи велике кораке, пролазили сељаци и сељакиње у бијело с кошарама на глави: сељакиње с тробојкама у коси, кратким кошуљама до кољена и бијелим чарапама; сељаци с малим шеширићима, налик на печурке, у тијесним капутима од
јаче и бујније ударају млазови, земља жељно упија воду, а он са скинутом капом пушта нека га бије киша по лицу и по коси, нека му се циједи низ врат и низ прси, он жудно ужива у њој као жедна, одавно ненапојена поља и исушени усјеви.
хаљини, са врпцама које се лепршају на вјетру, са широким сламнатим флорентинским шеширом, на јакој бујној, златуњавој коси; лице дугуљасто са фином бијелом пути која се покадгод зарумени, са доста обичнах потеза, али пуних једне благе
Сремац, Стеван - ПРОЗА
гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
подигла се густа, А по гори све та липа пуста, Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују, Уз косове браћа подвикују: „Ао данче, ала си ми бео!
Туре бије, Црногорац коси, Туре праа, Туре главу носи, Праа носи да се на њ'га пуши, Главу носи да с' на коцу суши.
“ А ја виде како навалице Коси кукољ, чупа травурину, Чкаљ тај пусти и ону штирину, А од цвећа и красне шенице Кâ од куге дено соко бежи, Прем и
Како пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да се коси, Коси, брате, часа не почаси, Ал' ти, чудни чоче, откуда си?
пало, семе изникнуло, Изникнуло, стабло подигнуло, И још класје што шеницу носи, Класје зрело, само да се коси, Коси, брате, часа не почаси, Ал' ти, чудни чоче, откуда си? Он ни речи, само се осмену, Па се даље унапредак крену.
небеса оде, Сјајне луче просу на све стране, И обасја ону косу дивно — Ма зарашта, моје сунце јарко, Ти показа на коси хајдуке, И међ њима Милуна и Фату — Згледаше их Турци свиколици, Згледаше их пусти, јалакнуше: „Јала браћо, држите
Живо вежу млада винограда, Живо вежу тананим шеваром; Ал' им једна друга заостаје: Косу реже, њом виноград веже. Коси својој тио проговара: „Косо моја, негда дико моја, Докле драгог на свету бијаше!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ни мишић му се не помаче, до само што осећаше како га по телу, ногама, леђима, око главе и по коси нешто сврби, голица и струже. Он се поче чешати. Али то чешање беше грчевито, са стиснутим прстима.
— Црно писано! — Не ’ули Господа! Ћути чедо, ћути синко! — И узе твоју главу, мету је на крило и милујући те по коси, тешила те је и утишавала. — Ћути, ћути... Господа имаш, ако мајке немаш... Ћути чедо моје!... — Нана моја! И њу он...
своје отечене ноге, да ли их је уљудно испружио, да се није штогод откопчало, отпоче да се замишљено чисти по глави, коси, лицу, али се видело како у исто време прати и Марикине покрете по соби, чија млада снага, здравље, свежина од рада
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака, има још једна, која полева сав град сама и вуче воду на својој коси; њојзи треба дати уже, па ће се оканити.
Пошавши мало унапред, а то бунар, и на бунару девојка вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Пурпурне крпе лепршаве зором! Покретне слике, вртови на коси! Куле што роне усправно у понор Преврнут као купа! Усхит што си Одевао у речи, као пророк Што само слути будуће, а не
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Онда ће као кренути између клупа кроз оделење и као помиловати неке од нас по коси. Али, кад дође сасвим у дно разреда, ту ће открити мене и умало је неће стрефити шлог!
да ме јуре по сиротој Ади; могу из њега, Чарли, могу из њега исфурати оне алапаче с необријаним ногама и папилотнама у коси, што сваке недеље сниме по једну најординарнију глупост, па им после описују животе у наставцима — по новинама — шта
чудног и непредвиђеног оптимизма, као и невиђеном љубављу за сав људски род, укључујући ту и нас две — милује маман по коси, грли је и умиљава се као мачор у фебруару, обећавајући брда лове, прави виски, праву кућну помоћницу, све, и то већ
Ко је —- Нова година! У свиленим чарапама, лаковане ципелице у руци, крејон око очију размазан, конфете у коси, схватате, све као што треба, и још увек букет каранфила.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
С вокала дугог круни се у зреник и звуком коси зрелу камилицу. Од светла два му, једно би да блиста, а друго, с круга, Књигу мрака листа.
