Употреба речи крцну у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Оне као да се пренуше. Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца. Нешто крцну... Отворише. Сестра врисну и паде. Мене прихватише. Видим воштано лице... његово чело... усахле очи...

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. Фратар угаси свијећу. Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

То нисам био ја. Није био твој отац, говори гласно. Онда клекну на под, стакло разбијене лампе крцну под коленима. Немо се моли Богу и заклиње... На столици дими лампа и шара таваницу.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Први, терај! Кад наиђоше на мост, коњи уситнише ногама. Обле талпе на мосту заклопараше. Нешто језиво крцну, поче да пуцкета, мост као да застења, проломи се тресак и топ са запрегом сурва се у реку. Чу се доле ломатање.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности