Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Де, ону... „Подухнуше“. И као да чу како неиспавани, промукли гласови Цигана запеваше уз крештаву свирку. А он се, Ита, заваљује. Колија му дотиче земљу. — Да, да, ту... ту свирај... „Развише ружу ветрови“ ... јест.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Дуго сам је пратио очима, притајен иза жалузија. И опраштао сам јој и Аничину крештаву неотмјеност, и Ђорданове мисе, и Аждрубалова неваљалства, и смијешне недјељне испаде поднапитог Егидија.