Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
кола, саонице и проче различите дрвене ствари оправљају и изнова граде, али један на коњу у црвену капуту рече нашем кочијашу: „стој!” — и стаде. Он завири у наше каруце и запита тко смо.
Онај: „Хорошо!” по руски рече нашем кочијашу: „појди за мноју”. А он пред нама а ми за њим, до у трактир зовоми „Нови Париз” близо дворца.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Наста тишина. Поп метну обје руке на Марину главу и узе шапутати. А кад он диже и исправи главу, Нинко викну кочијашу: — Ошини! Коњи пођоше.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ја не могу од деце, а њој је бар лако! — ’Оћемо, ’оћемо, госпоја-Јуло... Па, Радо, — рече окренув се кочијашу, — можемо л’ већ?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Бабоња лепо прими Јефту. — Господине фишкалу, ја сам тепсију откупио. — Па јесте ли је послали? — Јесам по кочијашу, али не хтеде је примити. Бабоња се мисли.
— Јесте, ту су; ваљда сам по вас послат. Овакву прилику некадањи урнек-јурат неће одбити, већ рече кочијашу да га код каруца дочека.
Црњански, Милош - Сеобе 2
би била у стању, ако би њих двојица, мушкараца, пошла, да доведу њену ћерку, да се баци, као Медеја у точкове његовом кочијашу. А то, као што капетан може замислити, није баш пријатно видети, кад је човек, са њом, дете родио.
Кад је, међутим, Павле, био ушао у кола, Мишкович даде знак кочијашу а остаде. Кола пођоше брзо, тако да Павле није имао времена, ни да довикне осталима нешто, ни да их ишта пита.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Твој Ш. К.” То писмо преда свом верном кочијашу, налогом да гледа ма како да преда Лујзи или Матилди, и то исти дан. То је било уочи заказаног дана Кочијаш оде.
Вреба фрајлу до пред вече, не може да је види, а дан већ пролази. Саопшти ствар Полачековом кочијашу, који ту улогу на себе прими, да ће он сâм однети то писмо фрајла-Лујзи. Преда му писмо.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Нијесам те видио има добре двије године. Сад Пантелија обрадовано развлачи уста и шири обје руке у сусрет кочијашу. — Куме Петре, оче рођени, откуда ти?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најважније је не бити сентименталан, јер свет је суров и равнодушан. Скиде рукавице и одброја кочијашу са добрим бакшишом. — На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине. — Можеш одмах да идеш — брзо сиђе са санки.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Слушајте ви, чика Мишо — рече он кочијашу дрмајући га снажно — за Бога јединога, зар се бар ви не можете толико савладати?
Ја подигох ствари поиспадале из куфера и растурене по прашини, па, пошто бацих новац кочијашу који оста да подиже кола псујући нас обојицу, олучих пешице у своме правцу.
У кафани остасмо скоро сасвим сами, јер су сељаци отишли да помогну нашем кочијашу, кога су познавали и са којим су се по њиховски шалили, а ја тамо нисам прилазио пећи, бојећи се да пред њом одам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Један дан купи Грк од чобана на путу младо јагње. Кад дођу увече у крчму на конак, Грк рече Бачванину: — Море, кочијашу, закољи то јагње и одери, а ја ћу га зготовити, пак ћемо заједно јести. Бачванин радо пристане у тај ортаклук.
Кад Грк зготови јагње, учини му се мало за обојицу; зато рече Бачванину: — Море, кочијашу, ово је за нас двојицу мало, него ајде да спавамо, па који лепши сан усни, онај сам нека поједе све.
Кад се Грк пробуди, он повиче Бачванина: — Еј, море, кочијашу, устај, казуј, шта си снио? Пробудивши се Бачванин одговори му: — Ти си, господару, старији, ти си господар; казуј
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ИЗ МЕЂУЛУШКОГ БЛАГА ПЕСМА НЕЗНАНЦА (І) Међулужјем зову, а дрвета нигде ни жбуна за лек. Кочијашу друже, који ли пут нас ово домами сета У голет овде?
Скитницама се назвасмо, друмска нас попала сета, Путка и Ждрала сатре нам пут, и кола, кочијашу, Где проминемо клоне се и занеме. На конаку нам као злој вести неради, друже.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Он је, несумњиво, велика личност; његово присуство даје кочијашу право да јури безобзирно кроз најгушће гомиле света и да шиба пролазнике место својих коња.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Руке крупне, јаке, увек без рукавица. Кочијашу Јоси, који, чим зајесени, облачи вунене рукавице с једним прстом, смејала се: „Мећеш руке у футролу, и тако и возиш!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Потемкине изданули у колима на великоме путу, да могу, као ти, умрети на друму, Кад точак разглиба глину жуту; Шибај кочијашу, терај царски у Струму, Ћут! У тајности да ти поверим име једне звезде Или једног слова из једне књиге о прашуми. Ћут!
Ко ти рече Шар планину, кочијашу, друмовниче мој! Знам: и ти си сам, и ја сам сам, А псовка кочијашка - поздрав ветра завичајни Одисеју на мору.