Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зелена, жива, Субота је кристал. ИИ У загрљај ми, Косиоче, крени. Кроз грмље, папрат, и са рогом бруса, похрли стубу, источнику - Жени, да млеком бљузне жбунаст честар буса.
Не трезни крик ми, уставе разглоби, у румен трбух пун ми Месец здроби. У загрљај ми, Косиоче, крени. За плаву несвест залазе ми чула док слушам цику косовог славуја.
У златну стогу раж ми тела здени да будем поље орошено, збрано, са зрном Чеда - што је Богом дано. У загрљај ми, Косиоче, крени. ИИИ Ти облик мој си - далек садржај ми.