- Дијагоналом, гривом титравом, ломном пречицом, ваља се сабласт са црном шналом у паук-коси и са преслицом, костур-невестом. - Гласом у срми, односно шоком, гором загрми михољски светац.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
тугује у њој мачак Шепа, кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси. Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку.
У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси. Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже.
“ Прилази бака кревету тајно и гледа лице злаћано, сјајно, у плавој коси звјездани прах. „Куда ли ноге његове језде! Висине воли, небо и звијезде, како га није у ноћи страх?
Читави свет сам прошао јуче, радости нигде нема. Јесења туга из магле роси, невидљив косач пољима коси.“ „Читави свет си прошао, велиш, зар је могуће, друже? Прошао пешке, у једном дану, и још те ноге служе?
А кад је нађем, кући је носим, нек мојој мами у седој коси вечери сваке светли. ПРОДАНА СЛОБОДА Слободан, смео, вештак у лову, вере се мачак по стрму крову, вечити
НАДРИЛЕКАР ЈОЦА Под капом облачја меком, под сивом небеском стрехом, на самој горској коси, у моме селу далеком, ту лисац пошту носи, мечка у шуми суди, петао људе буди, мере нам време и пуж и зец, већ
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Каква несрећа наш живот, ако га гледамо с једне стране. Жалим вас уистину... Помиловао сам је по коси. Њен лик сасвим бео на месечини изгледао је непомичан, ћутао.
Пустила је, једва усплахирена, да је милујем по коси и раменима. Желео сам ипак да јој метнем главу у крило и да тако останем до зоре.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И лепо виде како Балкан спава с пуним трбухом, ноктију дугих и све га нешто сврби, у коси му шумски пожари и угари, азијски коњи лете преко ребра, у устима фруле дугачке као копља.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Од оне батерије па десно разместиће се батерије нашега пука — говорио је командант командирима батерија. На коси, у близини оне батерије, куљну земља измешана са димом И црни стуб изви се као да из земље куља.
— Или ће историја правити питање, да ли је на коси „Врбовац“ утрошено двадесет граната више или мање. Код команданта пука био је дошао командант дивизије.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
са црним широким пругама озго на ниже, стајаше он посматрајући село, које се, окићено воћњацима, пружило по другој коси, а својом ширином допире до ливада.
— Јок, он само у школи... — Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној Коси, кад смо оно ишли ? — То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио.
Застадоше јој очи на њему дуго... Она га придену у косу, па приђе огледалу, да види како стоји у коси. Изврсно!... Она спусти очи и погледа у своје лице... Као да је боловала читаву недељу, тако се изменила.
а у глави се само мути и комеша... Одједном је обасјаше коси, врели зраци... Она. се трже... Шта је ово ?... Где је она?... Ах, одједном се сети онога страшног...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
123. Саво водо, поздрави ми драгог, Нек’ не коси траве покрај Саве — Покосит ће моје косе плаве! Саво водо, поздрави ми драгог, Да не пије воде из те Саве — Попит
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Курви да ћутим? Ко си ти да ти ћутим? Да је неко ко командује, неко ко користи, да је неко ко копа, неко ко коси, неко ко даје, неко ко дан, па да и ћутим! Ваљда теби, маторој курви, да ћутим?
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у златној коси. Грешница из Магдале. ГОЛГОТА Мрачно је небо.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али само нека не остави њу, своје мало маче, јер ће умрети без њене љубави. А тета све веселија и према Коси све немарнија... Управо, тако се детету чини. Јер од пре се нису растајали, нису уста отварали једно без другог.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
се ослободи униформе, пиштоља и обуће, Да руком, која људима ударце наноси, Помилује жену по образу и синчића по коси! Осилио се Митевић, попут каквог велможе, Па бије и без бијења живети више не може!
Одозго — цепанице мало веће Клекох, укресах палидрвце. Чух је: шапуће. Да плане, неће. У коси ми се нахватало иње. Све сам жалоснији и све строжи. Кад дунем, само црвене богиње Оспу се, гдегде, по њеној кожи.
