Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Учтивост, кад происходи из доброхотна, человекољубива и благородна срца, лепа је, красна и општеполезна добродјетељ; а кад излази из худа, притворна, лукава и лажљива срца, онда је и сама згадљива и
Управ добро срце, красна и благородна душа и здрава человеческа памет, у коме се находе, такови је за велико достојинство, зашто он кад о чему
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Огњан се мало изненади. — Па срећан ти рад, домаћине мој! — настави Миона. — Гле, гле! Како је то красна браздица, па како је дубока!... О, мене луде! Говорим којешта, а ти си уморан, работниче мој!... Дела, ево...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
попу...кмета где држи ону црвену кесицу... Па онда изби изнад тих слика красна слика лепоте девојке... Јелица стоји пред њим као жива, поносита... Гледа га отворено, слободно.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Иди! То је једно добро и честито дете! Знала сам јој и матер — красна жена! И Ћорђе је један по један човек! Он, ето, сад није низашто, али се још не да!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Работнике је превео Ђорђе Поповић, а Помпеје Лаза Костић. А Преодница је већ оригинал; у њој има једна красна приповетка, Карловачки ђак од Косте Руварца. — Ах, бештијо једна, гледај само како је пакосна, мора да уједе!
бачку романсу, која се некад радо и много певала, а која је сад давно већ заборављена у нас, као и многа друга добра и красна старија ствар, и нико је више не пева као некад.
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од садиплатна пут. Ој, збогом, красна душо, Па срећна довек буди. И одјек сродни’ груди Још прима: Срећан пут!
Теодосије - ЖИТИЈА
пропада и пролази, него што је толико мноштво било сабрано са свију страна и што су видели цркву његову како је веома красна. Због тога се нарочито радоваше.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сутрадан, после ручка, господар Софра и Шамика разговарају се. — Но, отац, како вам се допада Полачекова кћи? — Красна, здрава девојка, и отац честит; матере нема. — Даје покрај ње педест хиљада. — Шта ми је новац, ја девојку тражим!
Сад је Шамика тек дознао како је због луцкастог кочијаша изгубио Лујзу. Ступи красна млада девојка у собу; то је њена кћи, Мимика, већ јој осамнаест година. Шамика гледа на Мимику. — Истоветна мати!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није више ишла онако помамно, само је радо, висока, права, пред њим стајала. Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти. Била је лепша него пре икада.
Немогуће му се чинило да она, онолико лепа, не буде красна, са својим грудима, плећима, куковима, коленима, бар дотле док се он сав не растопи од миља, док је се не засити од
ће му бити пријатно и добро, лако, као на небесима, као што је његов брат Вук веровао да мора негде бити нека добра и красна земља, куда сви треба да се иселе.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Како се браћа могу братимити?“ Стане имађаше још два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз Јанка и који први у браству видјеше шта је у оној златној кутији, што вишаше уз Јанков
Попадија започе: — Како ти се, Јанко, свиђа ова наша Милица? — Као красна дјевојка — одговори он. Гојача загрливши Милицу, која порумење, настави: — Нека што је од соја и згодна, но је
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
220 ИЗ ЗАОСТАВШТИНЕ 223 ЛИРСКЕ ПЕСМЕ 224 ДЕВОЈКА ДРАГОМ 225 СОНЕТИ 228 (О КРАСНА ТИ ПЕВАЊА СЈАЈНА ВИСО) 231 СРПСКО МОМЧЕ 233 (ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) 235 (УБИЦА У НЕЗНАЊУ) 236 МОЈЕ
Ал' опет је превесело Вавек њему чарно око, Опет носи ведро чело Као младић он високо: Та он има красна сина, Па га гледа пун радости Па се сећа сви милина Што имаде у младости.
! Тако стаја срца веселога, Ал' ето ти чуда још једнога: Преко луке право ка менека Једна красна упутила с' сека, Ао виле, ви, пребеле виле, Ви јој богме не би друге биле, Ао Боже, чуј што зборим сада, Ја т'
Бог га даде, ал' зашто га узе? — Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође —
Бог га даде, ал' зашто га узе? — Красна мома ка менека дође, Дође красна па ме и мимође, Она дође — ја зборити тедо, Али чуда де баш не умедо, Она прође — ја тедо за њоме, Ал' с' не маче
Цвећа красна видим овде сила, Ал' најлепши де си оставила? Врело јечи, а цветићи туже, Јера нема међу њима руже. Тако т' врела,
весели, Истина је, грдне су нам бриге Задавале те проклете књиге, Ал' кад књига понајвише тишта, Латисмо се красна шуровишта, Или чамац лагани узесмо Па с' на дунав ладни навезосмо, Свукосмо се па за часак тили Поскакасмо у
Одо, браћо, збогом мени сада, Збогом, браћо, можда за свакада! Сећајте се мене, друга свога, Сећајте се красна доба тога, Ох заклетве оне дивне, свете, Браћо мила, заборавит нете, Ње с' сећајте увек и свакада, Мене млада
песме с јавора заоре, Да што Србин учинити море, — Пут раскрчен, горе њиме ајте, Ајте горе, ал' се и сећајте, Коно красна пута вам огради, Па му руци прионите млади, Пољубите ону руку свету, Што разагна невољу вам клету, Ноћ вам дође
„О јуначе, ћути, не говори, Гледни само преко оној гори, Красна ли је, ко јој се не диви! Тамо, тамо наша мајка живи, Ми би преко, ал' ево не смемо, Боже мили, па да не плачемо!
