Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У то време (1793. године) био је парох стари мој учитељ попа Станоје и поп Никола из Кршне Главе, оба стари и не велике науке, но што се тиче крстити и венчати и друге обреде црквене, то су добро знали и мене
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
јужни, и први се углавном поклапа са шумским и зеленим појасом планинских страна ове зоне, а јужни заузима њене голе и кршне јадранске стране.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
вечног творилачка свест умарала се мучних дана шест Док створи свет: светлине зрак у ноћни врже мрак, висине кршне одби од мора, славуја ружи, гуји даде зуб, магарцу уши а голубу луб, и стварајући све без одмора, кад шесту зору рад
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
парама купити црљену ћурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији!“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
„Од Солуна до Будима И где Тимок златни стиже, И где шуми бистра Уна, И Ловћен се небу диже — То су моје кршне горе, Куда Срби српски зборе”. Отаџбино, мајко моја, Што је тужно лице твоје?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Тај мање тужи, мање јада зна. Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слуш'о можда, Али по њима није иш'о сам; За њега свет је перивој од ружа, По цвећу шеће као паун
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
парама купити црљену ђурдију као у наше попадије; онда ће се и момци за мном мамити и један другоме говорити: „Зор и кршне оне дјевојке у црвеној антерији!“ — а ја ћу се кочити и поносити као паун.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Препунише се торови, пресуше се амбарска ока, пренапуни се кућа здраве, једре и кршне чељади, а кеса, пуна бијеле и жуте јаспре, силно затеже за Рељиним припашајем.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Весело чедо Аркадије цветне, Он не зна шта је трње, шта је кам; За кршне кланце он је слушô можда. Али по њима није ишô сам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куно Хасан-аго, Влахиња сам, прилика ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно испрошена, испрошена у кршне Котаре, за ђидију Смиљанић-Илију!
сам, прилика ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно испрошена, испрошена у кршне Котаре, за сокола Смињанић-Илију!
Кудуз-Дел-Алијо, Влахиња сам, прилика ти нисам, већ ти тражи за себе Туркињу; ја сам цура давно испрошена, испрошена у кршне Котаре, за јунака Смиљанић-Илију!“ Такве Мара књиге оправила. Затим време мало постајало; бре, да видиш Смињанић-Илију!
ти мени мушко одијело, и дај мени свијетло оружје, ја ћу поћи прва у планину, и уздам се у бога вишњега да ћу проћи у кршне Котаре“.
руком у џепове, пак извади двадесет дуката, те их даје лијепој ђевојци: „На то теби, млада сератлијо, кад ти сађеш у кршне Котаре, те се налиј вина и ракије“.
“ Говори му лијепа ђевојка: „А, бора ми, из горе хајдуци, ја сам јунак из Лијевна града, и ја иђем у кршне Котаре, да с’ налијем вина и ракије; видио сам свате Смиљанића, ал’ не воде Мару Ђурковића: мајка Мару не да
И одатле отиште дората, здраво прође све бусије редом, оде право у кршне Котаре. А кад дође млада у Котаре ка бијелој кули Смиљанића, у авлију коња нагонила и под кулом разјаха дорина, кад