Па и ти Кад ти поветарац, с пролећа, заћарлија у коси, Шта си друго, до лист, којег година носи... СТОРИЈЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ ЖАЛОПОЈКЕ
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Владај над мојом душом, моћно дете, Са расцветаним ружама у коси, И власт нек твоју ништа не омете, Ни бол, ни плач, ни реч што милост проси.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Слободна, ништа не кријући на себи, никад са извученом изнад чела шамијом и скривеним цвећем по коси, већ увек онака каква је иначе унутра, у кући, и са још слободнијим погледом, увек као у пркос, на равнодушност
Тако исто, да јој не би прашина падала по коси, била је овлаш завила главу великом зејтинлијом шамијом, те јој је лице одударало јасније и свежије.
је већ она порасла и колико лепа, те дивећи јој се и загледајући је, само је потапша по образу и пољубивши је по коси, рече: — Како си ми, чедо? И уђоше унутра. А свима је било мучно и тешко. Мати, као укочена, ишла је за њим.
И пошто пружи матери руку, коју она пољуби, поче Софку да милује по коси и образима, нежно, уздрхтано, својим већ спарушканим длановима. Софка се због тога осети тако потресена.
Дакле то ли је? А она није знала. Није на то ни мислила. Само је мислила о себи: о својој красној мекој коси, о својој раскошној снази којом се толико поносила, и коју је толико пунила, и опијала својим до лудила страсним
том њеном јасном и отвореном погледу виде да је заиста истина, да се заиста решила Потресен, загрли је, и љубећи је по коси, поче да муца: — Хвала, чедо! Хвала, Софкице!
И као оплакујући себе, зато је унезверено грлио и љубио Софку по коси муцајући: — Хвала, Софке! Хвала, чедо! Софка у мало у глас што не поче да рида, али он, кад то виде, брзо се трже од
Он као да осети како Софкин пољубац запахује на купање, и, сав срећан, остаде држећи руку на њеној глави, коси. Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у
Софка, осећајући врелину и тежину његове руке по својој коси, поче да се угиба, док је он другом руком завлачио у онај дубок џеп и отуда понова читаву прегршт новца почео да јој
када дојурише тетке и стрине, и плачући, праштајући се од ње, почеше је грлити, љубити и китити највише цвећем по коси.
“ било је све презирање, бол, јад, увреда. Узалуд свекрва дотрча, Софка већ осети његову руку по свом челу и коси, и осети се како паде од његова ударца.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У хаљинама твојим и у коси Пустићу прошли живот да нам мине; Пустићу вечност да нас тако носи Незнаном крају, бледолики крине.
Мрак вечери влажне заборав нам носи; — Заборав што иде к’о утеха нека, Што стабљике среће и болова коси, Што нас све једнако, равнодушно чека.
Сад, кад је старост близу мога срца, Кад иње пада по сновима, коси, Моја ме мис’о опет чудно носи Младости, за којом душа тужно грца.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(За улар); Кад се коси сено? (Сено се не коси него трава); Куда иде дете кад наврши четврту годину? (У пету). Као највреднији део говорних
(За улар); Кад се коси сено? (Сено се не коси него трава); Куда иде дете кад наврши четврту годину? (У пету). Као највреднији део говорних игара, загонетке немају
Пошто, Влаше, кокош? — Некаква се потурчила у суботу па то казала у неђељу своме оцу кад га је виђела ђе коси кокош да прода.
2 Три су зеца за гувном орала, Лисица њим плугом управљала, Брала сије, гавран крилом дрља, Голуб коси, голубица сноси, Пућак дије, а пућка се смије, А спуж гмиже, па на таван диже.
(Свитац) 401 — Што се у води на ноге хвата? (Пијавица) 4 402 — Где се коси сено? (Сено се не коси, него трава) 403 — Зашто су створени кромпири?
(Свитац) 401 — Што се у води на ноге хвата? (Пијавица) 4 402 — Где се коси сено? (Сено се не коси, него трава) 403 — Зашто су створени кромпири?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака има још једна, која полева сав град сама и вуче воду на својој коси: њојзи треба дати уже, па ће се оканити.
