Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Откуд дакле толика немарност, разве што је како надлежи не познајемо? Жена остроумна, која је управ уверена о сили красоте и пријатности својих, она се облачи за нужду, обичај и пристојност, нити је толико проста да се узда више што примити
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А зар би и ми седели овде да не морамо. — О, милостива — прекиде је гост — ви слабо шацујете село и његове красоте кад тако говорите. О, и у селу се дâ сасвим лепо живети, верујте!
Теодосије - ЖИТИЈА
Оставивши оца да царује, и земаљску славу н све красоте презревши као непостојеће, сиромаштво Христа ради и да живи заједно с нама заволе, и ево, како видите, Богом послан
обори и цркве Богу подиже, јереси прогна и свештенике уведе, трње злочашћа истрже и лозу благочашћа засади, царство и красоте света као трице презре, крстоносно и неповратно за Христом пође, послушношћу према Богу стран својима и дошљак у туђој
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си тако сила Видела красоте. Ти јој лице бело Виде и румено, И још вито тело И то око њено.
Гледа путник с стене голе: „О красоте, о дивоте! Нос' ме, стазо, доле, доле!“ Закликтао од милоте. Доле га је стаза снела, О да дивна овде чуда!
и цвеће, — Цвеће красно одзада и спреда, Ја те богме онда несам гледâ, Ка западу око ми се оте Па погледа његове красоте, Гледну тамо реку ту широку, Гледну, брате, гору превисоку, Ја како се крај реке повила, Како клета под небо с'
За облаке рујне се ватао, Кô да оће на љубавна недра Да небеса земља свуче ведра, А небо се дивно запламтило Па красоте своје истурило, Пламти небо као живи пламен, Пламти небо, а пламти и камен, Пламти извор и поносна река — Заигра
Сунце јарко, та колико реда Тако тебе ја седати гледа, Гледа твоје големе красоте Пун радости и веље милоте, Гледа тамо па мисли назада, Како красно бијаше некада, Осети се српске царевине,
Збогом горо, збогом стене голе, Збогом чудо красно и сувише, Шта ћу јоште да тумарам доле, Те красоте већ не нађо више! Ово реко, Пегаза ободо, Те управо небесима одо.
брези нису више седи, По цвећу нога свуда теби гази, Зеленило ти око свуда гледи, Злаћано јутро одонуда лази, Красоте своје нимало не штеди; У твоме срцу све то радост буди, У моји тужну невеселост груди 2.
си, мило злато моје, Големи таде вас имадем свет, далеко кад је, драги, лице твоје, Залуду небо шири звезда сплет, Красоте залуд лисна гора своје, Зефира залуд шапће лаки лет, Узалуд цвета онда цвеће разно, Кад онда све је, све је мени
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА и ЈЕЛИЦА АЛЕКСА: Ваш су господин отац веселе нарави. ЈЕЛИЦА: Као стар, молим; не мари вам он ни за какве красоте које се у Бечу могу видити. АЛЕКСА: Ви сте били у Бечу? ЈЕЛИЦА: Пет година. АЛЕКСА: Прекрасно!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
исприча пријатељу, па у заносу, додаде: „Зар није срећа у онакоме дивноме женскоме створу, у овоме украсу ове узвишене красоте, ове слободне и јуначке земље?... Тјеши ми Виру, реци јој да ће сестрицу замијенити горска вила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Казуј шта си још видео. Шура му рече: „Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледим.” На то зет рече: „Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Ум наш, дакле, нека буде на небесима у гледању на красоте рајске, на обитељи вечне, на анђеоске хорове, на тамошњи живот, где ли су, како ли су душе праведних или грешних; како
царство земаљско, изабрав богатство речи свете и њих изволе чувати, оставив супругу и чеда и све земаљске красоте, изашав у Гору Свету с анђелима Богу служиш, моли се Христу непрестано за творитеље твога спомена!
оче, мимоиђе земаљско царство, изабрав богатство речи свете и њих изволе чувати, оставив супругу и чеда и све земаљске красоте и у Гору Свету изашав с анђелима Богу служиш, оче Симеоне, не престај молити се Христу Богу за творитеље твога спомена!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Холм од холма лепши и дичнији, а сви заједно неисказане красоте и дивоте. Тихослатко и љупко шу-шчење и играње с долином потока, весело различни[х] птица појање, кротко и прохладно
да сам био сав око, пак да сам на све стране у један ма[х] гледати могао, ни тако не би[х] се оне красоте нагледао. Ко би хотео знати шта би[х] ја рад овде описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му
та ишли покрај рита, та покрај ливаде, та слушали жабе, та славује; говорим за оне који имају срце чувствително сваке красоте божјег створења.
