Црњански, Милош - Сеобе 2
Али он, Вишњевски, мора да нешто каже, уз то, кад их шаље Костјурину, у Кијеву. Па нека их Исакович чита и каже, шта да допишу, уз пропратни акт, и писмо.
књиге има да се повежу, у сандуку, и пошаљу оберкоманданту Кијева, његовом високоблагородију ђенералу Ивану Ивановичу Костјурину, који је бог за мисију у Токају – а врло образован човек. Он, Вишњевски, додаће уз то и једно буренце.
Олуји, јуришу, сабљи! Вишњевски се смејао и говорио му да ће се то допасти Костјурину! И Костјурин мисли тако! Исакович је, у Бечу, у росијском посланству, у фамилији Божич, био изгубио наду да ће наћи
А Костјурин још воли џиду! Вишњевски је причао Павлу да он јавља Костјурину да францески и аустријски кирасири више успеха немају.
Он, каже, остаје присталица пехоте и наду полаже, у Колегију. Али ће Костјурину послати најбоље вино ове године. Нек Павле, још једном, размисли, па нек запроси Костјуринову ћерку и дође у Токај и
Држе се једно другога, као пијан плота. А што је најгоре, дојадили су већ Костјурину, изјавама, да Руси треба да свете Косово.
Вишњевски му, међутим, опонирање није узимао за зло. Говорио је Исаковичу да ће о њему послати повољан извештај Костјурину, као и о свему оном, што је Павле причао, о Темишвару и Бечу.
Непослушност, жеђ за свађом и наклоност бунту. А он то мора да јавља Костјурину. Ето и сам Исакович прича, како су омрзли Аустрију. А тражили су, и нашли, у њој, с почетка, уточиште и утеху.
генерал-лајтнанту, государствене Војене колегије члену, санктпетербуршкој крепости и каваљеру, Ивану Ивановичу Костјурину. Међутим, иако се Вуич, иначе, врло уљудно, хладно, разборито, понашао, тачно је било да је, тако, збор завршио.
и Прерадовича, биле су толике, да су биле загорчале живот оберкоманданту Кијева, ђенералу росијском, Ивану Ивановичу Костјурину. Ретко је коју ноћ мирно проспавао. Будио се у мраку, псовао, и чудио, шта га је снашло.
генерал-лајтнанту, государственој Војеној колегији члену, санктпетерсбуршкој крепости и каваљеру, Ивану Ивановичу Костјурину. Узалуд га је Павле опомињао да ће га Руси, ако то чују, оловом засути.
Тражи од Ђурђа и Павла да потпишу, и да се не туже. То је у интересу фамилије. А чуо је у штапсквартери да је Костјурину наређено да припрема трупе, које ће ићи у рат, на Прајску. Има изгледа да се тај рат настави, ускоро.