Пошавши мало у напред, а то бунар, и на бунару девојка, вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
одавно, годинама, још пре Париза, много раније, сећа се, па толико пута је мислио о томе, баш тамо код оног забрана на коси, сада, наравно не личи на небеску капију, као онда, гледан на месечини од Мораве. Шта је читао на том распусту?
од Ђорђевог; види јој тамне табане, зна како се свлачи и облачи, види руку на свим местима на телу, чује шум чешља у коси, осећа како дише, јер Никола годинама слуша Симкин и Ђорђев живот у постељи, чује све њихове разговоре и љубавне
Стресе се: соба је и сада пуна густе и сулуде звоњаве. Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма. Његово дисање гребе јој надланицу. Први пут је овакав дошао кући.
Досад није. Ни после неће. Свака жена бар једанпут у животу згреши. Стаде: зар с Толом? Мојим надничарем? По коси су јој милеле бубице зноја. Тонула је у бунар својих широких и дугих сукања, сећајући се разговора с мајком.
Шта кажеш, Адаме, на то? Два пута се коси, а отава није слабија од прве траве. Нема, сине, такве ливаде у целом моравском пољу.
Дању је у подруму, испод њеног кревета. Одатле, некад је ловио шумове њених босих стопала, чешља у коси, свлачења кошуље и меког падања сукања, и на небу од греда и талпи видео загрљене месеце њених дојки.
Андри је лепа та глава, обвијена нередом мучења и старости, и снагом што светлуца у разбарушеној коси. Овде му се седина избистрила, опрала у несаницама, очврсла у упорности да смрћу заслужи славу и признање.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једино се још у коси девојчице осећао њен мирис, а затим и он ишчезе. ТАТАГИНА ДЕЦА На самом окрајку града, тамо где улице прелазе у
— Можда би Звездан помогао? Реч по реч, исприча он малишану све о звезданоме дечаку, помилова га по коси, па прошапута: — Мисли на њега, помоћи ће ти! Само што изговори Златоусти те речи, нешто блесну. — И хоће!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А по гори сва та липа пуста! Липа цвета, цветићи миришу, А уз мирис ветрићи уздишу, А уз ветрић коси покликују; Уз косове браћа подвикују: „Ао, данче, ала си ми бео! Још бих дуго гледати те хтео!
Да ли из хладних струја океана, Где си пламен летњег дана Провела на груди Воденог духа? И сад се дижеш... У твојој коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди мирисаве, Росне и
Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви драга лица, ишчезла сте давно! Пуста је соба...
Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.
Слободе прстен ко на руци носи, Тај већ је јачи него сила хола, И церов лист му већ цвета у коси, Верујте прво, и стисните пести, Па онда трести, трести!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагора га помилова по црној коси. „Драго моје дете! То не беше тако лако и једноставно као што ти сад замишљаш. Да бих могао ући у Саис, тадашњу
Филаделфос је миловаше по њеној злаћаној коси, и размишљаше шта да уради. „Добро дете моје!“, рече јој он. „Иди сада, а ја ћу узети Аристарха у заштиту“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад сам се стао пузати уз јаругу ка коси, позади које се налазио батаљон и штаб и превијалиште, најпре чух опаљење, па хујања, а затим фијук и страшан тресак
И баш то што си у тој хаљини... „Зашто, мислим ја, с њим у овој мојој хаљини и она баш лептираста машна на коси.“ И опет хоћу да вичем али никако не могу, ах Боже, никако не могу, а чини ми се све кад бих могао и кад би ти чула ...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гледао сам је као шупаљ дуд, улиште клица смрти. Ето, и некадашња плава дјевојчица са сунцем у коси сада је постала само једно драго, убого, прегажено не-ја!) Детињство — прегршт бесмртности!
А моју срдњу примјећивао је само он, жупник. Отуд подмукла игра непрепознавања међу нама: његова мазна рука на мојој коси, и мој смјерни осмијех на уснама уз оцјелни одсјев у очима. С посљедњим трачком наде обраћао сам се према бакици.
Пиљио сам суха ока у те налијепљене, инертне бркове и за покој његове душе у себи бројио до стотину. Коси паралелограм поподневног сунца плазио је по тепиху примичући се једним оштрим кутом врху моје ципеле.
