Црњански, Милош - Сеобе 2
Његов се смех прекиде кад чу глас Костјуринов. Дрекнуо је громогласно: „Слушају!“ Костјурин му рече да напуни пиштољ и гађа прву фигуру, брзо.
У општој веселости, на трибини, и око трибине, чуо се глас Костјуринов, да су господа, сад, видела једног лудака, али чија је команда одлична и који заслужује да му се да један чин више.
На столицама и патосу. Знало се да ће сваки ко преспава покрет Костјуринов, идуће јутро, заувек затворити себи врата, у његовој кући. А да ће ићи и пред суд, према маневарској етикецији.