Матавуљ, Симо - УСКОК
Свакоме иза главе бјеше торба с брашњеницом и мјешчић воде. Ниједан не извади иза појаса кубуру и јатаган, те ако се коме хтјело да се окрене на бок, није могао.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
!? А знаш да ћу ти узети те црваљике иза паса, па ћу и’ сломити ода те!... — Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. Фратар угаси свијећу. Чуше како крцну кокот на пушци. Брна стаде помагање. — Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета!
— Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. — Брзо, мој липи Јере — дода жена. — Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом. Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак.
За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру. Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му. — Борме, синко, за длаку је шкапулâ! — вели кнез.
Кожна му пашњача сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију. Беневреци му папули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроз промахе види му се глибаво
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Иди прво да се умијеш“, рекао је Василије јер су му образи још били чађави од његових дланова. А Лазар потегну кубуру и опали. „Исцепа ми зубун“, рекао је Василије и пошао ка Лазару. — Он је бацио пиштољ И, поштен, стајао усправно.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Изненађење, као прасак, пуца у њему и, у трену, он губи дах а онда се маша за кубуру. Касно: и сад, као и увек, онај је трен био довољан да одлучи победника.
На то је Добрача, згранут оним што чини, потегао кубуру и пуцао у ту руку. Није погодио само руку. Старац, је чак, и падао са достојанством а Добрача му је, разуме се,
размештала Господареву постељу, наишла је Љубица, прошла поред ње, узела са зида, над постељом, напуњену Милошеву кубуру и убила Петрију, на месту. За све време била је спремна на сваку неочекиваност.
Желео је, и рука му је пошла па се зауставила, да тргне кубуру и пуца Гоподар-Јеврему право у чело. Праисконски мракови вршљали су, дакле, и у њему, како су хтели.
Ћипико, Иво - Пауци
—Па? —Повешћу те собом. Је ли вјера? —Вјера ти је. Доћи ћу! Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи. Па, рекавши , трагом својих стопа поврати се кући.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Добро сам га чуо како завија. Дјечак извуче из њедара некакву старинску кубуру, па сјекирицу узе у лијеву, а кубуру у десну руку и тако, готов за битку, још опрезније крену према логору Тепсији.
Добро сам га чуо како завија. Дјечак извуче из њедара некакву старинску кубуру, па сјекирицу узе у лијеву, а кубуру у десну руку и тако, готов за битку, још опрезније крену према логору Тепсији. — Сад неко има да погине!
Хм, хм, гдје ли сам се оно крио док сам био дијете? Аха, сад знам: кад сам дирао очеву кубуру, сакрио сам се у коприве. Хајде, дакле, да претражимо коприве.
— То је сигурно онај проклети ухода, опет је дошао — намршти се Јованче. — Лазаре, дај-дер ту кубуру. — Богами је мене отац јутрос некако чудно гледао — забринуто рече Ђоко Потрк.
Ошамућен од ударца главом кроза зид колибе, Јованче само упери кубуру пут уздигнута пољарева штапа и викну: — С пута! Не предајем се!
У руци је чврсто стезао кубуру, гледао кнеза пркосно и стао изазивачки поред самог Николетине, који је, онако раскорачен и широк, затварао тијесан