Тад се нешто примири. Кад га гледам овако док спава, изгледа ми још млађи, готово дијете. У ошишаној коси повише чела има мали ожиљак, вјероватно још из дјетињства.
Горе доље, горе доље. Гледам Радивоја. Гледам му онај ожиљак у ошишаној коси над челом. Сад опет спава, примирио се. А одавле ће, чим прездрави, поново у полицијске подруме, на даље преслушавање.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Још корак два, и ево га на чистој коси, са које му се отвара поглед на село и на све, што му је сад тако драго и тако познато.
преседластога превоја, којим се прелази отуд из Шумадије у руднички крај, бегунци се зауставише на једној стрмој коси, која беше обрасла густом гором и шибљем. Требало им је одморити се и душом дахнути, јер их умор савлада.
нама свет ради, ври кô у мравињаку, а ми седимо, гледамо и погађамо која је оно девојка што купи сено, или онај што коси... — Бадава, своје па своје! — Знаш...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Има ту и младог кô роса и скоро сувог, и пуног рода, па има и кукоља, а све то коси један слипац. Не гледа он кудан и шта коси кад нема очију, већ ди завати.
Не гледа он кудан и шта коси кад нема очију, већ ди завати. Приђе њему вилиштањац, па и он по њему одвали, ал̓ онако ди завати, а слипац: — Јој!
Онда му лисица затисне и нос и уста, па узјаше на њ и рече да је болесна и да не може ићи већ да је он коси. Јадни вук почне је носити, а она отегне пјевати: „Болан здраву носи, болан здраву носи.
ме научи како се оре ни копа, како се сије и жање, како се у башчи ради а појата гради, како се у млин носи а сијено коси; а све ти просто, ама чини ми се да ти не знаш како се у нас игра и пјева, па шта ће ми твоја наука?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тамо видех како Залазе сва бића, и пропаст их носи; Видех да се гаси и светлост и пак'о, Неку мутну утвар да маше и коси. У тренутку једном не знам шта се деси...
Ти парком прошета. Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз грају Прошла си у сјају.
И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све носи. Тако ћемо проћи овај живот худ.
Да ме виде, дођу очи, и ја видим тад: Њену главу с круном косе и у коси цвет, И њен поглед што ме гледа као из цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме осећа, Што ми брижно пружа одмор и
цвећа, Што ме гледа, што ми каже да ме осећа, Што ми брижно пружа одмор и нежности свет, Њену главу с круном косе и у коси цвет.
И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све коси. Тако ћемо проћи овај живот худ И погледом каткад
И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо чути ветар што све коси. Тако ћемо проћи овај живот худ И погледом каткад као цвет у роси Гледати у сутон што осваја свуд. 1907.
су боли што их љубав даје, Силнији него онај што их носи, Силни и моћни док човека траје: Она нас рађа, ал' она и коси. Наједном заста.
Једна суза лепа, као осмех бајке, Као цвет од сребра у заспалој коси; Моја суза тешка, као сандук мајке, Као младост коју крст до крста носи, Из умрлог јада У дубину пада.
А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено?
А где су деца? Моји малишани? У дну дворишта мати, ногу боси'. Цвет црвеног кранфила у њеној коси. У црној коси црвени цвет. Црвеног трага по лицу ено! Шта то учини с тобом свет, О моје драго, о моја жено?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Прост сељак не може тако лако прихватити, без извесне неверице, да пољопривредна машина може да коси, повезује и товари жито и то само помоћу два коња којаје вуку.
Прост сељак не може тако лако прихватити, без извесне неверице, да пољопривредна машина може да коси, повезује и товари жито и то само помоћу два коња којаје вуку.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
2) нек теку реке нек теку реке нек теку реке нек носе муљ ружа свести на столу нек мирно почива за то време у коси свакој звезда ће касно да се јави док стопе се дечје топе кроз поља широка као први снег и стонога лови сенке пале
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софка га није само видела, него ју је он при изласку кроз капију додирнуо по коси и лицу (у народним веровањима, свим, нарочито додир лошег знамења може бити кобан); и није тек замирисао, него ју је
Кад мајка на растанку љуби последњи пут ћерку у чело и уста који су „већ били хладни“98, и кад затим ћерку по лицу и коси дотакне на дворишној капији - кроз коју пролази да би засвагда променила боравиште - венац сухог цвећа с мирисом
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници су говорили да сви блудници гину од куршума. Мија је већ пио ракије. Помиловао је девојку, не по коси, — била је пуна земље, — него по бедрима. Наредио је кмету да је склони код њега у кућу, и да је очисти од земље.
