Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Мусулмански закон њих учи да се моле богу да бог не соједини крштене царе и краље. Молим их нек ми кажу каквога бога они себи представљају од кога просе вражду, несоједињеније и неслогу међу људе?
једини боже, соједини у име твоје све царе и краље, и ако кад који од њих усхоте неправедним бити, да му други не даду! Соједини све људе у љубави, правди и добродјетељи!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У мрак бела стада са хумова сходе; Голуби из поља беже испред сене; Апијом се врате легије што воде Краље од истока, и пљачку, и плене.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
89. ⁵⁹ Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић и Н. Пантелић, исто, с. 107. ⁶⁰ Кларић, И., „Пород, женидба, смрт (Краље у Босни)“, ЗНЖОЈС, 27, 1930, с. 167. ⁶¹ Назор, А., исто, с. 318. ⁶² Кларић, И., исто, с. 167; Тановић, С., исто, с.
Киселиновић, Ђ., „Обичаји у Преспи“, Јужни преглед, 6, Скопље 1928. Кларић, И., „Пород, женидба, смрт (Краље у Босни)“, ЗНЖОЈС, 27, Загреб 1930. К. Л. П., „Не ваља се“, Луча, 3—8, Цетиње 1897. Клицин, М. С.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У Зидању Скадра понављају се стихови који изражавају основне моменте — тешкоће, упорност, жртву: Не мо'ш, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града. Тако ће се темељ обдржати, тако ћете саградити града.
3 ЗИДАЊЕ СКАДРА Град градила три брата рођена, до три брата, три Мрљавчевића: једно бјеше Вукашине краље, друго бјеше Угљеша војвода, треће бјеше Мрљавчевић Гојко; град градили Скадар на Бојани, град градили три године
Кад настала година четврта, тада виче са планине вила: „Не мучи се, Вукашине краље, не мучи се и не харчи блага! Не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не нађеш два слична
Не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града, док не нађеш два слична имена, док не нађеш Стоју и Стојана, а обоје
Кад то зачу Вукашине краље, он дозива слугу Десимира: „Десимире, моје чедо драго! Досад си ми био вјерна слуга, а одсаде моје чедо драго;
не нађе Стоје и Стојана; па се врну Скадру на Бојану, даде краљу коње и интове, и даде му шест товара блага: „Ето, краље, коњи и интови, и ето ти шест товара блага, ја не нађох два слична имена, ја не нађох Стоје и Стојана“.
Кад то зачу Вукашине краљу, он подвикну Рада неимара, Раде викну три стотин' мајстора: гради краље Скадар на Бојани, краље гради, вила обаљује, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити града!
то зачу Вукашине краљу, он подвикну Рада неимара, Раде викну три стотин' мајстора: гради краље Скадар на Бојани, краље гради, вила обаљује, не да вила темељ подигнути, а камоли саградити града!
Па дозивље из планине вила: „Море, чу ли, Вукашине краљу! Не мучи се и не харчи блага, не мож, краље, темељ подигнути, а камоли саградити града!
Кад су били краљеву шатору, рече таде Вукашине краље: ,,Благо мене до бога милога! Ето мене мога сина Марка: Он ће казат на мене је царство, Од оца ће останути сину“.
Краљ допаде на црквена врата, по диреку удари ханџаром, из дирека крвца покапала. Тад се краље био покајао, Те је ријеч био говорио: „Леле мене до бога једнога, ђе погубих свога сина Марка!
“ Ал' из цркве нешто проговара: „А чујеш ли, Вукашине краље! Ти нијеси посјекао Марка, већ посјече божјега анђела“. На Марка је врло жао краљу, те га љуто куне и проклиње: „Сине
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
о пољски, о трговини, за народске ли које послове, што ли се по сокаци чини, и по туђих кућа, по путови, за војске, за краље и царе, за спахије и господу.
Грчкога цара велики везир Белизарије, којино је многе вилајете под грчко царство био покорио, и толике краље и велике принце поразбијао, — пак после тога извадише му судом очи и остао је једним худим просјаком, тако да је седио