Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
бејаху живели у слободној Босни, говорили су омладини: „Наша је властела била оваква као и ова господа, а пропала је у Косовском боју“, и наставили су причати о подвизима Милоша Кобиловића (Обилића). Три и по века доцније, 1874. год.
Изгледа да се менталитет све оштрије изражава што се иде више на југ, према грчкој граници где превлађује. У косовском, моравско-вардарском и западномакедонском варијетету сам наилазио врло често на тихе, пажљиве, солидне људе који
Нарочито има прича — песме су ређе — о Косовском боју, о времену Немањића и особито о „цару Лазару“, о „силен Душан“ и о „Крал Марко“.
Ипак у битољској котлини још знају српске кралске песме и очували су успомену о Косовском боју где је пала крвнина до колена. Ова се је успомена одржала чак и у Преспи.
Увек је црне боје, без реса и без украса. Дакле је моравска женска ношња, кад се упореди са косовском, проста и доста неукусна.
У првом погледу превлађује тип ситнијега лица и живих црта и израза, сличан косовском, тип који се може узети као словенски или српски.
Осим тога је имала слабијих веза и преко прелаза на Шар-планини са косовском и метохијском облашћу. Према овоме што је речено разумљиво је што је овде и састав становништва разноврстан: уз
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Млади човек је наговарао младу жену да се мало прошета док он чека за карте, па би она правила круг Косовском и враћала се поново у ред пред Кинотеком — видело се да не уме сама да шета улицама и да јој је лепше с њим, макар и у
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у писању своје Историе о Черной Горы, 1754, служио се нешто мало старијим рукописима, родословима и причама о боју косовском, и узгред помиње »историје древније« које се налазе у Хилендару, Студеници, Пећкој патријаршији, у Дечанима и у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Усамљен, на косовском селу, педесетих година, када је била немаштина, а једно време и глад, био сам озарен оним што сам прочитао, мада је
“ Давао је, посредно, и обол своме староштокавском, старосрпском косовском завичају, тиме што је, на трагу пре свега Винавера, проблематизовао учинак Вукове новоштокавске језичке реформе на
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века - неспоран је наставак хајдучке епике, али је њен основни идејни ослонац поезија о Косовском боју. Махом ју је обликовао један од најчувенијих народних певача Вуковог времена, сведок догађаја гуслар Филип Вишњић.
Та блискост с косовском епиком доследно је спроведена и у стилско-изражајним поступцима, на пример, у стиховима о бројности турске војске (Кон
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
3 Косовске песме Природан прелаз од преткосовског ка косовском циклусу представљају оне песме које приказују Лазара у служби Душановој и као наследника Душановог царства.
деспотовој, писаној 1431 дакле, само 42 године после боја косовскога у положају да добро буде извештен, пише о косовском боју: „Уста, наиме, кнез Лазар и пође на Турке. Бој се догоди на месту које се зове Косово, и би овако.
преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим другојачије него Дука на грчком.
Последњи прираштај косовском епу биће онај о узроку те суревњивости у размирици двеју кћери Лазаревих, Вуковице и Милошевице.
преводник Дуке, за којега се не зна када је радио свој превод, али који не може бити старији од XВ века, не преводи о косовском боју Дукиних речи, него излаже косовску причу на талијанском сасвим другојачије него Дука на грчком.
Последњи прираштај косовском епу биће онај о узроку те суревњивости у размирици двеју кћери Лазаревих, Вуковице и Милошевице.
околности због којих је народ могао да припише издајство баш Вуку Бранковићу: он је владао на Косову, а није погинуо у косовском боју; влада његовог сина Ђурђа Бранковића, са разних разлога, била је изузетно тешка народу; најзад, за владе
Чије би име везала за тај лик? Мећу свим личностима у прошлости Вук је за то имао највише услова. Раја је у косовском боју гледала почетак своје несреће.
У Југовићима, како су представљени у песмама о самом косовском боју (у онима које говоре о догађајима пре боја нису симпатични)1 — нашло је узбудљив израз херојско помирење са смрћу
јунаштво и неминовна несрећа, — то је основно обележје песама о времену Бранковића и хрватских банова као и песама О косовском боју. У песмама о косовском боју нема хумора, који је иначе толико драг нашем народном певачу, нема ведрих тонова.
У песмама о косовском боју нема хумора, који је иначе толико драг нашем народном певачу, нема ведрих тонова. Из сваке речи бије тешка збиља,
Као што се види, то су ситуације врло сличне онима које налазимо у неким песмама о косовском боју. Али несрећу нису доносили само странци. Она је лежала и у нашим људима, у њиховој закрвљености.