Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Махао је руком као заставом докле год се ћаци видели. Ђаци се освртали. Освртао се и Бранко. Да ли је својим кратковидим очима могао да види поглед и израз лица свога незаборавног учитеља и друга? Ако није видео, и боље што није.
Професор М. је запазио Бранка и заволео га, и чим дође у семинар, својим кратковидим очима тражи њега. Уосталом и Бранко професора, својим кратковидим очима.
Уосталом и Бранко професора, својим кратковидим очима. Другови га задиркују, Бранко признаје: — Ма јесте, волимо се, а не видимо се.