Ево, мој љубезни читатељу, к[а] каквим размишљенијам само васпоминаније [х]оповске красоте ум мој узвишује. О, место достојно да посвећено будеш мудрости и ученију и да се српским назовеш Парнасом!
Иза сна чујем шаптање. Отворим очи. Негдер ми сад каже, ко зна, шта угледам. Множество неописане красоте девојака и међу њима гдикоја калуђерица, поизређале се по пенџери.
Два цела месеца задржим се ходајући по различни неисказане красоте мести | и кроз Триполицу, древље зовому Мегалополис, отечество Филопименово, пређем у Навплеон, и ту нађем корабаљ за
Недалеко под једном маслином учини ми се да видим један дугачак штап с верха накривљен, неисказане красоте; осијавајући га сунце, разни[х] цветова шаре чрезвичајно блиста[х]у се, као да је сваким видом многоцених брилијанта
” И заисто, доста сам [х]одао, али такови[х] великолепни[х] и божје красоте места нигде нисам видио. Блаженство се некаково чувствује само мислити за онакова дивна места.
наши[х] богопрослављени[х] и велики[х] цесара и цесарица предивна летња обиталишта и у њему лавиринтовидне неисказане красоте башче и рајеви; Белведере, бесмертнога принца Евгенија дворови и сади, све је то било мени отворено.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
бјеше прозрачна идеја извајана на кристални шатор - свемогућа поезија творца, окруњена круном творенија; све красоте које биће има и ум творца сјајни, беспредјелни које види у царство свјетлости под том круном бјеху окруњене, на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Казуј шта си још видео. Шура му рече: — Видео сам прекрасну ливаду. Онде бих ти стајао три дана да се оне красоте нагледам. На то зет рече: — Онаки је рај онога света; али је тешко до њега доћи.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
роду храбру скиптром под железним, Под јармом, бичем, један к варварству шаг, А с ногу ланац одринувшу, Враћају с' красоте ума, серца. 25. марта 1816.
Имаш у души ти велику силу, у духу пак храброст. Достићи наравне врх висине, красоте, мож'ш! Кога су бози узвисити ради, том мећу пред ноге Силних препјатствија тму. Расте победивши ту.
Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте прекинути Дивне? Лало! Време љутим таре краком Све лепоте под облаком; Бесмртије бози стекли Тако лепом кад те
Око ми није схватало небесне красоте лика, Срце и душа, сва природа внутрења тресла се од стрâ; Кад ал’ благе и силне им речи зазвонише озгор: „ „С нама
1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке милине, И сам мора Париз капу пред њиме скинут, Али крвна има два душмана, ветар и кишу, Ти су му сели за
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Лето и весну Господ сазда, што и псалмопевац каза, красоте у њима многе, птицама брзо, весеља пуно прелетање, и горама врхове, и луговима пространства, и пољима ширине;
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
милу Виде превесела, Па би мени силу Говорити тела, Али не знаш, мила, Шта пре од милоте, Јер си тако сила Видела красоте. Ти јој лице бело Виде и румено, И још вити тело И то око њено.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
романџије преотели (познато је да ниједна муза, ни грација, ни богиња није остала која не би каквом витезу од своје красоте позајмила).
Има ли гдигођ на свету ове дражести, ове нежноумилне красоте, ови виспрени својства којима је природа вас преизобилно уштедрила?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И обиде сва ондашња борављења душевна, показујући му оне красоте и лепоте рајске. И онде је запита ангел, у који би дворови та душа понајвећма миловала остати и боравити.
ми толико ослабе да бих пак отишао к њему, те да је од њега искупим и таки ћу доћи пак овде заштоно он не зна њене красоте, те се на то уздам, да ће ми је препродати ценом«. И онда ангел таки пак поврати ону душу к њејзину јој мртву телу.
Нека да ми се тако збуде по твоме сказивању ми! Гаврил Радостна о томе буди девојко небесне красоте веселе и дивно насељање и све цело вилајетско поклањање од тебе постаје.
патријарха ни владике не почитује, старце не штеди, дечицу и младеж не познаје, удовице ни сироте не жали, лепоте и красоте личне не милује, блага ни камења драга за искуп не гледа.
Неголи много и много превазишло је красотом и лепотом од свега земљанога цвећа и красоте, каде има човек у себи добар разум духовни и врлу памет, и држи се гранастога слатка књижнога учења, којено не вене ни