Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
| 129 Магарац и коњ Магарац се усуди утркивати с добрим коњем, а кад оспане далеко страг и почне му се сва присуствујућа живошиња смејати и ругати, онда он, с својом магарећом
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Иде Мића Савић преко брда, калем златног конца у сандуку носи. Капу забацио, сив шињел огрно, иде пред коњем и пева, а не зна да носи машину која неће шити оно што се њему, златним концем, шије, него оно што се њози шије,
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Монастир сиромашан, ћелије малене и ниске. Велике рудничке планине до манастира притисле, и једва човек с коњем дође а кола никако; нас шесторица и шест момчади једемо оно мало калуђерског брашна, али скоро да нестане.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је своју полегушу, после, теслимио Исаковичу, сасвим случајно. У судару коњаника, био се преврнуо, са коњем, преко препона, и, да је остао жив, имао је да захвали Исаковичу, који га је извукао испод коња, у последњем тренутку.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Онда је Рашида викнула: - Ено га! - и ја га видех како сав слепљен са коњем лети према Халас-Чарди, док иза њега, у ваздуху остаје светла пруга, а у тек исцветалим багремима гракћу младе чавке.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају. У недогледној влази облака и ритина, баруштина и трске, било је већ свануло.
Нек скрха врат са коњем тамо негде у Италији, али при том уопште нек не мисли да се то њега, као брата, нешто тиче. То му је рекао.
ВУК ИСАКОВИЧ, АЛИ ЗА ЊИМ ОДЕ И ФРУШКА ГОРА Аранђел Исакович био је почео да се дави, у хладној води, заједно са једним коњем, што је предњим копитама прскао у вис муљ, а задњим замутио сву воду уоколо, жутим песком.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Ево како се самарџија Петрак, један од најузбудљивијих ликова тог дечјег сна о срећи, споразумева с коњем о величини и врсти самара који треба да изради: Дед се послушно диже и доводи окретна коњичка.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Узја јунак, па коња ободе, Па низ поље као муња оде. Ал' да видиш пустога старину! Он за коњем гледа низ долину, Од мила му срце се раскака, Е одрани таквог коња лака.
„Јако јуриш!...“ Плачи, турска мајко! Улетео у злотворе Бајко, Вељу пушку турио о рамо, Коњем врда и тамо и амо, Оштрим мачем око себе маше, Две је љуте посекао паше: Баш Халила и тебе, Тахите, Скинуо им
Паде јунак с коњем на земљицу, Ал' је веће силан на ногама, Два му ока ко два жива плама; Мач леваком шчепа Радивоје, Па загледа то
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Улази на капије, ускаче с коњем у собе, гонећи испред себе свираче и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћерима, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ћаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — рече Грбо.
Жали боже за мојијем трима шћерима, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! — Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
“ Па се онда упути к Соломуну. А кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем па га запита шта ће, а чоек му каже све редом шта је и како је.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ШАЉИВАЦ: Ви сте казали да је дух из коња прешо у вас. Што је магарац изео ваш разум, показује симпатију с коњем и потврђује да сте ви Аристотелев потомак, па тако да вам чаша она мудрости припада. ДОКТОР: То је истина.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наједном груну плотун доле у равници. Окретосмо двоглед низ пут... Један коњаник заједно са коњем лежао је на путу. Мало дале други, опружен насред друма, док је његов коњ јурио за трећим коњаником.
- Оца вам вашег — викну из баса потпоручник Александар — каква ваша свиња... Марш у батерију! — и пође с коњем на њих, те се они разбегоше. Тада нам војници објаснише.
Када сам се вратио са учења, предам возаре њему — показа на мене — да он истерује коњима „гланц“, а ја онако с коњем право у село. Једва нађох кућу у једном забрану. Сви се посакривали, откако су жењенима дошле госпође.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Писар долази на коњу свакога дана. Већ га срамота свраћати судници тако често, па улази с коњем право у школско двориште, веже га негде у заклон, па иде весело у школу, где га Љубица очекује, неки пут весела а неки
— Доћи ћу сам... Кажи... господину. — Нема ту сам, него напред! викну пандур оштро, показујући му место пред коњем. — Зар он још ту дроби! викну Веља, идући к њима са батином. — А, тако ли се дочекује влâс’!... Бунт!... Комуна !!...
