Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Са свију страна само лупа од оправака на бачвама и крблама. Откако је настала берба, ноћ се не зна. Ма које доба било, а чаршија закрчена колима грожђа са села.
По улицама које воде у винограде или на „царски друм“ врве коњи натоварени крблама, берачи, аргати, просјаци, Цигани, а међу њима и по неки газда на своме коњу или магарцу.
И почех да се тресем. Опи ме ваљда онај мирис зрела и, на све стране измуљана у крблама, грожђа и влаге... Али највише, чини ми се, опише ме њена уста, која се сада — срећна услед потврде да је волим,