Зора зори, ни сам не знам која, Ал' је красна, па била ма која, Гором језде два коњика млада, Једно Гојко, а друго је Рада.
Јесу красна два та побратима, Само трећег да је још међ њима Па би рекâ Милош је устао, И са браћом овуд појахао. Ал' је Стоја
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
“), па се свом душом предавала свему ономе што сеоској дјевојци доноси и обећава красна света Недјеља, заштитница грешног женског рода.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка, и толико благо, све ће теби остати.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ У сваштари, у мојој шаренки, од првога реда одозгора, сједила је, као на пријестољу, моја красна, јединствена Зора. Она, она . . . свуда к'о у бајци, а тек при дну: „Нисам пис'о мајци.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Дакле и то он зна... А каква је то красна девојка и одлична учитељица. Пре две године свршила је школу. Сирота, нигде никог нема, а врло лепа.
Срећно детињство, красна младости, нећете се никад вратити! Сад се све променило. И како то тако одједном? Тек само налетеше облаци, натушти
само се смеши и помишља у себи како је то красна ствар бити муж и домаћин... Дочекаш добра друга и пријатеља, проведеш са њим слатко неколико часова у шали и смеху, па
Стојан ми набавио неку дебелу кокошку, а ја рекох биће добра за чорбу. — Море, паметна си ти женица и красна домаћица, само те то не држи за дуго, него наиђе нека луда, јогунаста даска, па човек да бежи у свет.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У мраку само кад ми идеш, а очи ти се болно смеше, чини ми се иде ми красна проста сирота мати божја. МОЈА РАВАНИЦА Блудно гледам твоју богородицу свету, што мирише ко гробови у цвету, па ме је
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пропустили сте онако красна два младића, па сад видите да ће да престигну старе трговце. Васа је најбољи од свију њих, а неће пара; па још ако и
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И не нађе другу да ми кажеш него Мицу Антићеву. Што ми не кажеш за Росу Јањићеву? Ето, баш красна девојка, па како је прошла? Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у... те ено и сад седи и броји дане.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Па се баца у загрљај Сави, Морави И на глави покривало тад заборави ... У бабе је повезача красна, прикладна, И зато се не одваја од ње никада ...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
СЕРДАР ЈАНКО Како сам се синоћ исмијао! У кућу ми однекуд дођоше два момчета, те красна, бјеличка. Почеше се шалит кâ умију: како су им неки од старијех оградили негђе воденицу ђе нити је сплаке ни
главе, а пани му перчин низ рамена, двије пушке метни за појасом, а припаши мача о појасу, а у руке узми џефердара, — красна лица, висок као копље! Кад помислим и ја какав бјеше, распале се уз мене пламови!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро, те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи, красна девојка и толико благо, све ће теби остати.
Пошто их сведу, али из оне жабе изиђе красна девојка, што је нигде у царству нема, само жабља кожа остане на земљи, а кад буде ујутру, девојка опет уђе у жабљу
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
И достигавши ливаду покоја, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима појаху слатке птице, где слушавши и поживе миран и неметежан и богоугодан живот, и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Хтедох да у том правцу пођем и даље и рећи: „красна“, „дивна“, „лепотица“ итд. стајале су већ на мом непромишљеном језику кад се одједном тргох и стиснух га међу зубе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
знам ја за њих: оне долазе свако подне овде на ово језеро те се купају; него се ти прођи пауница, већ ево ти моја кћи красна девојка и толико благо, све ће теби остати.
Кад из лије поста красна, лијепа, злаћена јабука. Он узеде јабуку у руке, па с њоме пред цара. Чуди се цар љепоти јабукиној, а драго му што је
— котарица крајина — област, земља; граница; рат крамар — сопственик товарних коња који превлачи трговачку робу красна — трнокоп, чакља крмарити — крманити, управљати, радити вешто као крмар крсмет — удес, срећа кувијерта — кров од
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Гледајте ви, мон фрер, да се усрећите; слушајте мој совет, мон фрер, она је красна жена, ваша прилика. Колико су ваши ти богови са мало постаријим персонама задовољни били, само да им је пун трбу.
ЈОВАН: Адиес, Жутов. ФЕМА: Ја ћу мало у колиби да живим да могу после прећи у двокатне куће. ЈОВАН: Еј, красна три мужа! Шта неће учинити!
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!... Док тренеш! ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа! Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници!
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХХИХ Дај ми руку, да је видим... Ова рука, ова мила, Кол’ко је већ красна цвећа У мој живот посадила. Дај ми руку, да ј’ осетим...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
О златоје пролеће! По свем свјету свјетлост красна свјетло све јављајет еја; сунца, луне и звјезд јасна топлота нам дајет сја: земљу, људе обимајет и све ствари
Птици из гњезд изљетајут, на луфт себе тихој дајут. О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ зелењети, и све на њим' что насут се начину с весељети.
