Матавуљ, Симо - УСКОК
Рако га запита: — Јеси ли сâм? — Сâм! — Јеси ли побјегао из Котора? — Да. — А кад? — У подне. Крцун кресну огњилом о кремен, те кроз варнице сви ближи видјеше стасита младића с фесом на глави.
— Откуда ти фес на глави, кад си ти ћесарски солдат? — пита поп. Бјегунац промрмља њешто неразумљиво. Крцун кресну и другом, те видјеше на њему излињао грађански капут. — Прерушио се, да-ти! — рече њеко. — Ама, љуђи, ово је он!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Паде клупче, — земља се потресе. Старац кресну, — море се осуши. Баба кину, — небо се провали. То су већ обрасци слободне, радосне неразумности: смисао и циљ песме
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' га шчека Стојан на шешану, Сред прсију прозор му отвара, Уграби му срце из недара, Ал' и турска једна пушка кресну, Па Стојана те у сису десну, Те кроз прси удари укриво, Поквари му оно срце живо.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Она ме гледну. У душу свесну никад још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У чедном часу чулнога чина цвати ми, цвати Роѕа цаніна. У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања.
У игри варки жаруље кресну и нема ноћи ни има дана. Од лудње судње љубице кресну, пакао с рајем под сунцем сања. о леден камен небеса тресну и с венца плану седма свитања.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Ордонанс из батаљона... Из мрачне земунице запахну ме задах земље помешан са мирисом ракије. Неко кресну жижицу и простор се једва осветли. Сагох се на улазу и уђох.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
!... запита она загушеним гласом, готово шапатом. — Знаш ко... учитељ и Милица, одговори Богосав, и некако ђаволски кресну оком и насмеја се. »Милица... откуд она ту ?... Па у мојој кући!... Он је доводи у кућу, весели се са њом... А-а-а !«.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда се полако врати себи. Скиде рукавице и кресну шибицу да припали цигарету. Обешена изнад кревета, приђе му фотографија из Париза, из времена кад је одбранио
И овде је пусто. Најежи се и покуша да убрза корак до своје собе. Отварајући врата, учини му се да вриште шарке. Кресну шибицу. Проклета Василијева јазбина! — дуну у пламичак. Тама све покупи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— И вечерас ти то исто понављам. Затим се лепо сећам кад он после овога кресну палидрвце да упали цигарету. Лице му је сијало од здравља и било добродушно детињасто, а снажан, као одваљен од брега,
друг, свакако постиђен и увређен, дуну у свећу тако јак о да је обори, али одмах затим она прилика што нас је пронашла кресну палидрвце па упали другу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пред иконостасом кресну жигица неколико пута, док не плану и осветли необично лице послушниково, који, са својим дугом и разбарушеном косом,
Шта је теби?... — Чекај, сад ћеш видети шта ми је — рече Ђурица, па извади из јелека котур жуте воштанице, кресну палидрвце и упали свећу. Затим извади једну иглу н наднесе је над пламен. Симо све то посматраше раширених очију.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми прилегосмо с ове стране. „Предајте се!“... Ура! Ура! Уре! — Вичу и наши и Бугари. Мој добровољац кресну бомбу, и само је пребаци преко насипа. Грр-у! Полете камење. Готово ме затрпа. Чују се јауци. Мигољим да се извучем.
— А, ви сте ту? — проговори Драган. — Зашто у мраку? Рекох му да не знам где се налази светиљка. Он кресну жижицу и из једног угла извуче фењер. Млитава светлост обасја предмете. На кревету сам угледао своје ћебе.
— Наредио сам да се донесе фењер. — Е-хе, добро. Волим да гледам људе у очи кад им говорим. Неко кресну шибицу и слаба жућкаста светлост обасја простор. — Пази, ови се већ спремили — рече смешкајући се командир.
— Пали. Гру! Лампа се угаси. Са таванице сручи се малтер. Од треска попрскали су прозори. Неко кресну палидрвце. — Још један плотун, пали! — Алах... Алах! — чуо се врисак була, с оне стране зида. — Пали!
— Господин капетан Лазар? — Ја сам. Ко пита? Рекао сам своје име и сјахао. Он сиђе са предњака топа и кресну електричном лампом на мене. Затворио сам очи. Он угаси лампу и стави ми руке на рамена. — Јеси ли жив?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
њега, јер баш у часу томе, Јави се Бен-Касим журко на бесном парипу своме, Он се дохвати тајно бедема и тврда града, И кресну балчаком кремен и базар запали тада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Дуго сам тако чамио. Тада ми паде поглед на мој ручни кофер који је лежао, претурен, поред врата. Једна мисао кресну ми кроз главу. Скочих на ноге, отворих кофер и извукох са његова дна један жути портфеј.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Преморени већ, дремали смо наслоњени на избачену земљу. Заносио нас је њен свежи мирис. Неко кресну жижицу. Командант је гледао у часовник. Чуо сам кад рече: „Два и по... још пола часа.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Мајко мила, колики је! Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави! Зауларен вук, еј! Кврц, кврц! — кресну два-три пута нешто у Мачковој глави и онда пред њим сину јасна весела свјетлост. — Па ово је Стричев магарац Сивац!