Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Умилну дражест величеством, Скромну простоту раскоштвом красиш. О, прими мене, мајко небеснице, Тебљубног прими сина у наручја, Кој’ с’ око мајке нежно вије, Танка к’о вињага око
Ничи, крине, рад’ утехе, И развијај рајски цвет. Да мирисом љупким красиш Мог зеленог венца сплет. Уз ову песму, Подунавка је донела следећу белешку: „Ово је једна од они песама коју су