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Ја, алат! — Живи ли сте? — чу како газда само ослови и брзо поред њега на капију промину. Арса трчећи за коњем, једва успе да испред куће, кућњег прага, стигне газду, узме алата за узду и за узенгије придржи, како би се газда што
— Леле, бато! Куку, бато! Ко ће, бато, да нас чува и да брани, бато? Од људи како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Чија боља тога и старија. — Ласно је добру уз добра бити. — Добро на добро, рђа на старину. — За добрим се коњем бат чује. — Добро се само хвали. — Добро се брзо заборави. — Пусти добро низ воду, а ти хајде уз воду, — срешћеш га!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Па се онда упути к Соломуну; а кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем, па га запита, шта ће, а човек му каже све редом шта је и како је.
на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи. Баба се препане и повиче да је не посијече. „Брата ми на двор!” повиче он.
” Па се онда упути к Соломуну; а кад дође к њему, он стане лијепо са својим коњем, па га запита шта ће, а чоек му каже све редом шта је и како је.
“ Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо а сестра средња срете га у авлији, руке шире, па се у лица љубе; води брата на кулу.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
А оно, целог дана не дође. Све по планинама и пољима са коњем. Добро и тај коњ не падне већ једном. И тек дубоко у ноћ, кад све живо поспи и већ први петлови почну, он тек онда
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу. За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру. Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му.
Коњ оте мах и потече у сав трк. Онда видјеше чудо. Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! — Пушти га! Пушти! — довикују сви.
“ Бакоња се устави крај суда, па гледа себе како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ. То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама.
На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бјелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча пред врата сва блиједа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Нема куд, мора, и Аћим потера кобилу кроз одшкринуту капију, иако зна да се с коњем не улази тамо. Једино тим може сад да покаже да се према калуђерима и старешини Методију није променио.
с коња и дизгине пружи згранутом калуђеру, који се, окренут вратима цркве, крсти, шапућући: — Само су Турци довде коњем долазили. Само су некрсти... — Привежи га за липу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чардаку и о нечем важном говорио баш онога истог дана кад се онај, непосредно после растанка са њим, заједно са својим коњем, сурвао у мало, али дубоко језерце Вујна, које сам тако исто, доцније сасвим исушено, својим очима видео.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
За поповим коњем, важно и достојанствено, ступа кмет, који пази на поредак, а нарочито на то, да се непрекидно господа.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Царевић уђе с коњем у авлију, кад тамо, а сестра средња срете га у авлији, руке шире па се у лица љубе; води брата на кулу.
— рече. — Ја ћу скочити на коња и очас скинути златну орму, па бјеж̓! Док се слуге пробуде, ја ћу с мојом лијом и с коњем већ бити далеко. Што мислио, то учинио.
кад бише сасвим близо код царскијех дворова: — Ја знам, побратиме, шта је теби: теби је тешко растати се са златним коњем, зато ћу ти и ту помоћи.
на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к оној гори, те кад опази ону бабу, извади сабљу и насрне с коњем, а надршка пса, не говорећи ни ријечи. Баба се препане и повиче да је не посијече. — Брата ми надвор! — повиче он.
Онда краљ рече Грби: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем шћер̓ма, за мојијем чизмама и за мојијем златнијем коњем! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката!
Грбо му одговори: — Еј, ђаволе! ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! Тако прође Грбо с коњем ђаволску државу и дође краљу крштеном и доведе му коња, па рече: — Свијетли господару, скупи сада све своје великаше
Онда рече краљ: — Грбо ли, Грбо! Жали боже за мојијем трима шћер̓ма за мојијем златнијем коњем, за мојом женом и за мојом златном струком. — Еј, ђаволе, ђаволе! Жали боже за мојијех триста дуката! — одговори Грбо.
Жали боже за мојијем трима шћер̓ма, за мојијем чизмама, за мојијем златнијем коњем, за мојом златном струком, за мојом женом и за мном самим! Грбо му одговори: — Еј, ђаволе, ђаволе!
Кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву људску главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: — Што ме газиш, кад ћу ти мртва досадити?
Раја већ је знао што ће му се догодити, па рећи ће: — Сад ти вјерујем. Док Турчин налеће с коњем, а раја ђипи са стране од пута, па иза једнога камена натеже малу пушку говорећи Турчину: — Пролази, потурице, док ти
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Када се пробудио изгледао је много срећнији. Од тада ме је свуда пратио и трчао за мојим коњем када сам ишао на јахање. Једног дана јахао сам лаганим касом дуж пута, поред куће старог Нетлетона.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
већ излизану фразу „коњ иде ногама“ – да би је дезаутоматизовали и обновили сензацију – заменили овим трима: „ноге иду коњем“; „ноге и коњ иду“; „ноге иду коњ“37.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
) Мој одговор је упућен на адресу онога магарца који је написао то у новинама (Чеди.) Шта мислите, да ли да га назовем коњем или магарцем, шта ми саветујете?... ЧЕДА: Сасвим свеједно, не видим да има какве разлике.