Најзад је батаљон стигао на камениту косу, ону на којој се прошлог јутра разбијен скупљао. Мали заклони на коси били су поседнути. Батаљон опет полеже у збијеним постројима позади те танке мреже од камења и људи.
— Тоујоурѕ цонтент... мон петіт, воуѕ авез де ла веіне... Потом га је помиловала по проређеној коси. И бароница Ивон је била увек задовољна.
Сунце се помрачило још за јутра, и више није излазило. Бар за оне који су дрхтали на коси. Ни дрхтали више нису, јер се мишићи преморили. Коса је постала брегом испаштања. Горела је жућкастим пламеном.
Усијане цеви су севале беспрекидно. Чађава послуга ковитлала се као суманута. — ...диоптер... одстојање... по шест коси... Грам—грам, грам—грам... Комађе је ударало и звонило о челик штитова.
— Кајмакчалан, 2525 метара... — Какав сте ви леп дечко... Болничарка га је помиловала по прљавој коси. У бараку је ушао чупав пекиншки пас и зацикао пакосно. Пуковник Веља је дозивао: — Баронице, рематизам, није добро.
Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао револвер у рукама. По бради и коси му је било земље.
Није се убио, али је и сутрадан ту одлуку записао у нотес. По цео дан су грмела зрна артиљеријска по коси, рововима и шумама, а ноћу су клепетали митраљези и праштале пушке. Људи су непрестано умирали.
Петровић, Растко - АФРИКА
Алеп је: две–три плетене зграде на шумовитој коси која доминира околним шумовитим бреговима на реци и дубоком шумом преко ње.
“ Ја сам задовољан што то може да се односи једино на Швајцарца о чијој се коси још може говорити. Пошто показујемо намеру да пођемо, свирачи и играчи лупају и табају, превијени сасвим пред нашим
Из њега силази бујица огњених речи од које се савана разлеже. Ми силазимо низ један коси терен, саплићућуи се у траву, право у неке потоке који квасе тропске шумице. „Ово је земља за беле!
Долазимо у село Куми. И ту је све црвено; зидови коси, трапезасти; терасе које се круне од сунца и растварају од кише. Становници нас дочекују срдачно и достојанствено.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сви смо били на коњима, Комаров је писао даље; ја станем разгледати околину. Наједанпут опазим јужно од нас на коси коју сам напред спомињао, осам симетрично растављених предмета.
Уосталом, ја це нисам ни упуштао у војничка оцењивања, ја сам просто угледао на коси нешто, што ми се учинило подозриво, и саопштио сам то пуковнику.
У томе ограну сунце. Сад сам требао да погледам на оне предмете на коси, што мало пре привукоше моју пажњу; сад ће се зацело јасније видети шта је. Али ја сам се чисто бојао да тамо погледам.
успокојим, па онда приђем Комарову и речем му: — Извините, али ја опет морам да обратим вашу пажњу на оне предмете на коси. Ја се не разумем у војничким стварима, али оно су на коси топови — турски или наши? — ја то не знам.
Ја се не разумем у војничким стварима, али оно су на коси топови — турски или наши? — ја то не знам. Комаров прво погледа голим оком, после узе доглед и дуго је расматрао.
Борба око Тешице једнако је трајала; рањеници су једнако пролазили. После једнога часа, на коси, где смо угледали осам симетрично растављених предмета, указаше се густе, црне колоне и почеше се спуштати с висова.
Батаљоне и батерије, што их сретосмо на путу да иду Тешици, Комаров одмах заустави и нареди да окрену фронт коси откуда су се спуштале црне колоне; батерије да заузму згодне положаје да могу пуцати на косу.
На овој коси није било никаквих наших утврђења. Она се пружа у северо-источном правцу скоро сат места, па се онда спушта у пруговачк
Наша катунска војска, повлачећи се пред Турцима, зауставила се на тој коси око пруговачкога шанчића. Овај шанац направљен је само зато да у случају потребе заклони одступање наше војске, а не
је војска на десној обали Мораве била разређена од Мораве код Алексинца, па по алексиначким шанчевима на рујевичкој коси и одатле у североисточном правцу на Шуматовцу и Пруговцу.