Код његовог шума сваком срце туче, Многог, па и мене, лудост за нос вуче Да, богиње красна, принесем ти хвалу Најбржим галопом на првоме балу.
Онде с’ пружају дивни од грдних редови дрва, А у сенки њиној красна девојка иде. Само хода, и чита, и каткад заклопи књигу, Стане, за се гледне, неког изгледа, видиш.
У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од сади-платна пут. Ој збогом, красна душо, Па срећна довек буди, И одјек сродних груди Јошт прими: Срећан пут! 1845.
353—4, бр. 277, овако искварена: Ти плавиш, зоро красна! Твој сјајни блиста зрак, Сви сретни тебе славе, Ја љубим гроба мрак.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али ништа. Она је и даље била мирна, као стуб, витка, красна, прелепа у својој уздржаности. Нисам могао да издржим ту тишину па сам наставио да говорим којешта, да понављам оно
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
„О крива Дрино! Ти си красна река (Ниси ни бурна ни луда, да речеш). Ал' какав бол те гони издалека, Те тако криво са тутњавом течеш?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То не мислим ни почињати. Али на једно скрећем пажњу. Велики дом, Палацо дел Муничипио, црква Санта Ђустина красна капела дел Санто, онај мали накит, лођа дел Консиљо, па и сама зграда Универзитета, све су то дела талијанске
Између тих мишљења постоји, дакле, красна разлика. Прво од ових двају мишљења потпуно је неприхватљиво, јер би по њему планета показивала стално једну те исту
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
О златоје пролеће! По свјем свјету свјетлост красна светло све јављајет сја; сунце, луна и звјезд јасна топлоту нам дајетсја: земљу, људе обимајет и све ствари
Птици из гњезд излетајут, на луфт себи тихој дајут. О златоје пролеће! Поља красна радујут се имајућ залењети, и све на њим' што пасут се начину с' весељети.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
се оне (и саме белилом излепљене) као мува око свеће несмислено лепе, не сматрајући што је жена таквом мужу донде само красна, док се од ње може вући асна, сирјеч док се њене лепе банке по његовим рукама лепе.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Како је танана, како красна! — шапутали су људи, и облаци, и река. Из земље ледених брегова долазили су ветрови да јој кроз златну косу прођу, а
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Отаџбино, гдје си? 1911. МОЈИ ОЧЕВИ Моји су очеви из онијех страна Гдје мотика звони и гдје красна бије; Гдје зној с чела капље и гдје рало рије, И тврде се груде дробе испод брана...
По обали мрежу разгрћу рибарке; На пијеску леже изваљане барке. Негдје красна бије и мотика звечи, И чује се стадо и жамор ријечи, Галебови круже, блеска перје меко; Погдјекоја лађа избија
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
који добар јунак јесте; Југ изваде књиге старославне, те казује пошљедње вријеме: „Видите ли, моја браћо красна!
8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА Појездише до два побратима преко красна Мироча планине: та једно је Краљевићу Марко, а друго је војвода Милошу.
“ Па он уста и оде чадору. 27 МАРКО КРАЉЕВИЋ И АЛИЛ-АГА Појездише до два побратима преко красна места Цариграда: једно јесте Краљевићу Марко, а друго је беже Костадине.
“ Ал’ јој Марко поче беседити: „Драга сестро, Косовко девојко, лепа ти си, секо, млађа била! Красна ти си стаса и узраста, руменила, господска погледа! Ал’ те, секо, коса покварила; јер си тако, секо, оседила?
Каква ј' красна Кајца војвода! У каквом ли господском оделу! На плећи му зелена долама од кадиве, извезена златом; на долами токе сува
кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде преко мора сиња, када виде све српске јунаке, ја се бојим кавге
Мили боже, на свем тебе фала! Да се коме онда придесити и очима јаде прегледати: каде паде красна поглавица, а згледа се млога породица, у јунаке крвца узаврела, па се сташе даривати даром, а њинијем даром
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сједила је поред Јованчета, тиха, срећна и занесена, као да су сами на свијету. — Гле како је данас красна ова наша обавјештајка! — прошапута Ђоко Потрк, увијек осјетљив на сваку љепоту.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
само мрса не јести: ама задржи руке своје од грабљења и бијења, ноге од трке на зурнице, шале и шамате, очи од гледања красна и маскарљива, од прегледа људскога, јерно очима је храна поглед а ушима слушање.
Ангел ми се казује, а ка човек, онако са мном беседи: ангелски, бестелесни, врло леп ми хабар даје, јаснији од сунца, красна је угледа, а трага ни чувења ходу му нејма.
Девојка Видим те да си сасма леп и хубав момак с красна стаса. Цифрасто одевен, гиздава образа светла. Ал' те је сам Бог изобразио и божија светлост, видим, кад нисам чула, —
Како богослов Григорије у надгробному слову к Ћесарију говори: »Онда ћу, рече, ја видети мога брата Ћесарија хубава, красна и лепа, светлога, онаква какав ми си се много пут на сну указивао бртски, врли љубимче!