Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: И копљем бисмо Турке тобџије, И сабљама им руке секосмо, Којимано су силни тирани Гараве пушке често грлили. СВИ: Живео дужд! Живео кнез са кнегињом!
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ја! ШУЛОВИЋ: Ти, господару? И ти си смео мене питати, Мене — сведока дела безбројних Којимано је старост китио Тај седи витез? Је л’ заслужио Да га у тебе моли госпођа?... О, господару!
О подле деце оца Србина! Љубави моје срамна изрода! О где си, снаго, где сте мачеви, Којимано сам Турке секао — Да њима изрод срца покољем, Да мачем збришем грдну поругу Што ми на име деца бацају?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Него радуј се о том, јер ти имаш такве очи, каквено ангели имаду, којимано се Бог може видети, и скроз којих се тебе голема разума светлост зажиже.