Ова искрчена пољана нагиба се благо од шанца шуматовачкој коси и једва да је широка до 300 метара. Ова је пољана била поље главне борбе око Шуматовца, јер су Турци са шуматовачке
шанац, два наша батаљона прве класе прођоше поред шанца и упутише се преко рашчишћене пољане оној шумовитој коси о којој сам напред говорио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Одскора, дошао нам је и потпоручник Војин, који се једва опоравио од ране задобивене на Пожарској Коси. Сада не види добро на једно око, а од потреса прсла му и једна бубна опна.
— Лакше! — проговори болним гласом. Ја сам му придржавао главу и миловао га по коси. Са напором сам задржавао сузе. Груја снажно уздахну и проговори: — Где је она торба?... Подај господину потпоручнику.
Као да први пут удишемо мирис, сипамо течност на руку и размазујемо по коси. Заносан парфем као да нам ублажава тешку стварност, изазива слатке успомене и визуелне представе.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Моји младенци невини, Витлејемским подобни! Меч Иродов вас коси И кров мене сву роси ваша. 1813. Милован Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача
разум влада И строга правда кад вам скиптер носи, Кад поштен човек невино не страда Нит’ паклена му завист вредност коси, Ал’ добродетељ кад се мзди нада, Па уцвиљена горке сузе роси, — Ах’ онда!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Иди, уклон’ се — На левом крилу двора каменог У трећој соби можеш познати По седој коси салик Баошев — Ту ћеш на сухој видет десници Исписан прстен вештом кичицом — Лазара светог поклон последњи — Тај
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
цепте, У царству лепоте жена круну носи, Тобом поноћ блуди, тобом звезде трепте, Тобом зло се цери, тобом самрт коси, Анђео и демон тобом с неба слећу — Тобом Господ живи, светови се крећу.
Проричу ужас њихове трубе, Где црноменске вих'ре љубе. Марички ветар главе коси, А смет колоне завејава, Челичне зиде мозак роси, А сам Вукашин васкрсава...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ђурђевска ноћ над пупољима тако, пупи ми пупила, мала. Пламено ми се извијаш у цвет. По коси ројем ти пале звезде, ил’ зраку сунца у витице оплела. Врелини овој бризгај о бризгај, врела.
Ћипико, Иво - Пауци
Маша гологлава распрема сто; сунце у прошарици просипље јој се по плавој коси, а поп Вране никако да с ње ока скине.
здраве боје лијепо јој пристајаше између загаситоцрвених вишања што су висиле на обилатим дршцима и голицале је по коси и по образу, кад би се гране затресле.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Врели метални калпаци на улепљеној коси. Прашина. Рубље на шавовима има густу смолу од прашине и зноја и ситних гњида што се онде коте.
разочарање многих, о драгоценом лепојку није се ништа могло сазнати све док се однекуд није извукао (са сламом у коси, бунован, пијан и рашчупан) Мирчета Клибарић, војник.
Богдан Дошао ми је Алексије Јевтић, псар, и рекао шапатом, да нико не чује, како је у шумарку према Белој коси смотрио за тренутак монаха Доротеја.
најзад, два копља пред смирај, измигољило испод дебелих сочних облака те се његов зрак сада копрца на мокрој Лаушевој коси.
Напали су их курјаци! Дадара би изашао накрај са три чопора. Кад он почне да коси мачем... Видео сам кад је одједном одрубио две главе некаквим Грцима у Пологу. Снажурда је то. Ма какви курјаци!
је свуда, змијски хладна и љигава: у полуделом Белом потоку, у суварцима које купим, у мојим опанцима, међу прстима, у коси и носу и ждрелу, угњилео сам, пропиштао сам као глиб.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је једно џиновско жуто сунце. Оно нам шаље жуту светлост; то се види по нашем оделу, а још лепше по Вашој коси која изгледа као суво злато.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Ви и Јулица, снивао сам, спремате се за бал. Обадве имате дугачак шлеп, и у коси перје, злато и сребро. Ваша лепеза је била дивна; од цветова, живих, који се једнако отварају и затварају, као да вам
Дакле Лука-Лукице, кажи шта имаш и госпа Нола помилова младића по коси, очигледно да га охрабри да буде искрен и слободан. Шваби се одједаред згрчи лице, а очи се зацаклише од суза.
