Краков, Станислав - КРИЛА
Мали војници су замишљено ћутали. Речи су попале по њима као мраз. Кравио их је само дим из лула. За Чеганом је сунце залазило. Шумом обрасле ивице биле су румене са дрхтавим ореолом злата.
Један се пилот сањиво протезао. Отегнута, неразумљива песма пробијала је однекуда. Можда се њоме кравио смрзнути стражар. Малгаш из Амбонга или туговао жути кувар са Меконга. Дуги прашњави ангари и мале колибе будиле се.