ЧЕДА: Сасвим свеједно, не видим да има какве разлике. Само, јесте ли ви мислили о томе да ће тај кога будете назвали коњем или магарцем вама разбити нос? ВАСА (за себе): Опет нос!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]” 133 А када су Марково тело довезли и унели га у собу, слика се понавља: „Од људи, како би који дојурио с коњем, сишао, улазио би тамо код њега у собу и, запаливши му свећу и пољубивши икону на прсима и прекрштеним рукама, одмах
Измаче лелеку и дреци и прокаса кроз влагу дрвећа и грања. Киша је престајала да пада, али се земља ронила под коњем, кад почеше да се спуштају. У недогледној влази облака и ритина, баруштина и трске, било је већ свануло.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се скупише око г. доктора и салетише га: — Ах, каква несрећа, господин пуковник (Руси из учтивости увек
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Зашао сам му за леђа, и осветлио електричном лампом... Мали, шепав, сав срозан, трапуљао је за коњем држећи га за реп. — Алал ти вера, друже! — добацио сам му. — Тако Таса пегла! — одговорио је онај испод џака.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад све обиђе, умири се мало, уђе у подрум и поче се разговарати с коњем који радосно зарза кад се врата отворише. — један! Како си ми, како си ми, магајце један?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
ње пешчано море и жубор кладенца чиста, Поклоник пролази туда и струју ледену пије, И џигит нполеће с коњем, и бели башлик се вије, И копље Високо блиста А деца севера тавног, журећи на базар шумни, с мазгама пролазе туда
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Док сам ја ову дисертацију правио, Роман се тако с коњем удалио да га при свем усиљавању и труду моме није могућно стићи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И тако гази по снегу. Раније смо им викали: „С пута“, „Чувај“, „Држ десно“, а сада га пажљиво обиђох коњем и у ходу запитах: — Друже, како је? Не гледајући ме, онако мрачан и туробан, одговори: — Као миш у расолу...
Запали су у сноп митраљеза. Уто налете мој сеиз са коњем. Иако су војници наваљивали да јашем, да бих што пре умакао из овог убиственог простора, одбио сам то одлучно.
Сјахасмо, па потрчасмо и ми низ реку, и на радост нашу, видесмо га с коњем на супротној обали. Сав је мокар, и стоји збуњен.
Али то што чујем као да није пуцањ топа, већ су то експлозије разорних зрна. Како ћу сад тамо с коњем. Просто човек да позавиди овим коморџијама. Налетео сам на прве куће. — Како се зове ово село?
Док то командант говори, ја непрестано одмеравам Островско језеро и мислим, да ли бих га могао коњем препливати. Бугари полазе. Чују се пушке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ојадио: и живијем огњем попалио, и најдоњи камен растурио, вјерне твоје слуге разагнао, стару мајку твоју ојадио, са коњем јој кости изломио.
голом сабљом на дуратом једном, прик' табора мога прошал сикућ љуто мојих Турак', бил дошал до шатора на витешким коњем, једно младо момче, код шатора расикао конопце шаторове и ја сам се кумај макнул да ни ме је посикао, мене господина?
А кад види ага од Рибника да ј’ Ивана с коњем раставио, врати вранца натраг на Ивана: „Што сад мислиш, Сенковићу Иво? Што сад мислиш, чему ли се надаш?
Цичи Иван кâ и змија љута: „О Турчине, аго од Рибника, жив се теби ја предати нећу! Ако си ме с коњем раставио, са сабљом ме раставио ниси; ево сабље родитеља мога, која ј’ доста на мејдану била, одсекла је доста турски
друштвом на деоби, сваки ми се заклињаше тешко: који брацем, а који сестрицом, а ја, мајко, собом и оружјем и добријем коњем испод себе“. Стара му се насмејала мајка: „Не будали, млађани Ненаде!
Расрди се млађани Ненаде, пак удари на триест јунака: први десет сабљом посекао, други десет коњем погазио, трећи с’ десет по гори разбеже, које к гори, које к води ладној.
ко беше младо момче са голом сабљом на дорату. Бил дошал до шатора на витешким коњем, тј. био дошао до шатора на витешком коњу. Којоум смртјом хоћеш гинут? избери си највољењу, тј.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пак бахну мамузами коња, отрча испод града, згоди на јаму, паде сунаврат: с коњем заједно погибе. У том доби пак на подне попе им се хоџа на високо дрво дову викати да се Турци клањају; у том сплете