Госпа Нола га помилова још једаред по коси. — Што отац твој лаже, то да човек и разуме, за твоје добро лаже, отац је! Али жупник!
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
оком у камену гледа (1958—1971) КОСОВО ПОЉЕ КОСОВО ПОЉЕ Поље као свако Длан и по зеленила Млад месец коси Пшеницу селицу Два укрштена сунчева зрака Слажу је у крстине Кос наглас чита Тајна слова расута по пољу Божури
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На грудима је носила један покварен брош, из којега је испао камен, а у коси уденуту једну стаклену перлу. И по тоалети и по изразу лица, личила је на жену каквога богатога зајмодавца, за којега
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сунце је залазило и велика огњена кугла понирала је лагано у воду. Коси зраци су лепршаво треперили изнад малих таласа, остављајући дугачак засењујући траг.
Подбацило, повећај месни угао!... Ало, ало, ало!... Жица са осматрачницом прекинута... Лево, пет хиљадитих... По три, коси!... Рањен водник!... Разорном гранатом!...
Луки: — Издај телефонско наређење да се крајњи вод са левога крила стави на расположење команданту пука на Пожарској Коси. Али да иде најхитније. Командант је зубима гризао бркове. Његове густе, црне обрве биле су састављене.
Његове густе, црне обрве биле су састављене. Гледао је замишљено преда се. На Катунцу и Пожарској Коси кркљало је. — Саопштио сам — извештава Лука. — Чији је то вод? — Потпоручника Војина... — Ух, богаму!
Ми се постепено уживљавамо у ситуацију и спокојни смо што нас нико не узнемирава. Маларија коси људе. Свакодневно пролазе поворке измучених војника и официра, чије тело изгледа као да је исцеђено од силне ватре.
Нема смисла да гину деца... Дабоме!... Кроз четврт часа наставите паљбу, па онда шта им Бог дâ! Сунце је залазило и коси зраци падали су нам право у лице. Тако је од почетка рата. Окренути смо увек западу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
А она увек иста: ниједне боре на лицу, ниједне седе у коси, лаконога и насмејана као сунчани зрачак лети кроз кућу. Чуди се што јој остарили отац и мајка, другарицама се лице
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко! Ви, драга лица, ишчезла стеко'... сте давно!
Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси. Мотика туче, и у голе прси Сухог тежака душа неба вије, И зној му купи... Одјекују врси — Пролеће пјева.
31 Свет је тако диван и свод плав и мио, И ветрићи вију тако благо, ти'о, И цветови машу по луци и коси. И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Какав замах и откос! Тако је могла да коси само сабља коју су у вековима ропства, у осветничкој жудњи, стезале хиљаде руку сиротиње раје.
Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал' је води,
Иву на кољено паде, ал’ му књига доста грдно каже: „Пријатељу, Црнојевић-Иво, кад забраниш у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал’ је води,
Што је земље на четири стране, да је љевше у свијету нема, и нарасла цура за удају: сад је Коси дванаест година, нагојила лице за љубљење; ал’ залуду, сладак побратиме!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Започе пипаво и опасно прелажење од пећинског излаза према оној шумовитој коси. Најзад сви срећно стигоше под окриље шуме, укључивши ту и кују, која се јуначки борила с каменитом стрмином не
— Луњо, шта је то с тобом? — забринуто упита дјечак и саучеснички је помилова по коси. Дирнута његовом бригом, Луња сакри главу на Јованчетове груди и тихо заплака. — Луњо, душо, шта ти је?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како овнови с рогови у дувар. Не дај умље за безумље. Коса смртна не сматра шишу ни голишу; Једнако све коси и у јаму сноси. Подај хасуру да узмеш Алију. Удели новцем да преузмеш лонцем. Подај шаком а узми капом.
Све једнако мори како што косац траву коси и ништа не пробира... Не знате у које ће доби тат (да речем хрсузин) доћи поткопати нашу душевну кућу и душу из нас